Јелица Живковић

У Крушевцу је од 4. до 6. јуна одржан Библионет: дани матичних библиотека Србије – манифестација коју је основала Заједница матичних библиотека Србије у циљу промовисања делатности матичних библиотека и афирмисања научно- истраживачког рада у библиотечко- информационој делатности Републике Србије. По усвојеној концепцији, манифестација траје три дана и одржава се сваке године у седишту једне од матичних библиотека, а тема сваког скупа треба да буде везана за теорију и праксу остваривања матичних функција у нашем библиотекарству. За домаћина Библионета 2007. изабрана је Народна библиотека Крушевац, која ове године слави 150. годишњицу отварања Читалишта, чију традицију наставља.
Љубазни домаћини угостили су око стотину учесника и гостију из готово свих матичних библиотека Србије које су чланице Заједнице, међу којима су били и библиотекари из Републике Српске и гошћа из Словеније Ирена Сешек. Посебно ваља истаћи узорну ефикасност читаве организације – скуп је одржан у сали Дома синдиката, која се налази под истим кровом са библиотеком, а с обзиром на близину хотела у коме су учесници били смештени, као и седишта институција које су у оквиру програма посећене, све време трајања манифестације било је максимално и садржајно испуњено.
Тема овогодишњег скупа била је Колекције у библиотекама: формирање, заштита, богаћење, одржавање, ревизија и коришћење.
Скуп је отворио Сретен Угричић, председник Заједнице матичних библиотека Србије, који је у свом обраћању истакао значај теме изабране за први Библионет, а затим су окупљене госте и учеснике поздравиле и председница Скупштине Крушевац Бранислава Бркић и директорка библиотеке домаћина Соња Вељковић.
Радни део скупа одвијао се у три сесије током којих смо имали прилику да чујемо 36 доста неуједначених и концепијски веома различитих излагања, од којих су се нека доследно и на целовит начин бавила темом, нека донекле, док је, истини за вољу, превелики број радова само описивао своју праксу која је, без обзира на тип библиотеке или средину у којој се налази, у већини библиотека ипак иста, или барем слична. С обзиром на то да је време излагања било ограничено на десет минута, изгледа да смо неке познате приче непотребно слушали по неколико пута, а да смо остали ускраћени за неке занимљивије које просто нису могле да стану у прописано време. Вероватно се организатор, у циљу популарисања манифестације, за први Библионет определио да омогући што већем броју учесника да се појави на скупу, што је сасвим исправан и практичан поступак, па ће сигурно већ идуће године моћи да се врши боља селекција пријављених радова.
Поред тога, запажено је да су због ширине теме радови у оквиру једне сесије били сувише разнородни да би изазвали дискусију која би истакла главне идеје у презентованим излагањима. Због тога је и предложено да се за следећу манифестацију радови групишу по сродности садржине у оквиру једне сесије, што би свакако скупу дало живост и омогућило јасно диференцирање заједнички уочених ставова.
Заједница матичних библиотека ће објавити Зборник радова са овог скупа, а библиотеке су позване да упуте своје предлоге тема за следећи Библионет.
У оквиру стручног дела манифестације имали смо прилику да чујемо и предавање госта по позиву – ове године је то била Ирена Сешек, начелница Одељења за попуњавање фондова Народне и универзитетске библиотеке у Љубљани, која је пренела искуства из Словеније у решавању проблема везаних за колекције, набавку, законодавство, дигитализацију – овде наводимо само најбитније – а за нас су та сазнања драгоцена јер указују на пут који предстоји српском библиотекарству.
У складу са програмском концепцијом Библионета, која садржи портрет библиотеке домаћина и портрет једног знаменитог библиотекара, представљена је Народна библиотека Крушевац и тим поводом је отворена пригодна изложба Споменар: поводом 150 година Крушевачког читалишта, а представљањем радне биографије Лазара Чурчића, који је мада пензионисан, и даље живо присутан у професији, одато је признање и указана част једном од најзначајнијих савремених српских библиотекара. Пратећи програм употпунила је промоција књиге Питера Брофија Библиотека у 21 веку: нове услуге за информационо доба, коју су представили Светлана Јанчић и Жељко Вучковић.
На крају је одржана отворена седница Заједнице матичних библиотека Србије на којој су предложени закључци и покренуте иницијативе у вези са кључним проблемима везаним за књижне фондове, од којих су најважнији: дигитализација, нови закон о обавезном примерку, заштита старе и ретке књиге, захтев де се средствима НИП-а попуне фондови јавних библиотека, слободан приступ Академској мрежи за све јавне библиотеке. Такође је предложено да ове године на Генералној скупштини IFLA-е Заједницу представља библиотекар из Народне библиотеке Крушевац и да се убудуће уведе пракса да то увек буде представник из библиотеке домаћина Библионета за текућу годину.
Учесницима Библоионета 2007. остаје да се захвале Народној библиотеци Крушевац као домаћину који је, поред одличне организације, гостима улепшао боравак посетом изложби слика Надежде Петровић у Уметничкој галерији, отварањем изложбе „Борислав Пекић” и позоришном представом у Крушевачком позоришту, обиласком Скупштине општине, цркве Лазарице и Рибарске бање.
Библиотекари, посебно они из матичних библиотека, имају разлога да буду задовољни што су добили своју манифестацију од које се очекује значајан допринос промоцији професије и унапређењу струке.

Штампај (пдф)