Бојана Вукотић

Поред монографских публикаци‑ ја, серијске публикације представљају један од основних фондова јавних библиотека. Серијске публикације као главни носиоци актуелних информација и најновијих научних сазнања су од изузетног значаја за развој свих научних дисциплина. Библиотеке у Србији су и настале као читаонице за серијске публикације – читалишта су оснивана у Србији крајем четрдесетих година „поради читања новина и књига и поради међусобног сообраштенија”².
Предмет ове анализе су фондови, збирке и одељења периодике у мрежи јавних библиотека Републике Србије. Обухваћене су све јавне библиотеке: општинске народне библиотеке, њихови огранци, месне и друге јавне библиотеке и библиотеке са универзалним фондом у радним организацијама. Истраживањем је обухваћено укупно 615 јавних библиотека (250 у Војводини и 365 у Централној Србији). Библиотеке са подручја косовско-метохијских округа због недостатка података нису обухваћене анализом.
Анализа фондова периодике у јавним библиотекама у Републици Србији израђена је на основу: статистичких података у бази Мрежа библиотека Србије (МБС), записника Народне библиотеке Србије и матичних народних библиотека о извршеном стручном надзору, годишњих извештаја о раду и планова рада које јавне библиотеке достављају Народној библиотеци Србије.

Резултати анализе

Организациони облици
Према Стандардима за народ– не библиотеке који препоручују да општинска народна библиотека која се налази у насељу од преко 40 000 становника обавезно организује посебне службе, односно одељења за одрасле, дечје, периоди- ку, завичајно, матично и друга, 59 народних библиотека у Републици Србији требало би да имају, између осталог, и одељење периодике.
Недостатак простора, недостатак опреме и недовољан број особља су најчешћи разлози што библиотека није издвојила одељење периодике као посебно у оквиру организације својих послова. Због недостатка простора
• не поседује свака јавна библиотека у Србији фонд периодике
• један број библиотека набавља периодику, али је не чува трајно у својим фондовима,
• велики број библиотека набављапериодику, чувају је и дају на коришћење, али је не инвентаришу и немају каталоге као основне инструменте информисања
• један број библиотека које немају издвојено одељење периодике ову грађу редовно набављају, стручно обрађују, чувају и дају на коришћење у оквиру неког другог одељења или службе.

Фондови
И поред тога што Закон о библиотечкој делатности прописује библиотекама да прикупљају, обрађују и дају на коришћење периодичне публикације, што Стандарди за народне библиотеке прописују минимум бројева наслова серијских публикација које библиотеке морају да поседују у својим фондовима с обзиром на број становника територије коју покривају, фондови периодике су углавном запостављени у јавим библиотекама, док их неке веће библиотеке чак и немају. Мали је број библиотека које овом делу библиотечког материјала поклањају одговарајућу пажњу – само најразвијеније општинске матичне библиотеке.
С обзиром на чињеницу да се послови евиденције ове врсте библиотечког материјала још увек не обављају правилно и редовно, у многим библиотекама још увек се не зна тачан број наслова периодике. Поред тога, фондови неких библиотека оптерећени су томовима лепо укоричених листова из 70-тих и 80- тих година, при чему се ти наслови одавно више не набављају. Од неких наслова библиотеке чувају само по једно, често непотпуно годиште. Посебно треба скренути пажњу на праксу да се у неким библиотекама завичајна периодика још увек није издвојила из фонда периодике, није обрађена и није прикључена завичајном фонду. Стандарди за народне библиотеке су још увек далека будућност кад су у питању периодичне публикације за оне библиотеке које не поседују овај фонд (укупно 12 општинских библиотека у Републици Србији или 7,4% од укупног броја општинских јавних библиотека).
Разлози за овако лоше стање су објективни и субјективни. Објективни разлози су: а) недовољна материјална средства за набавку серијских публикација која унапред морају бити обезбеђена и стална; б) помањкање простора за смештај фондова периодике и обезбеђења услова за његово коришћење. На објективне узроке тешко је утицати јер они зависе од опште развијености библиотеке и материјалних могућности оснивача који финансира библиотеку. Субјективни узроци су оно на шта се може и мора утицати: а) непоштовање стандарда који обавезују библиотеке да овој врсти библиотечког материјала поклоне већу пажњу; б) недовољна мотивисаност библиотечког особља да се бави фондом периодике.
Фонд периодике захтева озбиљнији однос библиотечког особља – он се не може набављати ни стихијски, нити по шаблону јер свака средина има специфичне потребе које библиотечки радник мора да сагледа; евиденцији ове врсте библиотечког материјала мора се посветити одговарајућа пажња јер је то грађа која захтева да се у што краћем временском периоду евидентира и стави на располагање корисницима; у библиотекама које почињу да формирају електронске каталоге по правилу се планира најпре аутоматска обрада монографских публикација, а тек потом каталошка обрада фонда периодике (који најчешће уопште није обрађен).

