Драгица Радетић

Одређење библиотеке као храма или капије знања припада прошлости.
Захваљујући новим технологијама,
новим културолошким и економским потребама корисника, врата „храма” су отворена споља. На отвореним вратима био је неминован сусрет старог и новог, старовремског библиотекара и савременог корисника.
Успостављање комуникације међу њима и међусобно разумевање захтевало
је прихватање споља долазећих промена и измене у унутрашњем реду, поретку и обављању библиотечке делатности.
Не први пута, теорија је устукнула
пред праксом.
Према теорији, библиотечка делатност
обухвата набавку, обраду,
чување и коришћење књижне и некњижне грађе. А етимолошко значење
библиотека указује на место на коме се чувају књиге (biblion – књиге,
theke – спремиште). Дакле, теорија предност даје носиоцима информације
(књизи, часопису, рукопису, музикалији…)
у односу на саму информацију,
као садржају који се преноси.
Међутим, пракса показује да савремени
корисник трагајући за одговором
на питање о одређеном догађају,
личности, предмету или појави,
у библиотеку све чешће долази по информацију. Потребе за информацијом,
у било ком облику, писаном, усменом, аудио-визуелном, све више расту.
У библиотекама су увек постојале значајне, али гломазне, референсне збирке у којима се могао наћи одговор на многа питања корисника. Појавом других извора информација, физичких
и дигиталних, те збирке, као део културне баштине, нису изгубиле на значају, али се приступ информацијама
променио; информације су постале
доступне свима, лакше се складиште
и брже претражују. Са новим технологијама информација је ослобођена
и бивши монопол над информацијама
је укинут. Монополски приступ
информацијама који је контролисао
знање и давао предност једнима
у односу на друге, некада присутан
у скоро свим областима људске делатности, захваљујући новим технологијама,
данас је превазиђен.
Информационе технологије, а посебно
Интернет, постали су део наше свакодневице. Према новијим подацима,
данас Интернет користи преко милијарду људи. Интернет обликује свет у коме живимо и формира наш поглед на свет.
Сви желе бити информисани, јер бити ИНформисан, значи бити у тренду.
Ипак, важно је имати на уму, да Интернет пружа информацију, али не даје и истинско знање, зато је имати приступ Интернету и бити компјутерски
писмен, неопходно, али не и довољно. Давно пре, старогрчки мислилац
Есхил изговорио је нешто што и савременом човеку може бити наук: „Мудар је онај који зна нешто корисно,
а не онај који зна све”. Да би се разумео
смисао неке информације потребна
је одређена стручност и знање, као кључ за њено дешифровање.
О информацији, њеном преносу и примени, смислу и корисности, као и о односу информације и знања, тек ће говорити млада наука о информацијама
и нови стручњаци, информатичари.
Њихово знање биће потребно
и у библиотекарству, музеологији, документалистици, новинарству и другим дисциплинама које су се до сада бавиле информацијом на један другачији начин.
У протекле две деценије информатика
улази у библиотеке, додуше споро
и поступно, али у циљу задовољавања
све сложенијих захтева корисника.
Информатизују се библиотечки
каталози и каталошки опис књиге,
класификују подаци, формирају софтверске базе података, програмски
се креирају библиографије и цитатне
базе и израчунава библиотечка статистика. Наравно, појавом Интернета
као средства које омогућава кориснику
приступ информацији изван
библиотеке, улога библиотека се не умањује, али се мења.
Добро обавештени корисник у библиотеку
све чешће долази због консултације,
да би физички приступио документу као носиоцу информације или потражио нешто више од онога што му је било на располагању претражујући
по Интернету…
Улога библиотеке у скорој будућности
може бити изузетно значајна
ако се узме у обзир да тржиште
информација све више почиње трговати информацијама, да ће све мање бити бесплатних onlajn приступа,
да се морају поштовати закони о забрани издавачког копирајта и коришћења
оргиналних радова и резултата
истраживања у различите сврхе, без одобрења аутора. Библиотека у овим случајевима може имати незамењиву
улогу посредника.
Али, улога библиотека се не би могла
мењати без свести библиотекара о неопходности тих промена. Упркос
томе што се промене бојажљиво прихватају, што постоји степен неповерења
према новом као непознатом,
библиотекари све више увиђају њихову неминовност. Промене се заснивају
на учењу. Да би успешно могли
одговорити захтевима новог, информатичког
доба, односно захтевима
својих корисника, библиотекари и сами морају бити информатички образовани. Стручно усавршавање библиотекара подразумева не само континуирано учење него и промене професионалног понашања. Библиотекар
постаје професија коју обликује будућност.
Литература:
1. Ив-Франсоа Ле Коадик, Наука о информацијама,
Clio, Београд 2005.

Штампај (пдф)