Ана Јанковић
У акцији „Информатике“ и Библиотекарског друштва Србије, Народна библиотека Бор је на поклон добила лаптоп
Уместо овог, питање је исто тако могло да гласи и: “Има ли библиотеке којој није потребан лаптоп или барем обичан рачунар?“ У овом времену наглог развоја информатичких технологија, те разних императива постављених савременим јавним библиотекама у смислу да оне треба да постану својеврсни информациони сервиси и у том смислу „лидери“ у својим срединама, јасан је потпуно незавидан положај сваке јавне библиотеке која своје пословање још увек није аутоматизовала, која нема приступ Интернету и која нема развијену рачунарску мрежу.
С обзиром на овако постављене захтеве са једне, а већином са скромним буџетима са друге стране, многе библиотеке се данас налазе у великом раскораку између потреба и могућности.
Препознавши значај модернизације библиотека у информатичком смислу, издавачка кућа „Информатика“ из Београда, одлучила је да дâ свој допринос. У сарадњи са Библиотекрским друштвом Србије, „Информатика“ је на протеклом 52. Београдском сајму књига спровела акцију под називом „Да ли знате библиотеку којој је потребан лаптоп?“. Наиме, сваки купац „Информатикиних“ књига је за сваки купљени примерак могао да дâ по један глас некој библиотеци у Србији.
Захваљујући прикупљеним гласовима, Народна библиотека Бор је од „Информатике“ на поклон добила лаптоп „Dell Inspiron 1300“, који јој је уручен 11. новембра 2007. године на Филолошком факултету у Београду.
„Информатика“ се, пре свега, бави производњом и продајом рачунарске опреме и информатичким инжењерингом, али је, не само библиотекарима, већ и љубитељима књижевности уопште, позната по изузетно занимљивој издавачкој делатности, којом, како сами кажу, настоје да утичу на добар укус широке читалачке публике. Као издавачи, читалачкој публици „Информатика“ се представила данас већ култном библиотеком „Авантуре Ераста Фандорина“, у којој су објављени „детективски“ романи Бориса Акуњина, руског писца, који се све до пете књиге ове библиотеке „крио“ иза овог псеудонима, да би се након ње открило да се заправо ради о Григорију Чхартишвилију, врсном руском јапанологу (стручњак за Мишиму и јапанско кабуки позориште), преводиоцу и аутору низа научних чланака и есеја, уреднику Светске књижевности, једног од водећих књижевних часописа. За само неколико година, „Авантуре“ су преведене на више од 30 језика, распродати су милионски тиражи, у Русији су, следећи авантуре „руског Шерлока Холмса“, снимљена три филма са Никитом Михалковим и Олегом Меншчиковим у главним улога- ма, а у Холивуду се славни режисер и продуцент Пол Верховен припрема да екранизује читаву „Фандори- нову“ библиотеку.
Ове године се од истог аутора на сајамском штанду „Информатике“ појавио још један детективски серијал, али је у улози детектива, уместо сентименталног и плавооког лепотана Ераста Фандорина, сада монахиња − сестра Пелагија. Серијал се појавио под називом „Детективски роман из провинције или авантуре сестре Пелагије“.
Истовремено се појавила још једна књига Григорија Чхартишвилија: Писац и самоубиство, изузетно интересантна студија посвећена истраживању једног од најдраматичнијих проблема човечанства – феномену самоубиства.
„Назив ове књиге може читаоца довести у заблуду. На првом месту стоји писац, самоубиство је на другом, иако, у ствари, аутора пре свега занима управо самоубиство… Књижевници су узети као издвојен пример homo sapiensa, прилично компактан, лак за идентификовање, а уз то, најзгоднији за проучавање. Уопште, ово није књига о писцу−самоубици, већ о човеку−самоубици. Од обичног човека писац се разликује тиме што због своје егзибиционистичке професије излаже душу на опште посматрање, те знамо шта је унутра… Он најбоље разуме мотиве својих поступака и, у сваком случају, уме најбоље да их вербализује. Ако књижевник изврши самоубиство, обично не морамо да лупамо главу око тога зашто је извршио тај поступак: писац унапред даје одговор, или директно (писмом, белешком у дневнику, опроштајном песмом) или индиректно – својим делом, па чак и самим својим животом“, каже аутор у уводу књиге Писац и самоубиство.
Оно што одликује „Информатикина“ издања је нешто што није баш често виђена појава код данашњих српских издавача – изузетно висок професионални стандард, изванредна опрема и квалитет књиге у сваком погледу. Тако су прва и трећа књига о Фандорину добиле награду Удружења књижевних преводилаца Србије за најбољи превод руске прозе (награда „Др Јован Максимовић“ за 2003/2004. годину). Пасионирани читаоци и љубитељи Фандоринових авантура, кажу да у овим књигама нема стилских, лексичких, граматичких ни штампарских грешака.
Исто тако, „Информатика“ се определила да доследно и на време објављује све наставке серијала о Фандорину и Пелагији, тако да читаоци у Србији нимало не касне и пред собом имају Акуњинове књиге истовремено кад и читаоци у свету на чије су језике преведене.
Овај текст није реклама, већ мали покушај библиотекара Народне библиотеке Бор да се на свој начин захвале „Информатици“ на изузетном дару. Свакако, захвалност дугујемо и свим купцима на „Информатикином“ штанду који су гласали за нашу библиотеку.
Штампај (пдф)