Месечне архиве: октобар 2011.

Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује, Морам да одреагујем...

PRONADJI SEBE

video 

ПРОНАЂИ СЕБЕ
2. новембар 2011.
18 часова
изложба фотографија јавних окупљања у Бору
крајем XX и почетком XXI века
из фотодокументације радничког листа КОЛЕКТИВ

Изложба је реализована на основу потребе за ретроспективним сакупљањем грађе и попуњавањем фонда Завичајног одељења за периоде који су скромније заступљени у појединим колекцијама. Тема изложбе је одабрана приликом дигитализације негатива, уочавањем најзаступљенијих мотива на фотографијама из периода од деведесетих година прошлога века до 2004. г, када се колекција негатива радничког листа Колектив завршава. Колекција је допуњена фотографијама из приватне колекције Љубомира Маркова, фотографа Колектива у пензији. Аутори фотографија су тадашњи фотографи Колектива Драгољуб Митић, Љубомир Марков и Бајрам Салијевић. Изложба је реализована у оквиру пројекта Завичајног одељења “Дигитализација некњижне грађе, културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор”, под покровитељством Министарства културе , информисања и информационог друштва Републике Србије и уз помоћ Општине Бор.
Назив изложбе – “Пронађи себе” – поред тога што Вас позива да евентуално пронађете себе на фотографијама, има у основи идеју да је могуће садашње промишљање постојања тадашње колективне свести, идеја које су нас окупиле, формалног или неформалног разлога састајања, сусрета, позива на манифестације, протесте или неретких ишчекивања за задовољењем животних потреба. Понекад је разлог био солидарност, понекад су то били политички интереси, јавне личности, културне или спортске манифестације, некада забава, а некада пуко преживљавање. Надајмо се да постоји могућност да барем на тренутак пронађемо себе у маси, и да још једном размислимо о постојању колективне свести која превазилази тренутне разлоге окупљања, илузије спектакла, и која може бити иницијатива за очување солидарности и развијање интересовања за наше јавне интересе, друштвена и културнa добра.

 pronadji sebe
 

Програми

100 година од рођења Емила Сиорана

Четвртак, 27. 10. 2011,  читаоница Народне библиотеке Бор

Клуб књигољубаца

Тема сусрета биће стваралаштво француског филозофа, књижевника и есејисте румунског порекла, Емила Сиорана (Чортана).

Читамо Сиорана и разговарамо о његовим делима уз кафу или чај
Познат по својој радикалној, бескомпромисној, поражавајућој критици свих људских институција и идеја, по интересовању за најмрачније, најтајанственије, најдеструктивније, најсебичније аспекте људске психе и индивидуалног или колективног живота, по страственом демаскирању и демистификацији идеала као илузија, Сиоран је писац који Вас својом склоношћу ка нихилизму, мизантропији и гађењу на живот може одушевити или разгневити, али Вас никада неће оставити равнодушним и смиреним.

 

http://www.bms.ns.ac.rs/izlozbe/izlozba182.pdf 

http://www.cioran.eu/

У сваком човеку дремуцка пророк, и с његовим буђењем порасте количина зла у свету…

 

Свака је идеја, сама по себи, неутрална, или би требало да буде таква; човек је, међутим, оживљава, одсликавајући у њој своје страсти и своје махнитости; испрљана, претворена у убеђење, она се ужљебљује у времену, поприма облик збивања: тако се обавља прелазак од логике ка епилепсији … Тако настају идеологије, учења, и крваве лакрдије.

Периодика и посебни фондови

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА

2 коментара

На седници жирија за доделу награда на Конкурсу за необјављену кратку причу одржаној у Народној библиотеци Бор, дана 17.10.2011. године жири у саставу Владимир Арсенић (председник), Виолета Стојменовић и Горан Миленковић донео је одлуку да додели награде следећим причама:

Пава награда – „Подијум“, шифра „Аrchivejr“ (Јана Растегорац)

Друга награда – „Конструкција“, шифра „Термидор“ (Саша Стојановић)

Трећа награда – „Споредан лик“, шифра „13 љуљашки“ (Милица Иличић).

Жири исказује задовољство бројем пристиглих радова, чиме се доказује да је Конкурс Народне библиотеке Бор препознат као један од важнијих у земљи, али и региону. Број пристиглих радова и страховито јака конкуренција навела је жири да најпре свој избор од преко 400 прича, сузи на 16, а да између тих изабере три најбоље. Награђене приче јасно исказују тенденције у савременој српској приповеци, како са тематског тако и са поетичког становишта. Својом наративном вештином и стилском уверљивошћу оне су успеле да у веома скученом књижевном простору испричају причу достојну много веће форме. Жири је веома задовољан чињеницом да су награђене ауторке и аутор имена позната у српској књижевности и нада се да ће Конкурс допринети њиховој даљој афирмацији, као што су њихове приче допирнеле афирмацији конкурса.

