Дајте ми нешто ново

Јелица Живковић

Трагајући за одговором на питање како повећати број чланова, а истовремено свести број незадовољних корисника на најмању могућу меру, Народна библиотека Бор се на разне начине континуирано бави вредновањем пружених услуга и проценом квалитета својих фондова.
У анкети читалаца, коју смо спровели прошле године, 70% испитаних дало је највишу оцену љубазности библиотекара, док је свега 25% исту оцену дало за избор нових књига у библиотеци, чиме је само потврђено оно што смо и раније знали – да је без редовног принављања фондова узалудан сваки напор да се скрене пажња јавности – ни љубазност особља и пријатан амбијент, ни књижевне вечери и трибине, ни редовно појављивање у медијима неће убедити 10% грађана, колико предвиђа минимум стандарда за јавне библиотеке, да се учлане и остану верни библиотеци која често нема жељену књигу. Није лако решити овај проблем: с једне стране, вечити захтев читалаца („Дајте ми нешто ново!”), а са друге, неумољиви финансијери у лику локалне самоуправе који не хају за стандарде и законске обавезе када је у питању годишња принова фондова јавних библиотека. Директор једне општинске библиотеке у нашем округу испричао нам је како је много погрешио када је једном приликом неким лукавством успео да доведе у библиотеку, на сву срећу сада већ бившег председника општине, који је баш зазирао од књига и читања. Тај господин је, видевши полице пуне књига, дрекнуо: „Види, бре, колико књига овде имаш, а стално кукаш да ти купим још, па где ћеш да их ставиш и ко ће све то да прочита?” Тиме је, за његовог мандата, стављена тачка на причу о набавци нових књига, стандардима и законским обавезама оснивача библиотеке. И овај случај, нажалост, уопште није усамљен – напротив, то је слика доста раширеног бахатог односа представника власти према култури која је у неким срединама, особито у провинцији, задња рупа на свирали и ту заиста није пресудан недостатак новца, већ волунтаризам и примитивизам који, као по правилу, увек нађу начина да превагну.
Што се наше библиотеке тиче, стандард од 4500 нових књига и 30 наслова периодике годишње није постигнут, сада већ можемо да кажемо, деценијама и тој чињеници плаћамо данак. Покушавајући да некако ублажимо недостатак нових књига, још пре петнаестак година смо заузели став да треба да се набаве сви наслови које корисници траже, али због ограничених средстава у мањем броју примерака. На крају се тај број свео на свега два примерка, па смо тако добили нови проблем – за неке хит књиге листе чекања су се отегле у недоглед и наши чланови су, разумљиво, опет били незадовољни, а нама је тренутно преостало једино да што прецизније установимо колико бисмо чланова у скорој будућности могли да изгубимо ако пречесто на њихов захтев: „Дајте ми нешто ново!” будемо одговарали: „Жао ми је, нема!”
Ове године смо током десет радних дана у мају на позајмним одељењима Народне библиотеке Бор (одељење белетристике, стручно одељење и дечје одељење) спровели пробно истраживање са циљем да утврдимо проценат наших чланова који не могу да дођу до жељеног наслова. Истраживањем је обухваћено нешто више од трећине (35,7%) свих коришћења у мају, што би требало да представља узорак коме се може веровати.
Следеће, суштинско, питање због кога овакво истраживање вреди радити јесте да ли је корисник добио адекватну замену за тражену књигу, али одговор на ово питање се може добити само ако се непосредно затражи од читаоца, па смо одлучили да га поставимо у оквиру једне шире анкете која је у плану. За сада смо желели да откријемо колико је структура наших фондова одговорна за евентуално незадовољство корисника, које, наравно, може бити изазвано и многим другим објективним и субјективним факторима, често и ван нашег домашаја, а набавка књига је приоритет и обавеза библиотеке.
Анализа резултата овог мини истраживања показала је да најмање разлога за незадовољство постојећим фондом имају чланови дечјег одељења – свега 2,46 % одбијених захтева – и за то постоји више објашњења (већи утицај библиотекара на избор књиге и формирање читалачког укуса, стратегија библиотеке да посебним програмима и кампањама децу трајно веже за библиотеку, мања упућеност деце у издавачку продукцију…); на одељењу стручне књиге 6,9 % посетилаца је одбијено, док је у случају одељења за књижевност чак 14,10 % корисника остало без жељене књиге, што јесте разлог за забринутост ако се узме у обзир да око две трећине наших чланова чита управо белетристику.
Када је реч о траженим књигама које библиотека не поседује, забележено је укупно 24 наслова, а од тога половина на одељењу за књижевност и језик, али је очигледно велики број најтраженијих књига на које читаоци морају дуго да чекају.
Годишње анализе рада библиотеке свакако могу довести у везу набавку нових књига са бројем чланова библиотеке, мада је проблем далеко комплексноји него што на први поглед изгледа, јер на феномен смањене заинтересованости за библиотеку утиче низ социокултуролошких фактора, као и појава нових технологија и медија који жестоко угрожавају вишевековни примат књиге. Ипак, релно је очекивати да ће задовољавајућа набавка нових књига пресудно утицати на повећање броја чланова сваке јавне библиотеке. Ако узмемо у обзир да је у 2006 години у НБ Бор набављено свега 2197 књига, односно 48,82 % од стандарда, а од тога свега 1121 књига (24,9 % од стандарда) куповином која представља најпожељнији облик набавке и једини који омогућава испуњавање жеља читалаца, онда је јасно како се то рефлектује на чланство у библиотеци. Било би сувише једноставно да славодобитно закључимо да с обзиром на тако мали обим контролисане набавке и није велики број незадовољних корисника, јер је чињеница да годинама имамо чланство које броји око 5 % укупног становништва у граду, док стандард предвиђа 10 % – дакле, испуњавамо свега половину минимума.
Неко ће се можда запитати: чему евалуација када ионако не можемо да утичемо на неке ствари? Ми у Народној библиотеци Бор сматрамо да је наша обавеза да радимо све у чему нас материјална оскудица не омета да бисмо сваког тренутка знали где се у односу на друге библиотеке налазимо и да бисмо спремно дочекали нека боља времена, а у међувремену настављамо да се довијамо.