Набавка
Што се тиче обима редовне годишње набавке из статистичких података за 2005. годину видимо да обим набавке серијских публикација на нивоу Републике одговара Стандардима за народне библиотеке – набавка је остварена са чак 109% од стандардног обима. Набавка је, међутим, само привидно овако добра јер у укупној набавци за све јавне библиотеке на територији Републике Србије набавка за 26 матичних библиотека округа учествује са 47%.
Највећи проблем набавке лежи у недостатку средстава које је дужан да обезбеди оснивач, па су јавне библиотеке приморане да користе и сопствена средства, средства од спонзора, донатора, комерцијалних промотивних програма и слично. Неповољна материјална ситуација донекле је ублажена повременим поклонима што је неадекватан начин набавке за фонд периодике. Поклон на који се може озбиљније рачунати и који значајно доприноси богаћењу фондова периодике јавних библиотека је годишњи откуп Министарства културе Републике Србије, а за Библиотеку града Београда и београдске општинске библиотеке откуп Секретаријата за културу града Београда. Значајан је допринос набавци јавних библиотека размена за сопствена издања часописа.
И поред бројних материјалних проблема приликом набавке може се рећи да је избор наслова периодичних публикација у јавним библиотекама доста добар. С обзиром на материјалне и просторне могућности, библиотеке се опредељују за новине које се највише читају и часописе који су водећи у одређеној области. Изгледа да неповољна материјална ситуација приморава библиотечке раднике да воде рачуна приликом планирања набавке, што се углавном односи на информативну и забавну штампу, а добром избору часописа највише је допринео откуп Министарства културе.
С обзиром на понуду на тржишту, могли бисмо рећи да се и публикације на језицима националних мањина у довољној мери набављају за јавне библиотеке на чијем подручју живе припадници ових народности.

Стручна обрада
Са стручном обрадом (евиденцијом и каталогизацијом) серијских публикација не можемо бити задовољни ако посматрамо статистичке податке базе МБС према којима су у току 2005. године књиге инвентара за серијске публикације водиле 74 библиотеке, док је каталоге серијских публикација имало 78 библиотека (54 каталога наслова и 24 стручна каталога по УДК).
Стручни послови евиденције и каталошке обраде најчешће се одлажу до формирања одељења периодике, ту су затим и проблеми недовољног броја библиотечког особља, а у једном броју библиотека чека се на аутоматизацију библиотечког пословања тако да се многе библиотеке и даље не баве инвентарисањем и каталогизацијом серијских публикација, већ планирају да одмах формирају електронске каталоге, и то тек када се обраде све монографске публикације.
Стање фондова периодике у Републици Србији, нарочито када се има у виду ниво стручне обраде, организованост одељења и служби и услови смештаја, у целини је незадовољавајуће и неуједначено са изузетком неколико већих библиотека које остварују релативно добре резултате. Имајући у виду значај периодике, овакво стање у формирању и одржавању каталога периодике ускраћује корисницима неопходне информације.
С обзиром на то да је најчешћи случај у јавним библиотекама неинвентарисан и необрађен фонд, приоритетан је задатак јавних библиотека конституисање фонда, његово правилно инвентарисање, евидентирање кроз картотеке, каталошка обрада и формирање јавних каталога који ће бити на располагању корисницима. Тамо где се фонд правилно евидентира потребно је у законским роковима обављати ревизију фонда.