 

У Бору,

17.10.2011. године                                                                          Виолета Стојменовић

                                                                                                          Горан Миленковић

                                                                                                          Владимир Арсенић

Ужи избор (приче које ће бити штампане у наредном броју Бележнице, часописа Народне библиотеке Бор)

Доживљаји једне домаћице (шифра: Лахор)

Булеварски бестијарум (шифра: три кратке)

Без наслова, почиње са: „Идем ти ја тако улицом када ми иза леђа наиђе губавац.“ (шифра: Облак)

Конструкција (шифра: Термидор)

Контекст, догађај, след (шифра: Scazy W.)

Пиџама (шифра: Џин)

Подијум (шифра: archivejr)

Прича без краја (шифра: Мушкарац пред вратима)

Прича од папира (шифра: Папирус)

Соба (шифра: 00000000)

Споредан лик (шифра 13љуљашки)

Виден (без шифре)

Зидар (шифра: Милена З. Петровић (mImma sEnna))

Увертира (шифра: Кобац)

Жена са дугачким носем (шифра: dandjuk)

Без наслова, почиње са:„Те године најприметније“ (шифра: Rebeligion)

Периодика и посебни фондови

Кратка прича, завршница!

Жири који је вредновао приче које су стигле на конкурс за необјављену кратку причу обратиће се јавности у понедељак 17. октобра у 17 часова (читаоница Одељења посебних фондова и периодике, други спрат библиотеке).

Жири чине Владимир Арсенић (председник), Виолета Стојменовић и Горан Миленковић.

Биће додељене три новчане награде.

Све приче које су се нашле у ужем избору биће објављене у 24. броју часописа БЕЛЕЖНИЦА.

Позивамо представнике медија и све заинтересоване да присуствују објављивању резултата.

 

 

Информативно

Заштитник грађана у Народној библиотеци Бор

Пројекат ЕЛЕКТРОНСКИ ПРИСТУП ЗАШТИТНИКУ ГРАЂАНА реализује се у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије, јавним библиотекама, органима локалних управа и владом Краљевине Норвешке (која је финансирала пројекат).

Народна библиотека Бор једна је од десет библиотека у којима ће у трајању од годину дана бити омогућен директан приступ Заштитнику (Омбудсману) и то преко скајпа.

Понедељком и средом од 13 до 15 часова библиотекари Нина Божовић и Драган Тешовић помоћи ће Вам и упутити Вас на Заштитника.

За комуникацију служи директни визуелни линк преко специјалног рачунара.

ШТА ЈЕ ТО ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА?

Заштитник грађана је институција и независни државни орган који штити права грађана и стара се о унапређењу људских права.

Заштитник грађана и његови помоћници поступају по притужбама грађана или по властитој иницијативи, уколико је нарушена законитост и правилност рада органа управе, неким актом, радњом или нечињењем. Уколико постоје неправилности у раду органа управе, Омбудсман упућује препоруку како одређени проблем треба решити. Ако орган управе не поступи по препоруци, Заштитник обавештава јавност, Народну скупштину и Владу Републике Србије.

БИТНО!

Притужба не сме бити анонимна.

Пре притужбе морају се употребити сва претходна правна средства.

Притужба на одређени прекршај не сме бити старија од годину дана од тренутка када је прекршај направљен

Притужба мора да садржи све потребне податке: назив органа који је направио прекршај, кратак опис повреде права, чињенице и доказе којим се поткрепљује притужба, податке о већ коришћеним правним средствима, податке о подносиоцу (имe и презимe, матични број…)

Поступак пред Заштитником је бесплатан.

Коришћење видео-комуникационих система у библиотекама је бесплатно.

Омбудсман нема право да контролише рад: Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.

Заштитник грађана у Србији је САША ЈАНКОВИЋ, дипломирани правник из Београда.

Детаљније: http://www.ombudsman.rs/

ДОЂИТЕ У НАРОДНУ БИБЛИОТЕКУ БОР, ОБРАТИТЕ СЕ БИБЛИОТЕКАРИМА ДА БИСТЕ ИСКОРИСТИЛИ ВАШЕ ПРАВО НА ПРАВДУ!

Коме се обратити?

Нина Божовић и Драган Тешовић,  понедељак и среда, 13 до 15 часова.

