Весна Тешовић

Народна библиотека Бор је започела један обиман и веома значајан посао који представља потврду културноисторијског идентитета. Реч је о послу који ће у будућности, надам се, окупити многе посленике, не само библиотекаре, и који ће на крају као свој резултат имати завичајну библиографију. У времену пољуљаних вредности, библиографски рад и библиографија помажу да се створи права свест о писаним достигнућима прошлости и да се спречи њихово духовно растакање. Завршен је тек један мали сегмент који описује борско књижевно стваралаштво у 20. веку, и то само онај његов део који се односи на монографске публикације. Свесна колико је тежак пут проналажења белетристичких прилога хаотично разбацаних у периодици прошлога века, аутор библиографије се определила да почетак пионирског подухвата олакша тако што ће, за сада, пронаћи и описати само оно што би се звало „књига”. Тако је настала Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку као један од извора потпунијег увида у целокупно књижевно стваралаштво. Уносећи све своје регионалне различитости и специфичности, она доприноси динамичности слике националне књижевности и тако чини богатијим корпус историје и културе човека.
С обзиром на то да људи који су својим стваралаштвом обележили овај крај најчешће долазе са различитих страна, њихово дело не одише толико бојом места колико бојом времена. Наравно, рудник, рударење, бакар, присутни су, али не и доминантни. Једнима је локална боја грађа за уметничко обликовање, другима је често сама себи циљ и своди се на низ површинских запажања, документарних или декоративних занимљивости. Без жеље да се овде да нека дубља анализа, одговор на питање колико је локално постало носилац метафоричних и универзалних значења препушта се књижевним историчарима и аналитичарима. Књига је у сваком случају показатељ културног развитка. Колико ће неко наше културно добро постати својина целе нације или света зависи од његове вредности, али и од ангажовања да буде представљено. У томе своју улогу види и ова библиографија.
Библиографија борског књижевног стваралаштва садржи описе монографских публикација од 1918. од када потиче најстарија до сада пронађена публикација, до краја 2000. године. Обухвата појединачне ауторске збирке и зборнике у којима су излазила белетристичка дела.
До грађе за ову библиографију дошло се прегледом фонда Завичајног одељења Народне библиотеке Бор и личних библиотека неколицине књижевних стваралаца. Као секундарни извори коришћене су Српска библиографија и Каталог књига на језицима југословенских народа: 1868–1972 Народне библиотеке Србије, локални листови Колектив, Борске новости и Борске новине, часопис Развитак и књижевни листови који су периодично излазили у Бору: Медитације (7 бројева, од 1969. до 1970) Бакарна река (7 бројева, од 1971. до 1974), Билтени Балканских сусрета младих књижевника.
Библиографија садржи 186 библиографских јединица. Опис јединица рађен је према правилима Међународног библиографског описа за монографске публикације, de visu, тј. на основу непосредног увида. Она је завичајна и специјална, пошто обухвата све (нађене) публикације из области белетристике коју су објавили људи који су рођени, живе, или су живели на овом простору. Самостална је, ретроспективна и хронолошка. Обухвата период од прве пронађене публикације 1918. године закључно са 2000. годином, те тако пружа (додатни) увид у књижевно стваралаштво двадесетог века. Грађа је распоређена хронолошки, у оквиру сваке године дата је по азбучном реду аутора, односно наслова анонимних публикација, а нумерација је у континуитету. Пошто поред текста библиографског описа даје обавештења о приказима и рецензијама, наградама које су аутори књига освојили, или о неким поводима за објављивање књиге, припада анотираним библиографијама. Уз сваку библиографску јединицу дат је њен УДК број (коришћено је друго српскохрватско средње издање, ЈУБИН, Београд, 2004) и број који публикација има у фонду књига Завичајног одељења. Овај број је изостао код оних публикација које Завичајно одељење још увек не поседује, или их има али нису обрађене.
Ради веће информативности урађено је пет регистара: именски, регистар наслова, стручни, регистри издавача и штампарија и статистички преглед издања по годинама.
