Библиотекар – струка и професија

Милица Матијевић

Врујци, 14, 15, 16. јун 2006

Како ће изгледати професија којом се бавимо у скорој будућности? Колико ми сами можемо да утичемо на тренутни статус и будући развој професије?
Можда је управо овај тренутак, када са радошћу констатујемо петнаест година континуираног рада Катедре за библиотекарство и са стрепњом покушавамо да сагледамо шта заиста доноси нови Закон о библиотечко-информационој делатности, прави тренутак за одржавање стручног скупа какав је био онај одржан у Врујцима 15, 16, и 17. јуна у организацији библиотеке „Димитрије Туцовић”, Лазаревац и Секције за матичне библиотеке БДС, а уз подршку одељења за развој НБС и Катедре за библиотекарство.
Основна тема саветовања била је „Библиотекар – струка и професија”. Циљ одржавања је био да се окупе библиотекари, пре свега из матичних служби, свесни чињенице да се одлуке о будућности професије доносе сада и да је неопходно да се активно укључимо у овај процес.
Библиотекаре из целе Србије, њих више од шездесет, на почетку је поздравила Радмила Булатовић, директор библиотеке „Димитрије Туцовић” у Лазаревцу, домаћин скупа.
Првог дана чула су се три реферата:
– Владимир Шекуларац, руководилац одељења за развој НБС: „Стручни радници на пословима развоја библиотекарства у Републици Србији”
Милица Кирћански, Матична служба Градске библиотеке, Нови Сад: „Етика и бонтон у библиотечком пословању”
Весна Петровић, руководилац Матичне службе у библиотеци „Глигорије Возаревић”, Сремска Митровица: „Професионализација делатности кроз унапређење права корисника: анкете читалаца”.
У поподневним часовима је одржан Округли сто на тему „Правна и етичка питања библиотекарске професије”. У дискусији која је уследила, учесници су изнели низ примедби и примера унижавања статуса професије од стране државних и друштвених институција, корисника и самих библиотекара. На основу преподневних реферата и изнетих предлога, у току дискусије на крају првог дана саветовања, донети су следећи закључци:
Неопходно је да се успостави јединствени критеријум за стицање стручних звања за све запослене у библиотеци (укључујући и директоре и информатичаре)
Потребно је донети јединствен правилник на нивоу свих библиотека у Републици Србији који би уредио однос библиотека – корисници
Непризнавање стручних звања је незаконито и БДС има легитимно право да упути АПЕЛ на адресу 161 општине у Републици Србији, којим се захтева признавање стручних звања у стицању дохотка
Промена става државе према библиотекама огледала би се и у доношењу Националног програма развоја БИС-а којим би се одговорило на кључна питања будућности библиотека и њиховог односа према савременој техници и њеној примени
-Промена односа нас самих према професији којом се бавимо могла би да почне спровођењем анонимне анкете о евалуацији сопственог рада. Професионализација делатности укључује, осим усвајања одређеног корпуса знања, пружање квалитетне услуге јавности и контролу професије која се спроводи, пре свега, на основу етичког кодекса.
Први дан скупа окончан је модном ревијом модела Мире Одаловић, по мотивима слика др Милије Белића, у извођењу „Студија М” из Ваљева.
Другог дана саветовања др Мила Стефановић је представила „Могућности научно истраживачког рада у библиотеци” на примеру изванредно урађене изложбе посвећене обележавању 140 година рада библиотеке у Крагујевцу. Др Александра Вранеш говорила је о „Формално правним и институционалним претпоставкама за професио нализацију библиотечке делатности”. Излагање др Вранеш било је и увод у расправу одржану у оквиру Округлог стола, а на тему „Нови закон о библиотечко-информационој делатности”.
Примедбе учесника у дискусији односиле су се пре свега на нетранспарентност израде Закона и спорост процедуре. Закључак је да је потребно подсетити надлежне да су библиотекари јавних библиотека у Србији заинтересовани за будућност своје професије и да њихове ставове и аргументе такође треба уважавати приликом доношења новог Закона о библиотечко-информационој делатности.
У поподневној сесији могла су се чути излагања Мирка Марковића на тему „Важно за професионализацију библиотечке делатности – бити у мрежи. „Biblioteke.org.yu” и Горана Траиловића „Важно за професионализацију библиотечке делатности – бити информисан. Панчевачко читалиште”.
Саветовање је отворило низ питања везаних за струку, као што су проблем материјалног вредновања стручних звања, однос библиотека и локалне заједнице, проблем аутономије библиотекара, али и захтева, као што су права и обавезе сталног стручног усавршавања, установљавање библиотечке награде у категорији књижевности за децу и предлог да се у оквиру конкурса Министарства културе за суфинансирање периодике предвиде посебна средства за суфинансирање библиотечке периодике.
Предложено је и да се упути апел председнику Општине Ваљево и СО Ваљево у коме ће се захтевати да се питање власништва над зградом у којој је смештена библиотека „Љубомир Ненадовић” разреши у корист библиотеке, а у складу са чланом 32. Закона о библиотечкој делатности.
Трећег дана саветовања учесници су посетили задужбину Николаја Велимировића манстир Лелић, Бранковину и Ваљево.
Захваљујем свим колегама на честиткама и лепим речима. Посебно захваљујем онима који су нам оставили писмене предлоге, примедбе и меjл адресе. Молим оне који то нису учинили да их доставе у разумном року.
П.С.
Захваљујем и онима који су ми просули кафу на записник.