Народна библиотека Бор срдачно Вас позива на прославу
ДАНА СВЕТОГ САВЕ
Крсне славе и Дана Народне библиотеке Бор
у четвртак, 27. јануара 2011. у 12 сати, у сали библиотеке
Програм Светосавске свечаности:
поздравна реч директора
«Лирски прелидиј» Вилијама Џилока у клавирском извођењу Марка Ристића
ученика V раз. Музичке школе „Миодраг Васиљевић“ из Бора
У 13 сати у Галерији Музеја свечано отварање изложбе
«Скривено благо библиотека Србије»
изложбу отвара господин Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије
Залажући се за очување и промоцију српске писане баштине, Заједница
матичних библиотека Србије организује јединствену изложбу под називом:
Скривено благо библиотека Србије: најдрагоценији ексипонати из
завичајних збирки јавних библиотека у Србији.
Намера је да овом изложбом, по први пут у историји српског
библиотекарства, на једном месту буде окупљено и јавности приказано
најзначајније писано завичајно наслеђе које нам преноси драгоцене
податке и артефакте, прикупљене и одабране широм Србије, о настанку,
животу, развоју и стваралаштву једне локалне средине, о догађајима,
установама, људима и њиховим судбинама и остварењима.
Оно што је скривено, не значи да не постоји и да не делује. Напротив,
обично се покаже да оно што није у центру пажње и што се не намеће на
први поглед – буком, површношћу, некритичким преувеличавањима и
подилажењем општим местима и предрасудама – у ствари чува и гради
темељне вредности, без којих нас не би било.
Некоме драгоцености испадају из руку, а некоме – из главе. У
библиотекама водимо рачуна о драгоценостима ове друге врсте – о
умотворинама. А у завичајним фондовима библиотека Србије водимо
рачуна о умотворинама које су обележиле поједине крајеве наше земље,
али и својим значајем прекорачиле границе завичаја и доба у ком су
настајале.
Изложба је разноврсна како у смислу врста библиотечке грађе које су
њоме обухваћене и коју чине старе рукописне и штампане књиге, прве
периодичне публикације из времена успостављања штампарске и издавачке
делатности у Србији, старе фотографије, разгледнице, плакати,
негативи, итд., тако и у садржинском смислу, који сведочи о богатству
различитости појединачних микросредина у Србији. Ове различитости тичу
се историјских и културних прилика које су утицале и на степен
развијености писмености и читалаштва, али и на степен очуваности
старих писаних сведочанстава код нас.
Завичај је и емоција. Због тога синтагму „најдрагоценији експонати“
треба разумети у најширем смислу, као симболе свега онога што је
вредно, зато што су пажљиво одабрани репрезенти јединствености
средине из којих потичу. Истовремено, ова изложба је потврда
универзалности свега што је утемељујуће и трајно: нема границе ни
добре дефиниције завичаја, зато што је цео живот – наш завичај.
Поред изложбе у простору, коју чини 26 изабраних најзначајнијих
примерака грађе српских библиотека, по један за сваки
политичко-територијални округ, ова изложба је посебна и по томе што
има и своје проширење и алтернативну инкарнацију у електронској форми,
путем које је виртуелно представљен по један примерак библиотечке
грађе из завичајних збирки свих јавних библиотека у Србији.
Обухватност виртуелног дела изложбе омогућава не само целовитост
презентације највећих библиотечких драгоцености Србије ван уских
локалних оквира већ и унапређење сарадње свих библиотека у земљи на
пројекту од изузетног стручног, уметничког и националног значаја.
Сретен Угричић
