Умберто Еко

Књиге насупрот осталим помагалима

Направљена је збрка око два различита питања: (а) да ли ће књиге застарити због компјутера? и (б) да ли ће због компјутера писани и штампани текстови застарити?
Замислимо да су књиге због компјутера нестале. (Касније ћу образложити зашто ја не мислим да ће се то догодити, али замислимо такву ситуацију пошто се често износи такав аргумент.) То међутим не значи да ће њихов нестанак одмах изазвати и нестанак штампе. Већ смо видели да је било глупо надати се да ће компјутери, а посебно програми за обраду текста, сачувати дрвеће, јер се догодило управо супротно, компјутери су појачали штампарску продукцију. Можемо да замислимо културу у којој не постоје књиге, а у којој ипак постоје тоне и тоне неповезаних табака папира. Ово ће бити заиста незгодно, а библиотеке ће се суочити са новим проблемом.
Дебреј је указао на повезаност две историјске чињенице: јеврејска цивилизација је била номадска и Јевреји су своју цивилизацију засновали на књигама. Чини ми се да је његово запажање веома важно. Јевреји за разлику од Египћана нису могли да урезују своје текстове у камен. Ако желите да пређете Црвено море, а да у исто време сачувате своје изреке, књига је за тај подухват ипак много практичније средство од обелиска. Узгред, и друга номадска цивилизација, арапска, такође се заснивала на књизи, тј. предност је давала писању, а не сликама.
Књиге имају једну предност у односу на компјутере. Упркос чињеници да су штампане на папиру који траје око седамдесет година, после чега почиње да се распада, ипак су трајније од хардверских уређаја. Штавише, њима не прети брисање података због нестанка струје и много су отпорније на ударе. Болтер је приметио да „није паметно унапред, не више од неколико година, предвиђати какве ће се техничке промене догодити’’. Бар је за сада јасно да су књиге и даље најекономичнији, најфлексибилнији и најлакши начин за пренос информација по веома ниској цени.
Док електронске комуникације путују испред вас, књига путује уз вас и вашом брзином. Ако се због бродолома задесите на пустом острву, од књиге ћете, за разлику од компјутера, имати неке користи. Лендоу је приметио да су за читање текстова у електронској форми потребни CD-ROM и програм за обраду текста. Зато је књига и даље ваш најбољи пријатељ за бродоломе или за Дан после.
Убеђен сам да ће неке књиге, на пример енциклопедије и приручници, због нових технологија застарети и изаћи из употребе. Узмите за пример Encyclotediu, пројекат који су развили у Horizons Unlimited. Када буде завршена не само што ће вероватно садржавати више података од Енциклопедије Британике (или Ларусове и Треканијеве енциклопедије), већ ће у односу на њих имати предност јер ће референце упућивати једне на друге, а информације неће бити линеарно поређане. Сви CD-ови ове енциклопедије уз компјутер заузеће свега петину простора који заузима нека енциклопедија. Енциклопедија се не може тако лако преносити као CD ROM и немогуће ју је ажурирати; пошто нема предности обичне књиге, CD ROM може да је замени, баш као и телефонски именик. Данас томови енциклопедија заузимају метре и метре полица, у мојој кући и библиотекама. У новом добу оне ће нестати, и заиста неће постојати ниједан разлог због кога би неко ламентирао над њима. Из истог разлога ја данас не морам као некад да шаљем изабраници свога срца свој масиван портрет који је насликао неки осредњи сликар, кад могу да јој пошаљем сјајну и верну фотографију. Сликарство, иако је изгубило ову друштвену функцију, ипак није застарело. Нису застареле чак ни Анигонијеве реалистичне слике (Пјетро Анигони, 1910–1988, италијански портретиста, сликао под утицајем ренесансних сликара. Између осталих, направио је портрете енглеске краљице Елизабете II, 1955, и америчког председника Џ. Ф. Кенедија, 1961. године), чија функција више није верно представљање личности, већ слављење важних особа, тако да наручивање, куповина или изложба ових портрета добија аристократске конотације.
Књиге ће нам и даље бити неопходне, не само у књижевности, већ у свим оним случајевима када неко мора пажљиво да прочита текст, не само да би извукао одређене информације из њега, већ и да би размишљао о прочитаном.
Читати књигу није исто као читати текст на екрану. Узмите на пример процес када учите како да користите неки програм. Обично вам систем на екрану покаже све инструкције које су вам потребне. Међутим, корисници који желе да знају све о програму обично или штампају инструкције, па их читају са папира као књигу, или купују већ одштампане приручнике. Дозволите ми да сад прескочим чињеницу да су неодговорни идиоти писали све приручнике које добијате уз компјутер, и да су сва обавештења on-line или offn-line пуна таутологија, док су комерцијалне приручнике написали интелигентни људи. Лако нам је да схватимо програм који нам путем слика на јасан начин објашњава како да штампамо и повежемо књигу, али нам је ипак потребан одштампан приручник са инструкцијама да бисмо научили како да напишемо тај исти програм.
После скоро дванаест сати проведених испред монитора, очи су ми као тениске лоптице и заиста ми је потребно да се удобно завалим у фотељу и прочитам новине, или чак неку добру песму. Мени се чини да компјутери, иако су установили нов облик писмености, или проширили писменост, ипак не могу да задовоље све интелектуалне потребе које стимулишу. Када сам добро расположен, замишљам компјутерску генерацију која је присиљена да чита са екрана, која се навикла на читање са екрана, али која у одређеном тренутку постаје незадовољна и тражи другачији и лакши начин читања.
Са енглеског превеоПредраг Мирчетић
(Одломак из предавања „Будућност књиге”, Београдски књижевни часопис, 2006, бр. 3)

Штампај (пдф)