 

 

 

 

 

Периодика и посебни фондови

Ново у фонду периодике

Поштовани корисници,

У фонду периодике можете потражити:

број 5/6 за 2011. годину часописа БРАНИЧЕВО са темом „Парадокс књижевне лустрације“,
септембарски број часописа СВЕСКЕ,
двоброј ЛЕТОПИСА МАТИЦЕ СРПСКЕ (јул/август 2011), делом посвећен Јовану Скерлићу,
и 131. број часописа КУЛТУРА, са темама „Ликовна уметност као медиј масовне комуникације“ и „Женски експертски потенцијал у културним делатностима“.

Часописи су доступни у читаоници Одељења посебних фондова и периодике на другом спрату библиотеке.

Догодило се...

Програми у оквиру обележавања Дечије недеље у Народној библиотеци Бор

Као и сваке године, Дечије одељење Народне библиотеке Бор прикључило се обележавању Дечије недеље, која ове године траје од 3. до 9. 10.  Жарка је својим корисницима, као и онима који ће то тек постати, припремила богат и врло разноврсан, до сада неуобичајен програм, који Дечију недељу повезује са другим, у нашој земљи мало познатим, али важним међународним данима, посвећеним различитим „производима“ природе и културе.

Првог дана, 3.10, отворена је изложба нашег младог, али перспективног суграђанина, Ненада Адамовић, „Преко граница маште“, коју можете погледати у сали за програме на Информативном одељењу Народне библиотеке Бор.

Ненад Адамовић на отварању своје изложбе илустрација за књиге

 

У поподневним часовима стотинак деце узраста од 6 до 10 година забављао је мађионичар, Боби Неш са својим забавним триковима, који су код посетилаца изазивали и дивљење и смех.

И публика је учествовала

 

Други дан Дечије недеље био је посвећен хлебу, а поводом светског дана хлеба, који се од 2001. године обележава сваког 16. октобра. Своју изложбу о хлебовима код Срба, Сузана Мијић, етнолог Музеја рударства и металургије у Бору, пропратила је предавањем и презентацијом, чему је присуствовало неколико одељења борских основних школа.

Да ли знате какви све по облику и саставу хлебови могу бити и чему они још служе, сем што су део наше свакодневне исхране?

 

Део посетилаца овог програма опробао се у изради хлепчића, уз помоћ библиотекарки Дечијег одељења, Весне и Маје, које су им припремиле тесто.

Месим тесто, тако вешто, као пекар прави.
Радови ће бити изложени на Дечијем одељењу.

 

 

4. 10. 2011.

одржана је интерактивна радионица „Бесне глисте“ под руководством педагога Миљане Вељковић.

Како савладати и одстранити бес?

 

У среду, 5. 10. 2011, малишани су имали прилике да сазнају нешто о новој правној институцији – заштитнику грађана. Директним укључењем путем електронске везе, заштитник грађана је деци представио поље своје делатности и правне заштите, као и раднике Народне библиотеке Бор који ову институцију заступају у Бору.

Истог дана, корисници библиотечког огранка у Брестовцу могли су да учествују у ликовној радионици „Осликајмо наше село“.

Поводом светског дана пешачења, Биљана Динић, наставник физичког васпитања, повела је у четвртак, 6. 10. 2011, малишане у шетњу.

"Кораком лаким" - радионица на отвореном

У исто време, злотски огранак библиотеке организовао је „Игре без граница“ за своје најмлађе кориснике.

 

жиле змај лети у свет

Правили смо...
... и пуштали змајеве!

 

Поводом светског дана чистих руку, др Снежана Чучовић, специјалиста хигијене, говорила је деци о хигијени и хигијенским навикама.

"Чистоћа је пола здравља"

 

Поводом светског дана јабуке,  20. 10. 2011, одржан је програм  „Од злата јабука“. Први део програма било је предавање Марије Голубовић, инж. пољопривреде, о јабуци, њеним сортама, нутритивним вредностима, итд, а други – прича о јабуци у књижевности и култури.

 

Да ли знате колико има митова, легенди, прича, песама, обичаја... о/са јабукама?
Киселу или слатку?

 

Завршетак овогодишњег обележавања Дечије недеље улепшао је и увеселио

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ

 

У ПРЕПУНОЈ САЛИ БИОСКОПА „ЗВЕЗДА“ ДЕЦА СУ РЕЦИТОВАЛА РШУМОВЕ ПЕСМЕ, ЗАЈЕДНО СА АУТОРЕМ!

МА ШТА МИ РЕЧЕ!
Људи више не живе у бризи / Ко нема у глави има у књизи