Богдан Трифуновић, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак

Народна библиотека Бор је у пролеће 2007. године извршила потпуни редизајн своје интернет презентације (www.bibliotekabor. org.yu). Након дужег периода неактивности старог веб сајта, Библиотека у Бору је обрадовала библиотечку јавност, али вероватно највише своје кориснике, којима је поменути пројекат у највећој мери и посвећен. Наиме, на интернету већ дуже време траје расправа да ли је веб дизајн, као форма визуелног израза на интернету, отишао у крајност, напуштајући основни постулат да је најважнија информација која се настоји пренети. Развој интернет технологија омогућио је напредак и усавршавање веб презентација, али и одређену меру стваралаштва „сајтова који постоје само ради себе“, где се настоји визуелним (дизајнерским) утиском скренути пажња са суштине: непостојање квалитетног садржаја.
Библиотеке, као установе културе и незаменљив сегмент потребе човека за напретком и уздизањем (како се дивно изразио један корисник, место где се увек осећам као човек), имају ту срећу да је дилема о садржају којим ће се представити јавности у њиховом случају излишна. Богатство и разноврсност материјала, услуга и потреба које се могу задовољити на једном месту пружају избор, макар ако је у питању осмишљавање интернет презентације. Народна библиотека Бор, у том смислу, остварила је одличну равнотежу између података о установи, запосленима, књижним фондовима и информација које ће корисника/ посетиоца заинтересовати да се поново врати на веб сајт: вести о дешавањима и програмима библиотеке, најаве конкурса, нове публикације, дигитални материјал слободан за преузимање, могућност двосмерне комуникације путем веб сајта, итд. Та равнотежа, тачније, не значи да је у питању однос пола-пола, већ напротив, нагласак је управо на делу који је окренут кориснику, што све заједно чини суштинску уравнотеженост веб сајта и његов највећи квалитет.
Почетна (насловна) страница подељена је на неколико основних сегмената, ради прегледности и организованости информација. На самом врху се налази хоризонтални мени за навигацију са следећим категоријама: Библиотека (подаци о историјату установе, особљу, календару сталних дешавања и важнијих датума), Одељења библиотеке (ту су представљена завичајно, дечје, Периодика и посебни фондовии позајмна одељења – потпуно исправно највише места добило је Завичајно одељење, иако неке странице још нису окончане), Издаваштво (издавачка делатност Народне библиотеке Бор: часопис Бележница, едиције Завичајна библиографија, Приче у папучама – изабране кратке приче са конкурса, Епифанијум, Остала издања – где се налазе подаци о неколико веома занимљивих књига), Програми (линк води на блог библиотеке, где се објављују најаве програма). Као део хоризонталне навигације могу се сматрати и Линкови, са пречицама до сајтова из области културе, информисања, библиотечке интернет презентације, електронски каталози, књижаре итд, као и приступ узајамном електронском каталогу система COBISS, чији је члан борска библиотека од 2005. године. Претрага сајта омогућена је коришћењем сервиса, односно скрипте сајта Google.
Централни део насловне стране резервисан је за рубрику Пред- стављамо књигу. У питању је кратки извод из приказа књиге, са линком до пуног текста приказа и сликом корица књиге. Ту је искоришћено одлично решење да сваким освежавањем странице на њој буде приказана друга књига и приказ, што доприноси динамици сајта и позитивном крајњем ефекту. Други централни сегмент почетне стране представља рубрика Конкурси и Награ- де, резервисан за објављивање традиционалног конкурса борске библиотеке за необјављену кратку причу и одлуку жирија са претходних конкурса, као и имена добитника награде „Књига године борског аутора”, односно саопштења жирија за ту награду.
Библиотека у Бору једна је од ретких библиотека у Србији која је понудила он-лајн сервис Упитајте библиотекара (мада је то стандард у свету већ годинама). Сервис служи за постављање питања библиотекарима од стране посетилаца сајта у облику веб формулара, што је добро и елегантније решење него коришћење обичне електронске поште и Email клијената.¹ Питања библиотекарима могу се постављати и преко Библиоблога. Блог, као нова врста персонализованих веб сајтова, пре свега служи за објављивање вести и веома је популаран код интернет заједнице, јер омогућава појединцима да, уз основно познавање рада на рачунару, одржавају сопствене презентације и размењују текстове, идеје, односно стварају нове заједнице тзв. блогера. Према сазнању аутора, Народна библиотека Бор прва је у Србији која је отворила блог на свом веб сајту (у ствари, блог је претходио постављању обновљеног сајта и доносио је разна обавештења и вести), што је пун погодак, а може бити и пример осталим библиотекама како се на једноставан начин могу преносити вести и обавештења из установе. Поред стандардног дела блога, у оквиру њега су, како је већ речено, и најаве програма које организује библиотека.
