Мр Милица Кирћански, Градска библиотека у Новом Саду

У организацији Заједнице матичних библиотека Србије и Градске библиотеке Суботица, 2. и 3. јуна 2008. године одржан је, други по реду, стручно – научни скуп Библионет 2008: дани матичних библиотека Србије. На тему овогодишњег скупа, „Библиотечке услуге“, излагало је 20 библиотекара из Србије, као и гошћа из Бугарске, директор Народне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“, проф. др Борјана Христова.
Скуп је обухватио четири темат- ски подељене радне сесије: представљени су токови савременог библиотекарства, хуманистички аспект библиотекарства и каталог по мери корисника, начини унапређивања библиотечких услуга и актуелна искуства јавних библиотека. На Библионету 2008. представљено је дело академика Александра Младеновића, и књига из савремене продукције у области библиотечко- информационе делатности – Утицај информације на друштво: испитивање њене природе, вредности и употребе Мајкла Хила. Од укупно 20 излагача, који су презентовали своје радове, њих 10 било је из националних библиотека (8 из Народне библиотеке Србије и 2 из Библиотеке Матице српске), 4 из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и 6 из јавних библиотека Србије (Библиотека града Београда, Градска библиотека у Новом Саду, Градска библиотека Суботица, Народна библиотека Пирот, Народна библиотека „Детко Петров“ из Димитровграда и Библиотека „Карло Бјелицки“ из Сомбора). Иако је оквирна тема „Библиотечке услуге“ значајна за рад библиотека сваког појединачног типа, она је побудила највише интересовања код библиотекара који раде у јавним библиотекама – због чега су се искључиво они и одазвали позиву да присуствују овом скупу. Разлог за то је одлучујући утицај који услуге имају на рад ових библиотека којима ус- пех пословања и повећање броја ко- рисника директно зависи од квалитета пружених услуга. Ако знамо да јавне библиотеке услужују различите категорије корисника и да су услуге комплексне, бројне и разнолике, трагање за новим решењима и моделима рада представља изналажење пута за даљи развој. У условима у којима наше библиотеке функционишу (и у односу на положај и статус који објективно заузимају у друштву), свако позитивно искуство и добри примери из праксе подстицајни су фактори који помажу да јавне библиотеке одговоре потребама нове генерације корисника, препознају своју улогу и пронађу адекватно место у информатичком друштву.
Излагања колега из националних библиотека била су информативна, првенствено за библиотекаре који раде у библиотекама које немају сталан приступ интернету и могућност редовног информисања на даљину. Библиотеке које ове услове имају, лако и брзо могу прикупити податке о Европској библиотеци, дигитализованим збиркама Народне библиотеке Србије, КоБ- СОН-у, серијским публикацијама у електронској форми итд. Радови на ову тему и већина докумената из области библиотекарства, који су у електронској форми, могу се преузети са сајта НБС, а већина је публикована у Гласнику Народне библиотеке Србије. Кључно питање је да ли су и у којој мери библиотекари у Србији информатички и информационо писмени и колико заиста користе предности нове технологије. Основни је задатак и последњи моменат да утврдимо ниво обучености и ширину компетенција наших стручних радника, пре свега оних који раде у најбројнијим библиотекама – јавним и школским. Да би услуге у библиотекама биле квалитетне, носиоци и промотери тих услуга морају бити способни да их креирају и реализују. Дакле, кадрови су један од пресудних чинилаца за успешан рад библиотека јер, уколико немамо стручан и способан кадар који ће омогућити максимално коришћење свих ресурса, и најбоље опремљене библиотеке постају магацини неискоришћене грађе. У раду Бојане Вукотић „Нове библиотечке услуге засноване на новим форматима серијских публикација“ наведени су подаци о коришћењу интернета у Србији: само 18,5% домаћинстава има интернет прикључак, и то модемску конекцију; активних корисника интернета међу појединцима у 2006. години било је свега 23,9%, од којих су најбројнији студенти (77%) и запослени (39%); најчешће место приступа је од куће, а у јавној библиотеци, интернет кафеима, пошти итд, само 5,6% становника приступа интернету. Свесни тога да у Србији постоји „дигитални јаз“, веће напоре морамо уложити за његово премошћавање, обезбеђивањем услова за коришћење интернета у што већем броју јавних и школских библиотека и ангажовањем обучених кадрова. Тиме ће доступност новим услугама и расположивим електронским ресурсима бити приступачнија, а библиотеке ће испунити захтеве нове генерације корисника и у пракси потврдити своју флексибилност.
Рад Светлане Јанчић подсетио је библиотекаре на овом скупу да су промене у библиотекарству неминовне, а прилагођавање библиотека перманентно – што потврђује тенденција за формирање каталога „по мери корисника“. Децидирана и уједначена правила каталогизације, која су прихваћена у међународним оквирима, постепено се модификују по дефинисаном моделу, што ће корисницима омогућити „брзо и ефикасно проналажење, идентификовање, одабирање и прибављање описаног ентитета у аутоматизованом окружењу“. Након излагања С. Јанчић о новој димензији каталога, неверица и збуњеност која је завладала међу библиотекарима потврдиле су да се промене, и даље, тешко и нерадо прихватају.