Именски регистар подељен је у три групе. Одвојени су аутори белетристичких текстова од оних аутора који су сарађивали на књизи, било као уредници, приређивачи, или рецензенти. Трећу групу чини списак аутора ликовних прилога. Овако издељен именски регистар има низ практичних предности јер пружа најбржу информацију о томе ко се (и у којој мери) бавио књижевно-уметничким стварањем, ко његовим критичко-теоријским промишљањем, а ко је бринуо о визуелној лепоти публикације. Прва група аутора именског регистра је чисто завичајна и чине је аутори књига и они чија су дела објављивана у антологијама и зборницима. Овај регистар показује да се књижевноуметничким стварањем у Бору до краја двадесетог века бавило 188 аутора, док је своју уметничку афирмацију самосталним књигама потврдило шездесет и двоје.
Стручни регистар даје целокупну грађу разврстану у групе према УДК. Можда за неког сувишан, јер је цео у групи 821.163.41 која означава књижевност на српском језику, овај регистар даје занимљиве податке о томе којим књижевним врстама су се бавили борски ствараоци. Наравно, поезија је најрадије писана (можемо је наћи у 80,1% описаних публикација), али нису ретка ни огледања у различитим прозним врстама, те се ту нашло и седам романа. Најређе су се бавили драмом (две публикације), а деци су се борски ствараоци обратили само три пута: два пута књигом стихова и једном лутка -игром.
Регистар издавача обухвата места и називе, без обзира да ли су то институције или појединци. Тако сазнајемо да је до 2001. године књижевно стваралаштво у Бору пратило чак 17 издавача. Највећи број публикација објавило је ЈП „Штампа, радио и филм” (40). Три књижевна клуба која су деловала у овом периоду били су издавачи 23 публикације. Некоме ће можда бити занимљиво да је институција која носи име Музеј рударства и металургије била издавач 6 белетристичких књига, а Народна библиотека Бор 4. Како год, Бор је био издавач за 44,1% објављених публикација (82 књиге).
Регистар штампарија у којима су штампана дела борских књижевних стваралаца показује да је у Бору штампано 96 књига (51,6%). Нешто мало мање од половине монографских публикација штампано је ван Бора. И ово ће неком аналитичару бити занимљиво с обзиром на то да је у Бору деловала некада изузетно снажна штампарија „Бакар” (раније Штампарија Бор) која је својим деловањем покривала велики простор некадашње Југославије. Локални ствараоци указали су јој поверење 54 пута (29%).
Статистички преглед издања по годинама на најсажетији начин приказује учесталост излажења публикација у временском распону који је обухваћен библиографијом. Занимљив је податак да је само у последњих 5 година двадесетог века штампано 86 књига, тј. 46,2% свих издања.
Грађа за библиографију прикупљана је у дужем временском периоду, истовремено са стварањем фонда завичајних писаца на Завичајном одељењу Народне библиотеке Бор. Технички посао израде библиографије трајао је 10 месеци. Библиограф се суочио са проблемом исцрпности фонда јер не постоји потпуна заступљеност ни савремених аутора, ни писаца који припадају културној прошлости. Великом броју људи Бор је био само успутна станица, а малобројни су они који су по свом одласку одржавали везу са градом. Неки од њих су тако „у пролазу” објавили и по неку књигу. Уколико траг о томе постоји у неком штампаном локалном гласилу, публикација је пронађена. Ни електронско претраживање COBISS/OPAC каталога и база података ВБС није било делотворно. Природа ових база није могла да обезбеди претраживање по принципима које намеће трагање за завичајним ауторима и зато је коришћена само ради појединачних провера. Сигурно је да постоје публикације за које библиограф није ни сазнао. Све могуће празнине су, дакле, последице реализаторске, а не концепцијске природе.