Један од најзанимљивијих делова сајта представља Избор из Бележнице. Ради се о избору текстова из часописа, који се такође мења са освежавањем странице сајта. У избору је више текстова из неколико бројева овог библиотечког гласила.
Иначе се на сајту Бележница може слободно преузети у електронској верзији од броја 5, јесен/зима 2001, са прилозима из часописа у пуном тексту. Сваки текст, односно прилог, дат је као посебна HTML страница, што донекле олакшава посао машинама за претраживање и чини доступнијим часопис корисницима преко интернета. Потреба за електронским издањима је огромна и многи веб сајтови највећу посету бележе управо на деловима са дигиталним садржајима, што говори у прилог одлуци библиотекара у Бору да понуде Бележницу и у електронској верзији.² На сајту је могуће пронаћи и књигу из едиције Завичајна библиографија „Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку: монографске публикације” Весне Тешовић, као PDF документ. С обзиром да је ово тек почетак, може се очекивати да дигиталних издања буде све више.
Као последњи сегмент почетне странице издвојена ја Лична кар- та библиотеке, која доноси информације о тренутној ситуацији у установи, мрежи огранака, организацији, простору, услугама, фондовима, каталозима. Можда је тај део такође могао бити под категоријом Библиотека у хоризонталном навигационом менију (са којом и дели неколико страница), али је неизоставан за потребе детаљног информисања о томе шта представља библиотека у Србији данас и на који начин функционише.
Појава још једног савременог библиотечког сајта међу библиотекама Србије на папиру не изгледа као важан догађај, око којег би требало да се пишу прикази или води дискусија. То би и било тачно ако би се он посматрао као изолован случај, међутим, у питању је још један весник нових струјања у домаћој библиотечкој професији, где ће се проблему интернета и присуства библиотека на њему убудуће поклањати знатно већа пажња него што је то до сада био случај. Продором схватања да модерна библиотека не сме пословати изолована од трендова и укуса који преовладавају у окружењу, већ у складу па чак и испред њих, интернет као свеобухватни медиј може пружити снажан „ветар у леђа” библиотечко-информационој делатности. Запослени у борској библиотеци на најбољи начин су показали да претходни закључци и схватања преношењем из света теорије у праксу резултирају скоро увек одличним производом. Нови сајт Библиотеке у Бору баш то и јесте: савремен, атрактиван, окренут кориснику, посвећен информацији. Најкрупнији недостатак у овом тренутку не тиче се мањих грешака у навигацији (што је својствено сваком сајту који настаје од нуле), или некомпатибилности са старијим верзијама веб читача, већ у непостојању једне или две странице превода основних информација на неки страни језик. Судећи по досадашњем раду изгледно је да ће се ускоро сајт обогатити и тим делом, који је данас скоро обавезан. На самом крају, можда парадоксално, долази почетак: почетна дискусија о веб дизајну и суштини интернет презентација. Боје овог сајта могу се волети или не (ствар укуса), структура и распоред елемената су такође мање-више ствар афинитета (дужност је и обавеза на овом месту поменути и име које стоји иза дизајна сајта – Зоран Станковић, Raindog‘s Web House). О коришћеним софтверским решењима и технологијама сувишно је причати; битно је да завршавају посао. Зато остаје оно што је најважније – нови информативни медиј и продор у, до јуче, недоступне просторе. Искрене честитке.

НАПОМЕНЕ:
1 Сервис Питајте библиотекара не мора бити ограничен само на једну библиотеку, већ удруживањем на националном нивоу може прерасти у општи сервис, који би задовољавао потребе и одговарао на било које питање корисника у држави из области библиотечке делатности.
2 Електронске верзије старијих издања Градске библиотеке у Чачку за два или три месеца буду више пута преузете са веб сајта, него што је својевремено био тираж папирних издања. (прим. аут.)

Штампај (пдф)