Заштита
Физичку заштиту библиотеке обављају у складу са својим материјалним могућностима. Не само да је скупо коричење, скуп је и картон за фасциклирање, па је фонд периодике често изложен прашини и негативном утицају светлости. Ретке су библиотеке које могу на одговарајући начин да заштите цео фонд – на Одељењу периодике Библиотеке града Београда, на пример, повезује се и коричи целокупан фонд.
Поред класичних начина заштите серијских публикација коричењем и фасциклирањем, у неким развијенијим јавним библиотекама Републике Србије започет је и пројекат дигиталних библиотека као пионирски подухват из области дигитализације и стварања организованих дигитализованих збирки.

Смештај и чување
Проблем недостатка простора и проблем нестандардних услови смештаја основни су проблеми јавних библиотека у раду са фондом серијских публикација. Поред уобичајених проблема честе су и поплаве које трајно оштећују фонд. Због разних проблема са смештајем често је неопходно и премештање фондова, па се некад и као последице померања и пресељења фонда јављају оштећења периодике, а понекад и губљење читавих томова.

Ревизија и отпис
Најчешћи случај у јавним библиотекама Републике Србије је нередовно инвентарисан и необрађен фонд, па се ревизијом фонда периодике назива реинвентарисање које се одвија паралелно са конституисањем фонда. Ипак, неке јавне библиотеке у својим годишњим извештајима о раду наводе да су обавиле ревизију периодике.

Коришћење
Када је у питању коришћење периодике, јавне библиотеке углавном поступају према стандарду – серијске публикације се користе у оквиру просторија библиотеке: дневна и ревијална штампа, као и дечји листови, обично је у слободном приступу у читаоници, док се часописи задужују код библиотечког радника преко реверса и користе у оквиру читаонице стручне књиге. Од овог правила се врло ретко одступа.

Предлог мера за унапређење

Фондови
Према међународним документима као што су IFLA/UNESCO Смернице за развој јавних библиотека ³ као и према националним Стандардима за народне библиотеке основна сврха јавне библиотеке јесте да обезбеди изворе и услуге на различитим медијумима који ће задовољавати потребе свих појединаца и група у погледу образовања, информисања и личног развитка, као и за разоноду и слободно време. Јавна библиотека је локални центар информација који омогућава да све врсте знања и информација буду одмах на располагању корисницима и нарочито је одговорна за прикупљање и брзо стављање на располагање локалних информација. Она делује и као чувар прошлости, тиме што прикупља, чува и даје на коришћење грађу која се односи на историјат заједнице и појединаца. Изузетно важан задатак јавних библиотека јесте да уоче и искористе могућности које отвара динамични развој информационе и комуникационе технологије, па се јавна библиотека назива електронском капијом у свет информација.
Колекције и услуге обавезно треба да обухвате све врсте одговарајућих медијума и модерних технологија, као и традиционалну грађу. Поред осталих фондова, јавна библиотека је у обавези да формира и одржава и фонд периодике који ће обухаватати: часописе, локалне, регионалне и националне новине, информације о заједници, службене информације, укључујући информације о локалним органима управе, пословне информације. Величина колекције периодике у јавним библиотекама зависи од: простора, финансијских средстава, структуре корисника библиотеке, близине других библиотека, значаја колекције у оквирима региона, приступа електронским изворима, процене локалних потреба, процента набавке и отписа, и програма размене фонда са другим библиотекама. Стандарди за формирање фондова препоручују се као идеал коме се тежи, с тим да треба разрадити средњорочне и дугорочне стратегије за достизање стандарда у будућности.

