Душан Кабић, Данијела Ристић

Музеј рударства и металуртије у Бору, од 7. фебруара до 7. марта 2006. г.

Цртежи и графике нису заоставштина континуитета и систематичности. Пронађени у сликарском атељеу Братислава Петровића, цртежи и графике су пренети и сачувани у Музеју рударства и металургије у Бору. Стваралачки опус од 67 цртежа и графика, сасвим је довољан да упознамо преко цртежа основу, а преко графика вештину духа и покрета, раскошан таленат.
У првој фази, тзв. „младалачкој”, цртеж Б. Петровића је већ самосвојан, аутор је свестан да је то фундамент у даљој надградњи слике. Братислав третира линију на веома лак, вешт и духовит начин; резултат је волумиозност, остварена суптилним распоредом светло-тамних акцената, линија је и даље у служби реалног, структура површина импресивна, јако пријемчива за око.
У другој, „зрелијој” фази, Петровић спознаје свет око себе и кроз себе: дубље, слојевитије, сада су му цртежи и графике уточиште и исходиште, интимограм, потпис душе која је проживела и окусила оно Свето. Цртежи и графике постају сурова ликовна истина; Братислав сада прати само свој веома истанчан нерв, мисаоно већ заокружен. То је већ интиман језик душе који замењује речи. Он анализира већ виђено, изнутра исповеда тајне жудње човека око њега, сâм Ерос. Линија је нешто оштрија и форма постаје експресивна, лице човека и жене је изобличено, покрети су нереални. Братислав је стално у дијалогу између добра и зла, ружног и лепог. Тражи и налази решење у загрљају, игри, дијалогу човека и жене.
Братислав Петровић нам је само у овим „фазама” указао на моћ цртежа и графике, али то, нажалост, није у потпуности искористио за свога кратка живота. Увео нас је у свет своје спознаје о животу и човеку око њега.
У Бору, 25. јануар 2006. г.
Душан Кабић, виши кустос,
дипл. историчар уметности

О изложби и радовима Братислава Петровића

Братислав Браца Петровић је рођен 21. фебруара 1959, а умро је 16. марта 2002. г. у Бору. У Бору је завршио основну школу и први разред гимназије. Средњу школу за примењену уметност завршио је у Нишу 1978. године, а Педагошку академију (одсек ликовног васпитања), у Скопљу. У Сарајеву је, на Академији ликовних уметности у класи проф. Миливоја Унковића, дипломирао 1985. године. Од исте године је и члан УЛУС-а. Радио је у Музеју рударства и металургије у Бору као кустос историјско-уметничке збирке и руководилац Уметничке колоније „Бакар”.
Награде: добитник је дипломе и сребрне значке Универзитета у Сарајеву из Фонда „Хасан Бркић” за постигнуте резултате на студијама (1985) и треће награде на Југословенском бијеналу портрета у Тузли (1988). Братислав Петровић је добио и велики број диплома и захвалница за учешћа у хуманитарним акцијама, као добротвор или спонзор многих активности и послова у области изложбене делатности, дизајна, ликовног уређивања, израде сценографије и других послова из области културе.
Самосталне изложбе – од 1981. до 1998. укупно 19изложби широм Србије.
Колективне изложбе – од до 1999. учествовао на 37изложби широм Србије.
Ликовне колоније – Титова Митровица, Уметничка колонија „Бакар” у Бору, Панчево, Горњи Милановац, Брестовачка бања, Ресавица, Војка, „ТВ-колонија”, Аранђеловац, Голубац, Гамзиградска бања, Рибарска бања, Смедеревска Паланка, „Отворени атељеји” у Музеју рударства и металургије у Бору.
Изведена дела у јавном простору – први мурали у Бору и једна скулптура.
Опремање и илустрација књига и каталога.
Изложба цртежа и графика Братислава Петровића омогућава нам увид у још један део његовог кратког, али плодоносног ликовног стваралаштва.
Цртежи и графике јесу најбољи показатељ тока стваралачке свести и сазревања уметникове идеје. По први пут сусрећемо се са делима која не представљају само скице и белешке, већ непрекидно истраживање проблема ликовног дефинисања, које на крају резултира коначним решењем.
За полазиште својих истраживања, Братислав Петровић ненаметљиво одабира људску фигуру коју у својим каснијим радовима своди на имагинарну, чак симболичку представу. Основно изражајно средство му је линија, производ проистекао из стваралачког, импулсивног реаговања, коју Петровић на својим цртежима и студијама дефинише као границу између светлих и тамних површина.
Још један ликовни медиј обимног стваралачог опуса Братислава Петровића је графика. Финим односом трамног и светлог, аутор гради релативно плитку пластичност првог плана. И овде аутор показује своје мајсторство и техничко владање графичким дисциплинама.
Изложба цртежа и графика допуњује један стваралачки и по много чему истраживачки ток у делу Братислава Петровића.
Данијела Ристић,
дипл. историчар уметности

Штампај (пдф)