Оскар Ковач
(Божин Јовановић, Миодраг Ђурђевић: Сто година борског рударства: 1903–2003, Рударско- топионичарски басен Бор, Мегатренд универзитет примењених наука, Београд, 2006)
Развој Борског басена је крупно достигнуће у привредном развоју Србије. У Србији је већ почетком двадесетог века било познато, а ту оцену су прихватили аналитичари привредног развоја Краљевине Југославије и социјалистичке Југославије, да је целу земљу притискала изузетно висока аграрна пренасељеност. Она није могла да се ублажи без покретања процеса индустријализације. Са датом структуром природних извора, а у почетку без икакве индустрије, у раним етапама индустријализације скоро да није могла да се направи грешка. Развој рударства због обојене металургије био је разуман избор у политици привредног развоја.
Као и у другим гранама индустрије, нека од првих предузећа оcновале су иностране фирме. У првим етапама развоја Борског басена француски власници предузећа нашли су своју рачуницу и остваривали значајну добит. Поред ове финансијске исплативости, после Другог светског рата се показало да је Борски басен имао још већу економску исплативост. Чак и да је Бор радио са губитком, чињеница је да је он развој домаће индустрије омогућио основним производима обојене металургије. Ако се обрачуна и економска корист од отварања радних места, квалификованих радника, изградње инфраструктуре, побољшања образовања и здравља људи, допринос Борског басена индустријализацији Србије не може да се прецени.
Управо зато јесте веома важно да се стогодишња историја производње бакра у Бору забележи, да се зна: Србија је могла када је хтела! Сада немо гледа нестанак својих индустрија.
Аутори књиге Миодраг Ђурђевић и др Божин Јовановић прихватили су се изузетно тешког и одговорног посла. Иако учесници историје Борског басена, требало је да објективно, непристрасно изложе ту историју, препуштајући будућим покољењима да донесу оцену. Највећи део информација потиче из добро вођених и сређених извештаја из самог Борског басена. Биће да су они дали прилог историографији у области индустријализације и привредног развоја у Србији.
Темељност с којом су пришли свом задатку одредила је и структуру књиге и начин излагања. Иако писана јасним и чистим језиком, она не прави компромисе да би привукла најширу публику. Све кључне оцене у књизи су изузетно темељно поткрепљене доказима. Они који не воле табеле и графиконе ипак ће увидети да аутори говоре на основу чињеница и доказа.
Књига је велика по обиму и слојевита. Не мора да се чита редом и цела, али ће бити делова на које ће читалац да се врати више пута. Ни структура књиге није рутински сачињена. Прва четири дела излажу, хронолошки развој производње бакра у Бору од раздобља француског власништва до краја првог периода обнове после Другог светског рата. Затим се савремени развој анализира и показује у десет поглавља, по кључним делатностима и пројектима у Борском басену.
Први део описује рад борских рудника под француским власништвом, до краја Првог светског рата. Други део се односи на период између два светска рата (прилог др Смиљане Ђуровић). Трећи део показује колико је нацистичка Немачка била запела да што више бакра извуче из Бора за потребе своје ратне индустрије. Четврти део објашњава аргументе на основу којих је производња бакра у социјалистичкој Југославији с правом имала третман једног од важних праваца развоја. Како у овом, тако и у наредним поглављима, заиста је фасцинантно видети како је народ у једној, другим светксим ратом десеткованој, држави са око 200 долара националног дохотка по становнику, успео да у свега 2-3 деценије подигне основну тешку и прерађивачку индустрију, створи индустријско ратништво, урбане центре, опште образовање и здравствену заштиту. Све се то види на примеру Борског басена који је то обезбедио за добар део Србије.
У десет поглавља петог дела књиге показује се процес диверзификације производње у Борском басену. Тај процес текао је хоризонтално и вертикално. Хоризонтално се индустрија ширила у друге гране (хемија, вештачка ђубрива, пољопривредна опрема, неметали). Вертикално, производња на основу бакра освајала је све више фазе прераде.
Развојна политика у Србији и Југославији је прерађивачки део обојене металургије и са њом повезане електроиндустрије размештала широм земље. Зато је Борски басен у свој такозвани пети правац развоја кренуо касније него што би то било у стандардним тржишним околностима.
Ова књига има још много одлика које би требало истаћи, али за то овде нема довољно простора. Надам се да ће читаоци и стручњаци знати да цене значај велике количине изворне документације (текстуелне и ликовне) којом је она обогаћена и улепшана.
Као и обично у оваквим рецензијама, најмање говоримо о иницијаторима и ауторима овог пројекта. Нема речи којима би се њиховом труду могло одати заслужено признање. Нека им чини задовољство што ће паметни људи из будућих генерација запањено да читају шта је све Србије могла када је хтела.
Штампај (пдф)