Народна библиотека | Бор

Народна библиотека Бор располаже стручним кадром, простором и елементарном опремом који дозвољавају ширење делатности и прихватање нових функција у складу са новим потребама корисника које намеће савремено информатичко доба.
Подаци добијени на основу параметара помоћу којих се одређује успешност рада библиотека показују зашто се Народна библиотека Бор сврстава међу напредне и најбоље уређене библиотеке у Србији.

Мрежа
Народна библиотека Бор у свом саставу има 5 огранака у селима: Брестовац, Злот, Доња Бела Река, Кривељ и Метовница. Мрежом јавних библиотека обухваћено је 90% становништва, што премашује републички просек који износи 80% од прописаног стандарда.

Организација
Рад у библиотеци организован је у оквиру следећих одељења и служби:

- Информативно одељење
- Одељење периодике
- Одељење обраде и набавке
- Дечје одељење
- Одељење за књижевност и језик (позајмно за одрасле)
- Стручно одељење
- Завичајно одељење
- Матична служба

Простор
Библиотека је смештена у згради Дома културе, на врло повољној градској локацији, у наменски грађеном простору од 1113 m², чија четири нивоа омогућавају ефикасну организацију рада одељења и служби:
- први ниво: дечје одељење са читаоницом и депо за књиге
- други ниво: одељење за набавку и обраду, информативно одељење и одељење периодике са заједничком читаоницом, изложбени простор и сала за јавне манифестације
- трећи ниво: позајмно одељење за одрасле са читаоницом, завичајно одељење и матична служба
- четврти ниво: одељење стручне књиге и референсна збирка са читаоницом, канцеларија директора и администрација.
Простор који је пре четири деценије, када је изграђен, у потпуности задовољавао потребе, са проширењем активности и функција библиотеке, постајao je недовољан.

Особље
Укупно 24 запослених: 18 на стручним пословима (8 библиотекара – ВСС, 3 виша књижничара – ВШС, 7 књижничара – ССС) и 6 на небиблиотечким пословима (3 у администрацији и 3 на пословима одржавања хигијене). Кадровска структура је изнад стандарда препоручених за народне библиотеке.

Фондови
Библиотека располаже фондом од 76000 књига у матичној кући и још око 35000 у огранцима. Највећи број књига, у слободном приступу, припада позајмним одељењима за децу и одрасле, а најзанимљивије се налазе у посебним збиркама као што су: завичајна збирка (око 1700 наслова), референсна збирка (енциклопедије, речници, приручници), која броји око 1500 наслова, посебан фонд са континуацијама и вредним издавачким целинама (око 2500 наслова), фонд стране књиге (око 2000 наслова), фонд за адолeсценте на дечјем одељењу (око 500 књига).
Ваља истаћи да је књижни фонд у нашој библиотеци веома добро контролисан и да је, захваљујући редовним ревизијама и годишњем отпису дотрајалих и неактуелних књига, мање оптерећен непотребним примерцима који у већини библиотека представљају баласт.

Електронски каталог
Пре десетак година у Народној библиотеци Бор формирана је локална електронска база података у коју је унет целокупан фонд монографских публикација које је библиотека поседовала. Програм БИБ омогућио је једноставно претраживање фонда по више параметара, као и задуживање корисника. То је знатно олакшало и убрзало рад са корисницима.
И, како „ниједан човек није острво“, у овом времену интеграција и потребе да се сва знања повежу и постану доступна свима, на једном месту, тако ни „библиотека није острво“. Препознавши императиве савременог библиотечко-информацијског доба и свеукупног међукултурног дијалога, и Народна библиотека Бор, која држи до свог развоја, опстанка и својих корисника, чини све да свој целокупни фонд и услуге својим корисницима понуди онлајн, као саставни део виртуелног библиотечког света.
Почетком 2003. године успостављен је систем узајамне каталогизације у Србији, као део пројекта Виртуелна библиотека Србије. Већ у октобру 2005. године, међу првима у мрежи јавних библиотека у Србији, Народна библиотека Бор је постала пуноправна чланица нашег националног библиотечко-информацијског система COBISS.Sr са узајамном каталогизацијом и узајамном библиографско-каталошком базом података COBIB и локалним базама података библиотека учесница, базом података о библиотекама COLIB, нормативном базом података CONOR (и др.). Тиме је прихватила и систем COBISS (Co-operative Online Bibliographic System & Services) као организовани концепт повезивања библиотека у националне библитечко-информацијске системе и мрежу COBISS.Net.
Библиографски подаци о свим књигама набављеним од октобра 2005. године, као и око 20 процената укупног фонда Народне библиотеке Бор доступни су и претраживи на Интернету помоћу апликације COBISS/OPAC.

Матичне функције
Народна библиотека Бор је матична за подручје Борског округа, што значи да прати стручни рад и стара се о унапређењу делатности у свим регистрованим библиотекама овог подручја.
Мрежу библиотека Борског округа чине 53 библиотеке: 4 општинске (НБ Бор са пет огранака, НБ Неготин са три огранка, НБ Мајданпек са једним огранком и Библиотека Центра за културу Кладово), једна библиотека месне заједнице, 27 библиотека у основним школама, 9 библиотека у средњим школама и 3 специјалне библиотеке.
Матична служба води регистар библиотека у округу, обавља надзор над стручним радом, прикупља податке о раду библиотека и дистрибуира их Народној библиотеци Србије за потребе републичке базе Мрежа библиотека Србије, пружа стручну помоћ, стара се о усавршавању кадрова, прати и проучава стање, потребе и услове рада и предлаже мере за унапређење рада.
С обзиром на удаљеност нашег региона од библиотечких центара, лоше саобраћајне везе и слабу техничку опремљеност библиотека у мрежи, Матична служба, путем стручних скупова, инструктивних семинара и редовних консултација које организује, посебну пажњу посвећује перманентној едукацији, међусобном повезивању и обавештавању запослених у библиотекама Борског округа.
***
Сви ми који радимо у Народној библиотеци Бор имамо заједничку тежњу и амбицију да се у скорој будућности трансформишемо у динамичан сервис грађана коме може да се приступи из многих области, а да при том не изгубимо ништа од традиционалних вредности због којих је један наш члан, објашњавајући дугогогодишњу верност библиотеци, рекао: “Волим да дођем у библиотеку јер се овде увек осећам као човек, а данас је све мање таквих места.”

Јелица Живковић
Ана Јанковић