Бисерка Јаношевић
135 година од оснивања читаонице у Злоту (данас библиотека „Милан Поповић”, огранак Народне библиотеке Бор)
Ово место вреди злота”, рекоше Пољаци који су се нашли на овим просторима пре много година тражећи боље услове за живот. Нашли су се на обронцима источног Кучаја, у кањону реке, на самом улазу у (данашњу) Лазареву пећину. Земља је на том месту била погодна за обраду, са извором хладне, чисте и бистре воде (данас Злотска река). Ту је, много касније, пронађен пољски новчић, злот, те је и насеље по њему названо.
Како се свест људи кроз векове развијала, тако је расло и интересовање за нова сазнања. Ови крајеви су, као и уосталом, читава Србија, у оно време били под турском влашћу. Долазак Турака на Балкан значио је крај српске средњовековне државе и коренит прекид свих дотадашњих токова просветног, културног и уметничког развоја. Српски народ који је остао без свих институција просвете и културе, био је једино упућен на похарану, потиснуту и терором застрашивану православну цркву, као јединог носиоца писмености и чувара националних вредности, традиције и уметничке баштине.
У Злоту је 1837. године подигнута црква Светог Пророка Илије. С обзиром на то да је у то време била прва (и једина) црква на овим просторима, била је покретач културе и писмености. Крајем 1839. године злотска општина је упутила прошеније „попечитељству просвештенија” тражећи дозволу за отварање школе у селу. Зато се та година и сматра годином када је зачета библиотекарска делатност на овим просторима. Наредне године, у Злоту је отворена школа коју је водио Димитрије Поповић и која је 1841. године имала 9 ученика. Након тридесет година, 1871, отворена је и женска школа, у црноречким селима прва те врсте. На основу расписа Министарства просвете од 1848. године наложено је да се отворе читаонице „где год је то могуће”, тако да је већ 14. (27) јануара 1849. године, на Дан Светог Саве, у селу Злоту установљена читаоница која је, од свог оснивања до 1874. године, радила без прекида. Нажалост, не постоје прецизни подаци о томе чиме је читаоница располагала на почетку свог постојања. Зна се да су 1874. године њен скромни инвентар чинили: „два астала, седам клупа и четири столице”. Читаоница је располагала примерцима следећих часописа: Исток, Тежак, Коресподенција, Школа, Српске новине.*
Учитељ Милан Поповић (по коме данашња библиотека у Злоту носи име), био је главни иницијатор настанка тзв. Социјалистичке читаонице. Она је основана 1909. године и налазила се у преуређеној кафани у центру села. У почетку је имала 32 члана, а како је време пролазило, тај се број увећавао. Захваљујући поклонима Главне партијске управе, Социјалистичке књижаре и других, читаоница је убрзо располагала са преко 200 књига, брошура и новина. Она је и дистрибуирала радничку штампу и литературу свим напреднијим људима из Бора, Бољевца, Сумраковца, Брестовца и других околних места.
У Радничким новинама је 7. маја 1909. године објављено да је читаоница у Злоту на 7. месту у Србији по броју чланова. Тридесетих година 20. века Злот је био најнапредније место у Тимочкој крајини, имао је 5 000 становника и статус варошице, а злотска школа је имала 400 ученика и 7 учитеља.
Већ поменути учитељ Милан Поповић је, поред рада у школи и читаоници, приватно сакупљао књиге и правио своју личну библиотеку која је постала највећа те врсте у Тимочкој крајини. Бројала је око 4000 наслова. Када је умро, његова супруга је књиге продала зајечарском архиву.
Централна библиотека у Бору 1962. године добија матичне функције и надлежност над сеоским библиотекама. Значајна година за злотску библиотеку била је 1968, када је она добила нове просторије и сталног радника. Током 70-их година, ова читаоница је једина радила, а већ 1980. располагала је са 7 100 примерака књига и 1 800 сталних корисника.
Данас библиотека у Злоту има 9948 примерака књига, савремени инвентар, рачунар, али (нажалост) само 103 члана.
Очигледна је незаинтересованост људи за читање које би требало да буде део начина живота, васпитања – једном речју, културна навика. Библиотека не мора да има само едукативно информативну функцију и не само богат фонд књига, већ да иде у корак с временом и прати интересовања, како омладине, тако и осталих мештана села. Под модернизацијом треба подразумевати коришћење рачунара, приступ Интернету, подизање анимације на виши ниво, као и континуирано сакупљање некњижне грађе. То би неоспорно привукло већи број корисника. Свакодневна сарадња са локалном заједницом је још један корак у креирању јавног живота у селу.
На крају, треба истаћи да читалаштво на овим просторима има традицију дугу 135 година. Сталним унапређивањем библиотечке делатности, од првих читалишта (Злот 1869, Кривељ 1871 – касније огранци Народне библиотеке Бор), преко прве јавне читаонице у саставу Борског рудника (основана 1945) и мноштва тзв. „насељских” библиотека (50-е године 20. века), настала је данашња Народна библиотека Бор, савремена библиотека, са богатим фондом монографских и серијских публикација, чије је пословање аутоматизовано још 1991. године, када је целокупан фонд монографских публикација унет у аутоматску базу података. Данас је Народна библиотека Бор матична библиотека за читав Борски округ, са претензијама да постане главни информациони центар.
НАПОМЕНА:
* Материјал коришћен у овом тексту је преузет из књиге Слободана Љ. Јовановића Пут књиге у борском крају, ЈП Штампа радио и филм; Народна библиотека Бор, 1990.
Штампај (пдф)