Милорад Грбовић
Видин је Неготину најближи бугарски град. Удаљен је свега 40-ак километара. Видин је омиљена дестинација за шопинг не само Неготинаца, већ и Зајечараца и Борана, поготову у дане када је код нас државни празник. Мимо праксе већине туриста из источне Србије, који боравак у Видину искористе за куповину јефтине а квалитетне одеће и обуће, кућних апарата и хране, једну од посета Видину сам искористио за обилазак културно-историјских знаменитости града. И док сам за постојање добро очуваног средњовековног утврђења „Баба-Вида“ знао од раније, право откровење за мене је било сазнање да у Видину постоји сачувана зграда у којој је била библиотека познатог турског одметника Пазван-оглуа¹. Зграда је недавно рестаурирана и конзервирана али и – празна, јер, нажалост, није сачувано ништа од фонда. Наравно да ме је знатижеља одвела и у видинску библиотеку. Иако је посета била незванична, тј. у приватној режији, био сам срдачно примљен и понео сам лепе утиске из библиотеке.
Регионална библиотека „Михалаки Георгиев“ налази се у самом центру града, на тргу „Бдинци“, бр. 1. Смештена је у модерном и функционалном здању. Први податак о библиотеци у Видину налази се у листу Бугарска пчела из 1863. године. За културно-просветну делатност библиотека је 1984. године одликована орденом Ћирила и Методија. Од 1992. године носи име „Михалаки Георгиев“², а од 2000. има функцију регионалне библиотеке и методског центра за северозападну Бугарску и обухвата области Видин, Монтана и Враца. У својим фондовима поседује више од 280 000 јединица библиотечке грађе. Поред књига и периодике поседује и нотне записе, графичку грађу, аудио и видео касете, компакт дискове и картографску грађу. Опремање библиотеке рачунарском опремом започело је 1999. године уз помоћ Фонда за отворено друштво и министарства културе Бугарске, али се још увек користе и лисни каталози и карте корисника – „џепови“.
У библиотеци постоје следећа одељења:
одељење обраде – комплетирање и каталошка обрада;
позајмно одељење за одрасле – поседује фонд од више од 188 000 јединица библиотечке грађе, услужује кориснике старије од 14 година, обавља и библиографску делатност и међубиблиотечку размену;
читаоница за хуманистичке науке – поседује високошколске уџбенике, приручнике, енциклопедије, речнике и сл;
читаоница за природне и примењене науке – поседује литературу из области природних, техничких, медицинских и пољопривредних наука;
читаоница за периодику – обавља све библиотечке делатности везане за периодику;
читаоница за стране језике – основана 2002. године уз помоћ Британског савета – поседује вредне енциклопедије, приручнике, речнике, учила и аудио и видео касете за учење енглеског језика. Поседује и књи ге на француском, румунском и на другим језицима;
дечје одељење са читаоницом – услужује кориснике млађе од 14 година. Поседује у фонду више од 43 000 јединица.
одељење уметности – поседује фонд од 12 000 библиотечких јединица, који сачињавају књиге и приручници, нотни записи, грамофонске плоче, аудио и видео касете, дијапозитиви и компакт дискови;
„справочно-библиографско и информационо обслуживане“ – садржи богат фонд енциклопедија, приручника, речника. Обавља референсну, библиографску, информациону и издавачку делатност библиотеке;
завичајни фонд или одељење „краезнанние“ – прикупља и чува штампану грађу о видинској области. Такође, бави се и издавачком делатношћу;
методско одељење – пружа стручну помоћ библиотекама у региону;
одељење аутоматизације – уређује и одржава базу података библиотеке;
економско-административно одељење и управа.
Поред основне библиотечке делатности и међубиблиотечке размене, у библиотеци је развијена богата културна активност: представљање књига, песничке вечери, изложбе и слично.
Иако је ово први контакт са библиотекарима из Видина, прекогранична сарадња у неким другим сферама између Неготина и Видина са различитим интезитетом постоји одавно. Наступи културно- уметничких друштава, школске приредбе, а раније и спортска надметања добар су пример те сарадње. Посебно се могу истаћи места Брегово са бугарске и Кобишница и Буковче са српске стране. Од значајнијих догађаја треба поменути наступ видинске филхармоније на „Мокрањчевим данима“ у Неготину. Најновији пример јесте наступ ансамбла „Север“ из Видина 8. јуна ове године, уочи Спасовдана, градске славе општине Неготин. Испоставило се, и то веома брзо, да сам имао добар предосећај. Интезивирање сарадње тек треба да уследи. Као што је најављено на сајту Министарства за економске односе са иностранством³, предстоји реализација пројекта „Суседски програми“ (Neighbourhood Programme) којег подржава Европска унија преко Европске комисије. Прошле године је усвојен Општи документ за суседски програм Бугарска – Србија и Црна Гора4. У поглављу „Култура“, на страни 23. тог документа стоји: У главним градовима са обе стране границе културна понуда је употпуњена постојањем музеја, позоришта, биоскопа и библиотека. Већ постоји билатерална кул турна сарадња. То ствара повољне услове за даљи развој иницијатива које треба да дају нову вредност заједничком културном наслеђу. Ово наслеђе заједно са природним лепотама и биолошким диверзитетом пограничне области је основа за стварање заједничког програма за научна истраживања и испитивања, заштиту, обнову и употребу ових ресурса за добробит локалних заједница и за туризам, што би све заједно требало да допринесе економском оживљавању и просперитету у обе земље.
Треба поменути и то да је Матична библиотека „Светозар Марковић“ у Зајечару успоставила контакт са библиотеком у Видину још пре неколико година. Сигурно је да и чланови новоосноване Подружнице библиотекара Тимочке крајине у поменутом програму могу пронаћи своје место и са колегама из Бугарске реализовати заједничке пројекте.
•••
НАПОМЕНЕ:
¹ Осман Пазван-оглу је био турски побуњеник и није признавао власт Порте; владао је у Видинском пашалуку од 1788. до смрти, 1807. године.
² Михалаки Георгиев (Видин, 1852 – Софија, 1916) је личност са веома богатом биографијом. Радио је као учитељ, први управник видинске царине после ослобођења од Турака, аутор је првог средњошколског уџбеника из ботанике (објављен у Београду, 1882. године!), један је од оснивача Удружења новинара Бугарске и његов председник, дипломата у Бечу и Београду, итд.
³ http://www.mier.sr.gov.yu
4 Суседски програм Србија и Црна Гора – Бугарска: Заједнички програмски документ: 2004–2006, сајт: http://emis.mier.sr.gov.yu/Emis/Inc/NP_FileDownload.asph?FileId=2
Штампај (пдф)