Набавка
Приликом формирања фондова периодике у јавним библиотекама препоручује се дефинисање дугорочних и краткорочних циљева библиотеке у овој области. Неопходно је да се састави писани програм о формирању колекције серијских публикација који ће прихватити тело које руководи библиотеком. Писани докуменат је неопходан да би се осигурала доследност у формирању и одржавању колекције и треба да дефинише сврху, тематски обухват и садржај колекције.
Фондове треба формирати имајући у виду потребе друштвене средине у којој делује библиотека и из које долазе њени корисници, па приликом избора наслова библиотека треба да се опредељује према структури и жељама својих корисника. Јавна библиотека треба да набавља грађу у свим форматима и да је редовно садржински обнавља да би задовољила променљиве потребе група и појединаца. Треба да набавља нове наслове и да редовно и благовремено рекламира код снабдевача бројеве који недостају. Посебно је значајно редовно попуњавати и неговати фонд завичајних серијских публикација које излазе или су излазиле на одговарајућој територији што је и према нашим стандардима законска обавеза матичних општинских библиотека. Завичајна збирка мора да обухвати сву локалну периодику са подручја којем библиотека припада због чега је неопходно стално праћење савремене текуће штампарске продукције локалног подручја, а у попуњавању празнина у фонду највећи је значај ретроспективне набавке завичајне периодике.
Стопу набавке периодичних публикација у јавним библиотекама највише одређује величина буџета који за набавку библиотечког материјала одобрава оснивач. И поред осталих извора финансирања (донације од финансијера или приватних лица, зарада од комерцијалних активности, зарада од накнада које плаћају корисници, зарада од накнада за поједине услуге, спонзорство) без одговарајућег планског финансирања у дужем временском периоду немогуће је изградити стабилну политику набавке серијских публикација и постићи најделотворније коришћење овог фонда.
Као могућност превазилажења проблема недовољног и нередовног финансирања и Смернице и Стандарди за народне библиотеке препоручују да библиотеке једног округа успоставе сарадњу у погледу набавне политике, да координирају и специјализују набавку периодичних публикација према општим потребама округа и специјалним потребама општине, како би се избегла непотребна дуплирања у набавци и осигурала рационална набавка од интереса за цео округ и обезбедио одговарајући пораст и разноврсност фондова.
Врло је важно да јавне библиотеке тачно одреде које ће наслове набављати за библиотеку, а које од тих наслова ће трајно задржавати у фонду. Треба обезбедити што већи број наслова серијских публикација, али фонд не треба оптерећивати тако што ће се сви наслови чувати. Библиотека може, на пример, да набавља десетак наслова дневних новина, а да се одлучи само за један наслов који ће задржавати трајно. Одлуку о томе које публикације библиотека набавља, а које задржава и трајно укључује у фонд треба писмено уобличити и ставити на верификацију органу који управља библиотеком. Овакав писмени документ важан је за библиотеку јер тачно утврђује принципе набавне политике, не дозвољава импровизације у набавци и ослобађа библиотечке раднике обавезе да објашњавају корисницима зашто се набављају баш те публикације.