Поједини радови односили су се на услуге које су искључиво у домену рада националних, односно универзитетских библиотека (нпр. „Српска дијаспора као корисник библиотечких услуга“ Добриле Бегенишић и „Израда библиографија цитираности научних радова: једна специфична услуга Универзитетске библиотеке ‘Светозар Марковић’ у Београду“ групе аутора). О библиотечким услугама намењеним лицима са посебним потребама било је и до сада радова, углавном истих аутора. Нема дилеме да је формирање ових услуга доказ поштовања људских права и демократичности библиотека, али је основни проблем што већина библиотека (превасходно јавних) нема елементарне услове за улазак ове групе корисника у библиотечке објекте, а нема ни мобилних библиотека које би одлазиле до таквих корисника, чиме се анулирају и људска права и демократичност библиотека. У оваквим околностима, једини начин коришћења библиотечких услуга за особе са посебним потребама је коришћење електронских ресурса на даљину.
Општа примедба библиотека- ра који су испратили овогодишњи скуп била је да у садржини већине радова има доста понављања, тј. да су аутори, уз делимичне измене и прилагођавање теми, излагали већ објављене или презентоване радове (нпр. презентација филмског запи- са о Библиотеци „Карло Бјелицки“ из Сомбора виђена је неколико пута на различитим скуповима, а само десет дана након Библионета 2008, присутни на стручном скупу Културна и издавачка делатност матичних библиотека (скуп у органи- зацији Секције за матичне библио- теке БДС) у Сремској Митровици, могли су поново да одгледају исти филм – у контексту друге теме и у презентацији других колега.
Због чињенице да је грађа завичајних збирки у нашим библиотекама недовољно искоришћена, свака другачија пракса која демантује ову појаву вредна је пажње. Пример рада Завичајног одељења Градске библиотеке у Суботици на популаризацији ове грађе и ангажовање библиотекара на обликовању услуга показује да, уз адекватно промовисање, интересовање корисника за завичајне фондове треба да буде у порасту. Развој завичајних збирки у великој мери зависи од стручног библиотекара – специјалисте који сагледава значај завичајних фондова и има потпуни увид у садржину грађе. Уколико се спроведе и диги- тализација ове грађе, доступност и коришћење били би у потпуности омогућени, а сви примерци из фонда сачувани.
Због присутног ентузијазма и полета, излагање Елизабете Георгиев (Народна библиотека „Детко Петров“ из Димитровграда) било је сугестивно, са видним оптимиз- мом и приврженошћу професији. Представљање модела активног и успешног рада библиотеке у малој средини подстицај је за библиотекаре који раде у сличним условима. Опет се људски ресурси појављују као одлучујући у постизању резултата, а нови облици рада – као ефектан начин мотивације корисника (посебно деце) за коришћење библиотечких услуга.
Колеге из Библиотеке града Београда презентовале су „Библиотеку 2.0“ која се заснива на концепцији Web 2.0, што у суштини значи отварање према корисницима, увођење нових електронских услуга у два смера и интерактивност. Иако је презентација побудила интересовање, изазвала је и многе нејасноће: шта је у „Библиотеци 2.0“ толико ново и различито када већ постоје кориснички форуми путем којих корисници узимају активно учешће у формирању услуга библиотеке? Колико библиотекарство као стандардизована делатност, а библиотеке као носиоци поузданих информација, могу либерализовати делатност и омогућити већи утицај корисника? Коначно, шта је крајњи циљ креирања „Библиоте- ке 2.0“, какви и колики људски ресурси ће бити неопходни за функционисање оваквог Web-а? Увођење новина, атрактивности и различитих садржаја јесте задатак савремених јавних библиотека, јер их то лишава стереотипа и крутог традиционализма. Истовремено, библиотеке морају да се руководе стварним вредностима и да сачувају квалитет укупног рада. Дакле, треба да изналазимо и примењујемо савремене методе и садржаје, али промишљено, сврховито и не по сваку цену.
Заједница матичних библиотека представља „клуб директора“ – како рече управник Народне библиотеке Србије Сретен Угричић – са задатком да закључке са стручних скупова спроведу у пракси и да допринесу да се у раду примени све што ће утицати на развој библиотека. Задатак је одговоран, а није ни лак у условима у којима наше библиотеке функционишу.
Након Библионета 2008. може се рећи да су задаци директора библиотека и самих библиотекара првенствено да: препознају и дефинишу проблеме, да одреде приоритете и кораке за њихово решавање; да дефинишу стратегију и планове; да се фокусирају на кориснике; да људски ресурси постану водећа снага и да тимски рад и професионалност буду обележје пословања библиотека у Србији. На путу развоја, наше националне библиотеке могу пружити драгоцену помоћ, а подршку све библиотеке и библиотекари у БИС-у.

Штампај (пдф)