MALKOM LAURI (1909-1957) – britanski pisac ~iji roman Pod vulkanom predstavqa jedno od najzna~ajnijih literarnih ostvarewa 20. veka. Ovaj roman, pisan na izrazito inovativan i osoben na~in, blikazak pripoveda~kim inovacijama Xojsa i Foknera, koje podrazumevaju i upotrebu toka svesti, kori{}ewe vi{e razli~itih ta~aka gledi{ta koje obrazuju slo`enu, hipertekstualnu i mno{tvom simboli~kih, intertekstualnih, metafori~nih referenci dodatno produbqenu mre`u me|usobno ~as komplementarnih ~as divergentnih tokova, poslu`io je kao podloga za istoimeni film Xona Hjustona. Pri~a o Englezu, autodestruktivnom alkoholi~aru, u Meksiku, po~iwe na Dan mrtvih 1939. godine. Par vrelih dana u senci prete}eg vulkana, u znaku nerazre{ivih me|uqudskih odnosa, qubavnika, prijateqa, ro|aka i silovitih, razaraju}ih emocija zavr{avaju smr}u junaka odra`avaju}i kako egzistencijalisti~ku viziju ~ovekove neprilagodqivosti nametnutom svetu, tako i atmosferu nadolaze}eg svetskog rata, ali i brojne tragi~ne ~iwenice iz Laurijevog privatnog `ivota. Neke aspekte tog nemirnog `ivota na tri kontinenta, uz neizbe`nu dozu alkohola i barbiturata, prikazali su Xon Krejmer i Donald Britejn u izvanrednom filmu Volcano: An Inquiry into the Life and Death of Malcolm Lowry koji u celosti mo`ete videti na http://nfb.ca/film/volcano/

Mi vas pozivamo da pogledate Hjustonov film Pod vulkanom, u petak 6. 11. 2009 (u 18 sati).

< !
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
–>

1809. године рођен је Чарлс Дарвин, енглески биолог и најпознатији заговорник еволуционистичке теорије. 1859. године објавио је своје кључно, и са становишта модерне културе култно дело, Порекло врста, у коме је изложио своје схватање еволуције, тј. јединственог порекла свеукупног живота, чија је данашња разноликост и варијабилност условљена постепеном развојем, а овај, природном селекцијом – успешном адаптацијом организама на спољашње услове – и наслеђем. Те исте године рођен је Анри Бергсон, француски филозоф и психолог, који је 1927. године добио Нобелову награду за књижевност, пре свега за књигу Стваралачка еволуција, која је, између осталог, анти-дарвинистичка, јер тврди да је Дарвинов модел еволуције механички процес који online casino не коренспондира са реалним активитетом трајања и живота као манифестације и еманације виталног нагона (élan vital).

У циљу подсећања на ове значајне догађаје, који су имали и још увек имају утицаја на све области културе, Народна библиотека Бор организује „Бергсон против Дарвина“.

– Да ли верујете у еволуцију? Да ли верујете у теорију еволуције?

– Да ли је еволуција механичка или „креативна“?

– Да ли нас време чини бољим, паметнијим, сналажљивијим, снажнијим … или опортунистима? Да ли је човек као врста еволуирао? Да ли човек еволуира током живота?

– Да ли друштво еволуира, у политичком, етичком, техничком, технолошком … смислу? Да ли је прогрес еволуција?

Уколико желите да са нама поделите своја размишљања у вези са овде наведеним и сличним питањима, придружите нам се 30. 10. 2009. у 18 у читаоници Народне библиотеке Бор.