Оснивање завичајне библиотеке РАЗБОР

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Библиотека РАЗБОР завичајна је библиотека.

Оснивање завичајне библиотеке у оквиру издавачке делатности Народне библиотеке Бор има за циљ да кроз објављивање значајних дела завичајних аутора подржи завичајни дух града Бора, да оцрта стваралачке границе до којих су стигли борски завичајни аутори и да омогући деловање Народне библиотеке Бор у правцу савремених библиотечких закона и смерница.

Завичајни аутор је онај чије се појединачно дело (текст) у целини односи на Бор као завичај или на појединце који су за њега везани, и онај који потиче са територије завичаја (општина Бор), односно који је везан на одређени начин за завичај (Д. Вукићевић, 2011, 53).

Значајно дело је онај текст који постиже високе уметничке, односно интелектуално-истраживачке резултате.

Текстови који улазе у опсег библиотеке могу бити:
– уметнички текстови аутора или антологијски текстови (поезија, проза и драма)
– прелазни текстови (књижевни есеј, есеј о уметности, филозофски есеј)
– текстови који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете, периоде уметности (књижевна и уметничка критика, књижевна историја и историја уметности)
– преводи уметничких текстова и антологија или текстова који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете и периоде уметности
– текстови из следећих области: проучавање језика, историје и културе, археологија, антропологија, етнологија, филозофија.
– тумачења науке и теорије
– преводи текстова који спадају у област хуманистике.
– текстови који се односе на библиотекарство
– преводи текстова који се односе на библиотекарство

Текстови који улазе у опсег библиотеке морају бити необјављени у смислу целине која се предлаже за објављивање.

ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ

Књиге у оквиру библиотеке РАЗБОР биће штампане на ћирилици или латиници. Аутор, приређивач или преводилац имају право да изаберу писмо појединачне књиге.

Рукописи морају бити предати у електронској форми (Word, 12 pt, проред 1,5, Times New Roman – подршка за ћирилицу или латиницу).

Величина рукописа не сме прећи 160 ауторских шлајфни.

Рукописи морају бити лекторисани и стилски уређени у тренутку слања.

Рукописе уредништво прима до 1. децембра текућe годинe. Одабрани рукопис биће штампан у следећој години.

У 2012. години рукописи ће изузетно бити примани до 1. јуна.

Свака књига у оквиру библиотеке биће штампана у 300 примерака, осим ако није другачије договорено. Једна шестина тиража припашће аутору књиге, односно приређивачу или преводиоцу.

Симбол библиотеке РАЗБОР биће стилизован назив библиотеке, урађен у ћирилици.

УРЕЂИВАЊЕ

По одлуци директора Народне библиотеке Бор Весне Тешовић и Уређивачког одбора Народне библиотеке Бор, уредник библиотеке РАЗБОР биће виши библиотекар Горан Миленковић, дипломирани филолог.

Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog

Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog

Utorak, 28. februar 2012:
18h, Otvaranje izložbe „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“
19h, Nastup benda „Duo trojica“

Narodna biblioteka, Bor
Moše Pijade 19, Bor

Učestvuju: Ana Stefanović, Vladimir Radivojević, Ivica Osmanovski, Jelena Miletić, Milan Stošić, Miroslav Mitrašinović, Saša D. Lović, Centar za neformalnu komunikaciju Nemušto, Samizdat Sloganova

Autori izložbe: Kontekst kolektiv (Vida Knežević i Marko Miletić), Beograd u saradnji sa Zavičajnim odeljenjem Narodne biblioteke, Bor i Centrom za nove medije_kuda.org, Novi Sad

Na izložbi „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ biće predstavljena umetnička produkcija Bora, koja nastaje u rascepu između „kreativnosti“ i postindustrijske realnosti. Ona otvara pitanja na koji način umetnost proizvodi i upotrebljava određene simboličke vrednosti bazirane i „crpljene“ iz društvenog, ekonomskog i istorijskog konteksta i kako se odnosi prema datoj realnosti. U novim okolnostima, takva umetnička praksa – koja detektuje, ironizuje i kritikuje društveno stanje, dok istovremeno omogućava prostor imaginacije i politike – postaje nepoželjni znak koji upozorava na greške i koji se ne uklapa u projektovane slike kreativnosti. Njeni autori kao „proizvođači” bivaju marginalizovani, što nam otvara pitanja o položaju umetnika i uslovima u kojima oni rade.

„Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ je stoga i pokušaj mapiranja i promišljanja ključnih pitanja kulture i kulturne politike, ali i položaja lokalne savremene umetničke prakse u kontekstu Bora. Početnu tačku istraživanja čini „Socio-psihološka studija Bora: građani o sebi i svom gradu“ iz 1978. godine koju čine originali intervjua sa stanovnicima Bora o pitanjima stanovanja, snabdevanja, društvenih odnosa, zatim mesta kulture i umetnosti u njihovoj svakodnevici, slobodnog vremena, saobraćaja, slike grada, itd. Ovom prilikom sprovedena je serija video intervjua sa protagonistima i protagonistkinjama kulturne i umetničke scene Bora koja će takođe biti predstavljena na izložbi, kao i radionica sa borskim srednjoškolcima, sa ciljem realizovanja svojevrsnog re-izvođenja intervjua iz 1978. godine, prilagođenih savremenom trenutku.

Izložba je otvorena do 26. marta, 2012.

:::::::::::::::::::::::::

Izložba „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ odvija se u okviru programa U, IZ, KA, ZA, koji zajednički realizuju STEALTH.unlimited (Beograd-Roterdam), Kulturni centar Rex (Beograd), PRESS to EXIT (Skoplje) i Centar_kuda.org (Novi Sad), sa saradničkim organizacijama. Više o programu: www.kuda.org/u-iz-ka-za
Izložba u Boru je zasnovana na “re-izvođenju nepoznatog” izložbe i istraživačkog projekta „Trajni čas umetnosti – Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina XX veka” koji od 2005. godine realizuje Centar_kuda.org. Više o projektu: www.kuda.org/sr/trajnicas

Realizaciju programa su podržali: Fond za otvoreno društvo, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Novi Sad

Др Бојан Жикић, Бор као мизансцен (у домаћим филмовима)

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

23. фебруар у 18 часова
Др Бојан Жикић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд
Бор као мизансцен (у домаћим филмовима)
Апстракт
Разматра се коришћење града Бора и његове околине као основне визуелне позадине радње у пет домаћих филмова – четири играна и једном документарном. Градови имају важну улогу у комуницирању свега онога што се филмом поручује зато што се сматрају симболима одређених друштвених појава, процеса, идеологије, због тога што поседују одређен културни идентитет. У случају Бора, тај идентитет формиран је, пре свега, на основу његовог места у друштвено-економском систему социјалистичке Југославије, одакле филмска употреба тог града као културног симбола полази од дате референце, најчешће. Културне метафоре које су присутне у таквој употреби последица су комбинације неколико социокултурних чинилаца из наше ближе повести, од којих су најбитнији: тип привређивања и његов економски и идеолошки значај за југословенско социјалистичко друштво, те економске, еколошке и здравствене последице начина привређивања који је граду донео својевремено највећи процват у његовој историји.

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО…

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

23. фебруар у 18 часова

Др Бојан Жикић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Бор као мизансцен (у домаћим филмовима)

Апстракт
Разматра се коришћење града Бора и његове околине као основне визуелне позадине радње у пет домаћих филмова – четири играна и једном документарном. Градови имају важну улогу у комуницирању свега онога што се филмом поручује зато што се сматрају симболима одређених друштвених појава, процеса, идеологије, због тога што поседују одређен културни идентитет. У случају Бора, тај идентитет формиран је, пре свега, на основу његовог места у друштвено-економском систему социјалистичке Југославије, одакле филмска употреба тог града као културног симбола полази од дате референце, најчешће. Културне метафоре које су присутне у таквој употреби последица су комбинације неколико социокултурних чинилаца из наше ближе повести, од којих су најбитнији: тип привређивања и његов економски и идеолошки значај за југословенско социјалистичко друштво, те економске, еколошке и здравствене последице начина привређивања који је граду донео својевремено највећи процват у његовој историји.

7. март у 18 часова

Др Мирослава Лукић-Крстановић, Етнографски институт, САНУ Београд

Бирократизација фолклора и политика наслеђа

14. март у 18 часова

Др Саша Недељковић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Етницитет, национални и етнички идентитети

27. март у 18 часова

Др Илдико Ердеи, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Производња потрошње: стилови потрошачког друштва у транзицији

28. март у 18 часова

Др Лидија Радуловић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Концепт црне магије у савременој култури у Србији

30. март у 18 часова

Др Слободан Наумовић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Визуелна антропологија, индустријска археологија, култура радништва и нематеријално културно наслеђе: четири сазнајна оквира за поновно промишљање индустријске баштине у Бору