Вредност рада на овој библиографији је у томе што је у току истраживања пронађено 46 публикација завичајних књижевних стваралаца које Завичајно одељење Народне библиотеке Бор није поседовало. Принцип дистрибуције обавезног примерка није успешан ни у Народној библиотеци Србије, а на локалном нивоу не функционише уопште. Завичајни фонд се попуњавао, а и данас се попуњава поклонима и, у заиста ретким случајевима, куповином књига. Зато резултати овог библиографског истраживања делом представљају и предлог за набавку како би збирка Завичајног фонда била потпунија. Такође, због неажурности доставе обавезног примерка ЈУБИН-у, ова библиографија представља скроман допринос јер у себи садржи и описе публикација које до сада нису регистроване.
У току истраживања показало се да се неколицина борских књижевних стваралаца бавила и публицистиком (што је некима основно занимање), мемоарском прозом и књижевном критиком. Таквих публикација има 18, али због опредељења да се ради специјална библиографија, оне нису овога пута разматране. Стручни регистар показује да у пет публикација, уз белетристичке, можемо пронаћи и публицистичке и мемоарске текстове, и зато су се нашли у регистру.
Пошто се библиотека сматра памћењем човековим, онда је библиографија покушај да то памћење буде систематизовано. Ова библиографија је само један камичак у мозаику који осликава пуноћу живота једне средине, да нам се не би десило да не знамо шта имамо у сопственој кући. Прећутати постојеће значи омаловажити сопствену традицију, а ако се то што имамо не забележи, будуће генерације неће ни знати да смо га имали. Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку представља почетак израде завичајне библиографије, а тиме и почетак дуге и, надам се, истрајне борбе за заштиту културне баштине на локалном нивоу.

Проф. др Александра Вранеш Борски празник (Весна Тешовић: Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку: монографске публикације, Народна библиотека Бор, 2004)

На нашим просторима библиографија се, од својих почетака у 18. веку до данас, чешће, спонтаније и инвентивније појављивала као резултат истраживачких напора појединаца него колектива, па је ту привилегију персонализовања потврдила и Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку, којом су обухваћене монографске публикације. Нипошто не можемо рећи: „само монографске публикације„, јер нам је блиско сазнање колико је морало бити предано и пожртвовано ангажовање аутора Весне Тешовић и разумевање борске библиотеке, да се књига у овом облику представи јавности.
Библиографију, нарочито завичајну, и тешко је и лако дефинисати. Све се у основним поставкама чини јасним, прихватљивим и логички објашњивим, а опет скоро сваки наслов побуђује недоумице, упитаност, захтева педантно, предано и поуздано истраживање. „Књиге имају свој живот. Оне су сведочанство времена, али, чини ми се, и више од тога.” – писала је Десанка Максимовић – „Наше време је сигурно и паметније и вредније у књигама него у стварности. Можда се многи одговори налазе у књигама које нисмо стигли да прочитамо.” За завичајце Бора ова библиографија нуди увид непристрасног зналца у књиге настале на територији Бора, о Бору, или од борских стваралаца, тако декларисаних по пореклу или по животном случају. Живот Бора и Борана, књигом хронолошки праћен од 1918. до 2000. године, згуснут међу корице ове библиографије, нуди знање, информације, искуство и ужитак стрпљивим читаоцима, који се тој потрази несметано могу препустити, јер им пажњу не одвлаче грешке, несистематичност, недоследност, нестандардизованост описивања или непотпуност и непромишљеност индекса. Напротив, Тешовићкина библиографија има све саме одлике: прегледност, јасност, тачност, поузданост података, бројност индекса који задовољавају радозналост сваког читаоца, исцрпност и сажетост уводне речи и разуђеност описа привредног, културног и политичког живота Борана у скоро стогодишњем периоду у закључној Хронологији.
И још је једна позитивна особина ове библиографије: скромност аутора, који је свестан чињенице да „постати задовољан собом значи крај стваралаштву”, те своје дело квалификује као сегмент будућих библиографских истраживања која ће обухватити серијске публикације и прилоге у њима.
Препоручујући библиографију Боранима, поклањамо им „златни пресек” њиховог завичајног стваралаштва.

Штампај (пдф)