Весна Тешовић

Свако сајамско вече било је потпуно другачије књижевно осмишљено. Гости које је библиотека позвала, уз два локална ствараоца били су гаранција да ће се са окупљеним Боранима размењивати не само различити књижевни садржаји, него и разноврсна симпатичка енергија. Довољно за снажне утиске који су за своју последицу имали активно учешће посетилаца у току вечери, и то да се о књизи која је представљена и томе како је представљена прича и распреда дуго по завршетку саме књижевне вечери. Појава која дуго већ није виђена код нас.
Сајам књига који је, ваљда, цео у функцији мисије ширења, снажења и неговања читалачких интересовања наших суграђана, на самом почетку се својим читаоцима обратио представљањем књиге Како читати: о стратегијама читања трагова културе. Издавач књиге је Народна библиотека Србије, а о овом зборнику говорили су приређивач Саша Илић и Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије и један од аутора објављених текстова. Њихова занимљива прича проширила је визуру читања са књижевног дела, па преко тривијалних жанрова, на актуелне политичке, правне и културне феномене. Окупљени у Народној библиотеци су се већ то прво вече могли подсетити шта се све и како може читати, почев од кратке приче, поезије, путописа, бајке, превода, до Олимпијских игара, устава, новчаница и „medi–rejda”, о чему је говорио Сретен Угричић.
Друге вечери Боранима је представљена књига Између два бела брега: прича краљевог војника коју су потписали браћа Радивоје и Драги Тасић. Ова романсирана мемоарска проза препоручена је за читање својом једноставном, топлом, типично србијанском људском причом о сналажењу појединца и његове породице у вихорном раздобљу прошлога века. Истовремено, плени подсећањем на оне основне животне, моралне постулате, који данас услед општег пада свих вредности све ређе доживљавају своју практичну афирмацију.
Милен Миливојевић је својом новом књигом, тј. њеним представљањем, поново потврдио своју јединствену списатељску природу у нашем граду. Одавно су сви који прате такве програме навикли на стереотип: уредник – критичар хвали (често неумерено), аутор чита (често невешто), публика пасивно слуша (често досађујући се). Вече када је представљена књига Позор иште позориште, још увек се препричава у граду. У инсценираном позоришту судило се овој књижевној појави, суочавани су ставови који су аргументовано указивали на недостатке ове поезије, због којих није ни требало да доживи штампани облик, са онима који су доказивали њене квалитете. Посетиоци, скоро сви поштоваоци онога што Милен већ деценијама ради на књижевном (и не само том) пољу, жучно су стали на страну „одбране”, коментаришући како „инкриминисану” књигу, тако и раније Миленово стваралаштво. Створила се жива, на тренутке острашћена атмосфера, у чијем епицентру није био ни други круг председничких избора у нашем граду, ни управо започето светско првенство у фудбалу, већ, замислите, збирка сонета. А све то без пизме, ниских страсти и суревњивости, тако типичних у овој делатности и на овим просторима.
У четвртак су гости Народне библиотеке Бор били књижевница Светлана Велмар-Јанковић и Гојко Божовић, уредник „Стубова културе”. Представљање романа Востаније претворило се у нешто много више од било ког часа историје коме је присуствовао ико од окупљених Борана. Тумачећи своје дело као плод истраживања историје, публицистике и књижевне грађе о Карађорђу и Првом српском устанку, госпођа Велмар-Јанковић је истакла сопствено настојање да домисли тајанствени, унутарњи свет једне горостасне историјске личности, његове личне драме у тренуцима када чини крупне и судбоносне грешке. Енергија коју је наша књижевница ширила око себе док је објашњавала нашу историјску прошлост али и садашњост учинила је да два сата дружења и разговора са њом прођу у трену.
Добрица Ерић, већ легендарни песник за децу (свих узраста), на најбољи могући начин и у пуном значењу те речи, обележио је последњи дан сајма. Његов боравак на продајном простору значио је много и онима који су књиге куповали и онима који су само разгледали. Добрица је имао и стрпљења и лепе речи за свакога ко му се обратио. У Основној школи „Бранко Радичевић” два сата се дружио и играо са ученицима и њиховим учитељима, а сви они који су увече дошли у библиотеку имали су ванредно задовољство да присуствују скоро двочасовном рециталу чији је једини актер био сам Добрица. Песник љубави, радости и светлости представио се на нешто другачији начин. Почевши са песмама из своје последње књиге Деца са цветом липе у коси, скоро цело вече обојили су стихови опомене и бола, револта и тињајућег беса због свега што је задесило његову „вољену Србијицу”. Задивљујуће је било посматрати како песника тако и публику, коју су чинили представници свих генерација, како једним дахом дишу сједињени лепотом поетске речи али и харизматичним казивањем песника. Избором стихова којима се обратио Боранима, Добрица Ерић је позвао на општи национални препород, како биолошки тако и језички, те се и ово књижевно вече претворило у нешто много више, што ће вероватно утицати да 21. Борски сајам књига буде запамћен.

Штампај (пдф)