Драгана Јовановић
Деца данас имају велики избор књига да читају из задовољства, а не само из обавезе према задатом школском програму. Али, није увек било тако. Дуго једноставно нису постојале књиге написане само за децу, која су, ако су уопште умела да читају, морала да се задовоље књигама басни или легенди намењеним одраслима. Касније су се појавиле школске књиге за учење граматике и правилног писања речи. Пре око 250 година почело се са штампањем буквара, песмарица и бајки за децу. Постепено су се појављивале приче о животињама, приче о пустоловинама и други жанрови да би се коначно дошло до свег овог лепог и разноврсног богатства које се може пронаћи у књигама намењеним деци.
Библиотеке се данас, у ери компјутера, компјутерских игара, телевизије и других медија, сусрећу са све већим проблемом. Више није проблем то што нема илустрованих књига и књига за децу уопште. Има их. Сасвим довољно. Међутим, не само наше, већина дечијих одељења данас суочава се са сличним проблемом: како постати прави конкурент свим расположивим медијима и њиховим садржајима, чиме то заинтересовати своје младе чланове да редовно долазе у библиотеку и временом постану прави читаоци. Направити правог, пасионираног читаоца од тог малог корисника који библиотеку упознаје први пут на Дечјем одељењу, није лако; то захтева пре свега љубав према деци и, наравно, љубав према књизи. Зато се рад Дечјег одељења непрекидно мења и прилагођава својим члановима.
Отуда би инспирација за рад дечјег одељења библиотеке свакако морала бити мисао Иве Андрића из приповетке „Књига”: … реч је о другом страху… реч је о детињском страху… реч је о оним ситним, невидљивим а судбоносним догађајима који често ломе душе тих малих људи, које ми зовемо децом… … дечак је толико пута мислио на тај третутак кад ће и он смети да оде, у одређени дан и сат у недељу да из те књижнице узме на читање неко од оних илустрованих дела које је гледао код старијих другова… Поред основног посла чувања и издавања књига, Дечје одељење наше библиотеке покушава да укључи младе читаоце у своје програме и садржаје, у стварање и одржавање једне добре, позитивне атмосфере прожете љубављу према књизи, а све у циљу подстицања читања, образовања, али и забаве најмлађих корисника.
Дечје одељење Народне библиотеке Бор од пре две године има свој свакодневни забавно-образовни програм: играонице, цртаонице, филмски програм, радионице и Малу школу другарства. Тако смо „на своју страну” успели да придобијемо нове малишане који би, после сваког програма, понели кући бар једну књигу или сликовницу. Наши чланови често долазе, а да нису унапред одлучили коју ће књигу читати. Има и оних који нису сигурни шта би читали, али воле да сами претражују полице и нису увек расположени да од библиотекара прихвате савет приликом одабира књига (иначе, Дечје одељење Народне библиотеке Бор је одлично организовано; ту је све подређено детету, све су полице видно и једноставно обележене, нове књиге су уочљиво изложене, све је излепљено постерима који упућују на актуелна издања).
За такве, али и све остале наше чланове, библиотекари Дечјег одељења Народне библиотеке Бор (Весна Јовановић и Драгана Јовановић) направиле су специјално „помагало” у сналажењу међу полицама – тзв. Жаркин (жирафа Жарка – наша маскота) Водич кроз књижни фонд Дечјег одељења Народне библиотеке Бор.
Водич је предиван каталог књига, препун илустрација, који на занимљив и свакако забаван начин, уз много слика, а са мало речи, препоручује деци књиге за читање. Он неодлучнима представља књиге, сликовнице и часописе за предшколски и школски узраст (до 14 година), домаћу и страну књижевност, а и књижевност на страним језицима, помаже у сналажењу у фонду за адолесценте (наш тзв. А фонд), посебном фонду и референсној збирци.
Уз разне смешне и интригирајуће апликације, Водич садржи кратке садржаје књига, интересантне податке о животу писаца, и мноштво занимљивости о хит књигама и разним другим стварима које могу занимати децу до 14 година. Водич је направљен тако да се може стално мењати и допуњавати. Тако је од десетак спојених картонских страница, временом настала позамашна књига.
Није га било једноставно направити. Међутим, труд се заиста исплатио. Када онима који су дошли само да врате књигу, а да не узму другу, онима који читају само школску лектиру, онима који желе да читају, али воле сами да одаберу, предложимо да прелистају Водич, то сасвим сигурно „уроди плодом“. Дете изабере књигу коју је видело у Водичу, и касније и само бира изграђујући свој читалачки укус.
На последњој страни Водича прилепљене су празне коверте у које деца остављају „писма Жарки“, тј. нама библиотекарима, у којима ми често проналазимо корисне предлоге, разне идеје, али и оно што нам је најдраже и што нам сваки пут измами осмех – похвале.
На нашем Дечјем одељењу, осим Водича кроз књижни фонд, постоје још и Водич кроз забавно-образовни програм, као и албум – споменар који смо, опет на предлог наших чланова, назвали Жаркине звезде. И наравно: два насмејана лица, увек расположена за игру и разговор, за тумарање међу полицама, и увек, увек у потрази за добром књигом.