Стручна обрада
Све информације које поседује једна јавна библиотека треба што пре да се ставе на располагање корисницима, независно од формата у којем се налазе. Због тога у најкраћем могућем року библиотека треба да класификује и каталогизује своје изворе према прихваћеним међународним и националним библиографским стандардима. Када говоримо о фондовима периодике у јавним библиотекама Републике Србије говоримо о потреби да се он коначно дефинише, пречисти, инвентарише и обради по стандардима. Тренутно, превасходан задатак библиотека је да стручно обраде серијске публикације, инвентаришу их и формирају каталоге серијских публикација (најпре насловне – азбучне или абецедне) и тако тај део фонда учине приступачнијим читаоцима. Евидентирање серијских публикација је потпуно само ако се води упоредо 1) у инвентарној књизи, 2) у картотеци периодике и 3) у каталогу наслова. Поред каталога наслова и, евентуално, стручног каталога, било би добро да се макар у већим јавним библиотекама један број наслова серијских публикација и садржински (аналитички) обради.
Електронски каталози периодике су неминовност која се појављује као саставни део јединственог решења аутоматске обраде података у оквиру библиотечке делатности јавних библиотека. С обзиром да се у многим јавним библиотекама периодика до сада није инвентарисала нити се каталошки обрађивала, препоручује се библиотекама да се интензивира рад на формирању електронског каталога периодике у одговарајућем библиотечком софтверском пакету који ће обухватити евиденцију, инвентарисање и каталошку обраду и поред тога бити доступан и корисницима. Притом се препоручује да се најпре обради локална штампа, затим текућа периодика и наслови који се често користе, да би се временом у електронски каталог унео целокупан фонд периодике одређене библиотеке.

Заштита
Препоручује се да се поред класичних начина заштите серијских публикација коричењем и фасциклирањем, настави и даље развија пројекат дигиталних библиотека и стварања организованих дигитализованих збирки у сарадњи са Народном библиотеком Србије.

Ревизија и отпис
IFLA/UNESCO Смернице за развој јавних библиотека саветују да велика колекција није исто што и добра колекција, да је много важније од величине да ли колекција одговара потребама локалне заједнице па се тако потврђују прописи Закона о библиотечкој делатности и наших националних Стандарда о потреби редовног обављања ревизије фондова.
Приликом ревизије фонда треба се руководити унапред дефинисаним принципима и методама бирања и отписивања грађе:
• треба отписивати референсну периодику, као што су застарели адресари, статистички и школски извештаји, водичи…
• препоручује се да се политика задржавања/ отписа фонда библиотеке претходно размотри и усклади са другим библиотекама
• отпис треба пажљиво обављати код стране периодике, јер чак и застарела грађа може бити вредна
• пратити коришћеност: цитираност, фотокопирање прилога и међубиблиотечку позајмицу
• релевантност – обратити пажњу на основне публикације из неке области • доступност – чињеница да се наслов може добити и из неке друге библиотеке у окружењу
• алтернативни облици периодике – електронске верзије, кориснички сервиси, микроформе

