Тајна магија Потера Харија

Бранислав Бане Димитријевић

Књига као роба

У претходном броју видели смо шта све утиче на популарност и продају једне књиге на тржишту, и коју улогу у свему томе има пишчево свесно или несвесно обраћање одређеним циљним групама. Сада ћемо покушати да то појаснимо на појединачним примерима, на књигама које су имале велики успех код публике и постале оно што се зове глобални (светски, мега, супер или како већ) хит.
Заједничко за све ове књиге је да су настале и први пут објављене на енглеском, језику који има највеће и основно и секундарно тржиште, могућности за превођење, маркетиншку моћ домицилне државе, а затим и остале квалитете о којима смо причали. Али погледајмо редом.
Први заиста глобални хит је вероватно Селинџеров Ловац у ражи. Премда је енормном брзином освојио Америку, а затим и цео свет, овај роман је објављен уз велике муке, јер га је претходно невероватан број издавача одбио. Нису веровали да једна, наизглед сасвим обична прича о мукама сазревања сасвим обичног момка може да заинтересује било кога. Наравно, та прича, у основи скоро класичан билдунгс роман, заинтересовала је целу пубертетску Америку, гладну таквог штива. Било је и раније и касније билдунгс прича и романа, али Селинџер је имао среће да се појави у правом тренутку набујалог капитализма и убрзане алијенације друштва, у коме су се многе до тада скрајнуте моралне и егзистенцијалне дилеме и страхови појавили најпре и најјаче пред генерацијом којој су фармерице престајале да буду само радна одећа, а кока кола обичан освежавајући напитак. Та и таква изгубљена бит генерација, која је тражила одговоре на своја питања, више их није могла наћи у готово пасторалним Твеновим романима, није их желела тражити у Хемингвејевим. Она је вриштала упомоћ и Селинџер им није пружио ни помоћ ни одговоре: само је вриштао заједно са њима. Клинцима у суштини ти одговори нису ни били потребни (као што никада и ниједним клинцима и нису), био је потребан неко да их разуме, да буде њихов гласноговорник, и то је био Селинџер. Циљна група, дакле, овог романа били су сви урбани млади људи, а посредно и њихови родитељи. Читава урбана популација од петнаест до педесет година, што у суштини чини управо ону групу која понајвећма чита и купује књиге.
Да Селинџер ово није чинио с маркетиншким предумишљајем говоре остала његова дела. Док се са Холденом Колфилдом, главним јунаком Ловца у ражи готово сваки младић могао идентификовати, његове друге књиге баве се судбином породице Глас, чији су чланови изузетно (читај превише) интелигентни и образовани млади људи, који управо због тога долазе у сукоб са остатком света и самим собом. И премда много људи има управо такво мишљење о себи, мало ко је заиста и у стању да те и такве проблеме препозна као сопствене, па чак и да прати ток дијалога и унутрашњих монолога ових ликова. Циљна група ових књига се, следствено, свела на оних два до три посто читалаца сличних особина, те оне, премда у уметничком смислу ништа слабије, никада нису ни приближно поновиле успех Ловца.
Занимљиво је споменути да је, по сличној матрици, седамдесетих година на нашем говорном подручју читалачку публику напречац освојио Момо Капор својим раним књигама (Белешке једне Ане, Фолиранти, Провинцијалац), а нешто касније и Мика Оклопчић (Ка блуз), те да су, напуштањем матрице, односно циљне групе, тиражи њихових наредних књига такође драстично опали.
Још је занимљивији за посматрање апсолутни глобални књижевни, а затим и филмски, хит с краја двадесетог и почетка двадесет првог века – серијал о Харију Потеру. Чини се да су ова два примера у свему различита, осим у погледу свог успеха на тржишту. Док Селинџер прати једног јунака из сва кодневног живота, са којим се готово свако може идентификовати, Роулингова ствара читав нови свет са мноштвом живописних ликова, од којих ће сваки читалац моћи да изабере свог јунака (већина, наравно, ипак главног). Док се Селинџер бави унутрашњим животом Холдена Колфилда (и посредно сваког од нас), Роулингова нуди свет чудних спољних догађаја, у којима читалац с радошћу учествује. Док је Селинџер до успеха дошао нехињено, вођен пре свега својом уметничком имагинацијом и личним искуством, са сигурношћу можемо тврдити да је серијал о Харију Потеру резултат брижљиво планираног пројекта. Док је Ловац класичан представник жанра, Хари је вешто уобличени галиматијас, на чему управо и почива његов велики успех. Није ми, наиме, познато ниједно друго дело, које је толико успешно помешало толико наизглед непомирљивих фах-жанрова, окупљајући притом и све њихове конзументе на једном месту – то јест у књижари, у реду за куповину.
Серијал о Харију Потеру је, као и Ловац у ражи, такође на неки начин роман о одрастању, али по стваралачком приступу много ближи Тому Сојеру. Хари је сироче, које одраста нежељено и потлачено у теткиној породици уз злог брата, чиме у старту стиче наклоност читаоца, који га надаље прати где год се овај креће, навијајући искрено за њега.
То је такође и бајка, јер је сваком од почека до краја јасно да се описани догађаји нису могли стварно десити, чиме се омогућује слатки бег из стварног живота.
Са друге стране, створени свет магије и чаробњаштве неодољиво привлачи и млађе и старије читаоце, жељне могућности за лако и брзо решавање нагомиланих, а по природи ствари тешко решивих, стварних проблема. И премда је читаоцу све време јасно да је све то само немогућа маштарија, свакоме од нас, изазвана чаробњачком магијом, мање или више стално тиња мисао како би било добро када би све то било могуће.
Романи о Харију Потеру такође поседују и све елементе авантуристичког романа: од почетка до краја сваке књиге постоји један доминантни проблем, херојски задатак који Хари и дружина покушавају и на крају и успевају да реше и тако спасу свет. До новог наставка.
Ту су неизоставни и састојци детективског романа, јер Хари попут Шерлока Холмса, корак по корак, истражује мистерију са обавезним неочекиваним разрешењем и изненађујућим кривцем.
У све је уплетена и спортска прича, која је стекла завидан број поклоника последњих година путем бројних ТВ филмова, а све кроз призму школског такмичења у квидичу, вешто осмишњеном чаробњачком спорту са лоптама, који не личи ни на један познати нам посебно, али има елементе многих. Треба ли напомињати посебно да је Хари и ту шампион?
Ту је такође обавезна и прича о пријатељству и издајству, а у последњим наставцима, како Хари и његова дружина одрастају, и о љубави и заљубљивању, са заплетима достојним класичних љубића, тек да се женски део популације не би осетио занемареним.
Све време смо, такође, и у атмосфери шпијунаже и контрашпијунаже, те сталне могућности светског рата и рата светова, до чега ипак не долази, наравно, већ погађате ако и нисте прочитали, највише захваљујући самом Харију.
Не знам да ли сам успео нешто да изоставим, али Роулингова свакако није. Вешто и промишљено закачила је готово сваку иоле значајнију читалачку циљну групу, те окупила готово сваког потенцијалног читаоца од седам до седамдесет седам година, а ако је неко и промакао вештој пратећој рекламној кампањи, закачио га је серијал филмова, такође енормно успешан. Мало ко је промакао поред овако мајсторски исплетене и посвуда постављене мреже.
И тако су романи о Харију Потеру, и поред очигледно мањих уметничких домета, успели да понове, ако не и надмаше успех Ловца у ражи, премда је тешко веровати да га досегну и у погледу дуговечности. Мада, можда и хоће, јер, овако вешто смућкани, различити састојци делују на читаоца као чаробни напитак, као још једна тајна магија Харија Потера, којој је тешко одолети, а и зашто би?
Ја, ево, најискреније признајем да сам с великим уживањем прочитао и Харија и Ловца, с једином разликом што сам се овом потоњем више пута враћао. У почетку да бих вриштао заједно са Холденом Колфилдом, а касније само ради чистог ужитка. Мало ли је?