Коришћење
У циљу промовисања и популарисања фонда серијских публикација корисно би било чешће организовати тематске изложбе – за одрасле, децу и ученике; ово би могао да буде и добар повод да се серијске публикације стручно обраде и да се комплетирају фондови; изложбе би, уз то, привукле и већи број корисника периодичних издања.
Пошто ни једна јавна библиотека не може обезбедити фонд периодике који ће у сваком тренутку бити довољан да би се задовољиле све потребе њених корисника, неопходно је успоставити ефикасан систем међубиблиотечке позајмице између јавних и свих других типова библиотека.
Поред класичних (штампаних) облика серијских публикација у јавним библиотекама треба омогућити и приступ електронским изворима, укључујући онлајн приступ часописима, базама података и другим изворима информација. У ту сврху јавне библиотеке треба да обезбеде слободан приступ Интернету за своје кориснике, што захтева планирање финансијских средстава за набавку, замену или надоградњу постојеће технолошке опреме.
Електронске серијске публикације које су у Републици Србији на располагању корисницима обухватају: електронске новине (дневне листове и недељнике), магазине, часописе, адресаре, дигитализоване текстове закона, архивске збирке, документације. Преко Интернета су читаоцима доступни сви домаћи дневни листови и Интернет издања многих недељних и локалних листова; и серијске публикације тренутног, углавном пролазног садржаја као што су билтени, листови радних организација, удружења, разни огласници, рекламни листови и водичи нашле су се на Интернету. Онлајн магазини на Интернету су све бројнији и технички су све квалитетнији. Поред редовног објављивања стручних и научних часописа доступне су и електронске верзије ранијих бројева.
Електронске публикације, и поред својих мањкавости, имају бројне предности над штампаним верзијама – док штампану свеску у једном тренутку може да чита само један корисник, електронској верзији у исто време може да приступи више читалаца. Приступ већини онлајн-публикација је потпуно бесплатан. Код издања која захтевају претплату претплата на електронско издање обично је, ипак, много нижа него за штампано, па је информисање преко Интернета далеко повољније, чак и ако урачунамо утрошене телефонске импулсе и сате на мрежи.
Ради постизања веће ефикасности у раду и јефтинијег коришћења електронских извора библиотеке се организују у конзорцијуме, као савремени облик међубиблиотечке сарадње. Основне услуге које пружају конзорцијуми су приступ електронским часописима, базама података и преузимање пуног текста чланака. Овакав облик организовања библиотека представља КоБСОН – Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку. Основни циљеви удруживања библиотека у овај конзорцијум су: набавка страних научних информација, прелазак са папирних издања на електронска и унапређење приступа електронским публикацијама. Систем претплате финансира се преко Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије. Тренутно је на располагању око 17.000 часописа који су доступни преко 20 сервиса.
Једна од значајних регионалних база података о електронским издањима часописа је и база података Комуникација која садржи електронска издања тридесетак водећих часописа из свих области и дисциплина и пружа могућност претраживања повезивањем на линкове око 60 часописа из Србије и Црне Горе, Хрватске, Словеније, Македоније, Француске.
Од 2005. године на располагању корисницима јавних библиотека је Ебарт база – електронска новинска архива Ебарт Медијске документације, база текстова сакупљаних из 18 најважнијих националних штампаних медија у Србији доступна корисницима народних библиотека у 24 града широм Србије.
Од 2006. године новост за кориснике је Дубоки каталог Народне библиотеке Србије, то јест могућност преузимања тражених публикација у дигиталном пуном формату директно из библиографског записа у електронском каталогу – на располагању су дигитализоване књиге, ретки рукописи, часописи, научни чланци, географске карте, графике и музички звучни записи. Документу се приступа врло брзо и једноставно преко Интернет адресе или DOI броја која су саставни део библиографског описа у електронском каталогу.
Интернет издања имају и периодичне публикације које су издања јавних библиотека – најмлађа међу њима је Бележница (Бор), а ту су и Новине Београдског читалишта (Библиотека града Београда), Повеља и додатак Препоручено (Краљево), Глас библиотеке и Библиографија часописа Градац (Чачак), Међај (Ужице), Подгорац (Осечина), Библиотечки билтен (Вршац).
У Народној библиотеци Србије изграђена је Дигитална библиотека у складу са принципима отвореног приступа знању и информацијама. Дигитализована грађа из колекција Народне библиотеке Србије представља јавно национално добро и сви фајлови се бесплатно могу користити у образовне, културне и научно истраживачке сврхе. У оквиру Дигиталне библиотеке НБС дигитализовани су следећи наслови серијских публикација: Политика (1904–1941), Зенит (1921– 1926), Београдске илустроване новине (1866), Српске илустроване новине (1881–1882), Гласник Народ– не библиотеке Србије и Археографски прилози.

НАПОМЕНЕ:
1 Комплетна анализа Периодика у мрежи јавних библиотека Републике Србије објављена је на сајту Народне библиотеке Србије на адреси http://www.nbs. ac.yu/view_file.php?file_id=1630
2 Десанка Стаматовић, Читалишта у Србији у 19. веку, Народна библиотека Србије, Београд, 1984, стр. V
3 IFLA/UNESCO Смернице за развој јавних библиотека, Народна библиотека Србије/Библиотека града Београда, Београд, 2005.
4 http://www.sac.org.yu/komunikacija/