Иако ауторски првенац, пред читаоцем је зрело романескно штиво, фабулативно сложено и чврсто компоновано, психолошки мотивисано, дескриптивно богато и живописно, дубоко племенито.
„Воз у пољу сунцокрета“ води нас не само кроз изабрана места и пределе средином и поткрај 20. века, већ нам прича причу о људима и љубави, искреној и дубокој, која живи и када нема могућности да буде остварена, која даје снагу и уз коју се побеђују сви изазови.
Поштовани корисници Народне библиотеке Бор, библиотека ће од 27. децембра радити у складу с редовним радним временом, радним данима од 7:30 до 19:30, суботом од 8 до 14:30.
Желимо вам да предстојеће празнике проведете у радости и весељу, али и уз коју добру књигу.
Данас је библиотека, као и читав Дом културе, остала без струје и грејања због проблема у једној од трафостаница, због чега смо приморани да библиотеку затворимо. Уколико се проблем у току дана санира, библиотека ће за вас бити отворена 26. децембра, од 9 сати ујутру, а потом регуларно, у складу с радним временом.
Тарифа која ступа на снагу од 1. јануара 2025. прети опстанку јавних библиотека у Србији
Последњих месеци јавност, пре свега она читалачка, сусрела се са овом темом и чињеницом да, изузев што су је покушавале наметнути библиотеке преко свог репрезентативног удружења, Библиотекарског друштва Србије, остале институције система нису показале одговорност и спремност да управо тој јавности (али и себи самима) протумаче о чему се у ствари ради, а потом у једном заједничком системском наступу пронађу најбоље решење како за библиотеке тако и за писце и преводиоце.
У овом тексту пронаћи ћете одговоре на питања: шта је то Тарифа на послугу књига, ко намерава да убире овај намет и како и коме ће се расподељивати тантјеме; како се дошло до свега овог и ко је дао зелено светло да се од 1. јануара 2025. започне и са глобљењем јавних библиотека.
Биће објашњено да решење ООРП да се као основица за наплату Тарифе узму све књиге које се у календарској години дају на послугу у библиотекама није засновано на српском законском решењу и расветлиће рашомонијаду по којој ће од јануара 2025. библиотеке морати да имају сагласност ООРП за свако давање на послугу свих књига у својим фондовима, што је у потпуној супротности са основним актом по којем су устројене и делују библиотеке у Србији – Законом о библиотечко-информационој делатности, а који предвиђа да се корисницима мора омогућити слободан приступ библиотечкој грађи. Све то је последица незаконито усвојене Тарифе у којој је Завод за интелектуалну својину прихватио туђе законско решење и репертоаром ООРП прогласио све књиге у фондовима јавних библиотека, уместо да репертоар ООРП буду искључиво књиге оних аутора који су им се пријавили за остваривање/заштиту својих репрографских права, што и наш Закон о ауторском и сродним правима јасно прописује.
Текст Јовице Кртинића, у маниру правог истраживачког новинарства, детаљно указује и на тешку злоупотребу ООРП, која је узурпирана од стране адвоката Душана Мијатовића, јер он од ове организације годинама уназад убире енормне приходе на име адвокатских услуга.
Све то је предочено Заводу за интелектуалну својину, који је и дао сагласност на Тарифу. Тражено је да се поступак доношења Тарифе понови и да се одложи њено ступање на снагу да Завод уради надзор над радом ООРП јер се смо анализом њихових докумената (доступних на сајту oorp.rs), могу установити бројна огрешења о Закон о ауторском и сродним правима, као и о Статут саме организације.
Јавне библиотеке Србије и њихови представници у удружењиманису против тога да се Закон о ауторском и сродним правима примењује и да аутори, по основу својих репрографских права, добијају правичне надокнаде по јасно утврђеном плану расподеле. Јавне библиотеке у Србији само траже да се питање Тарифе уреди и уради на правичан начин, у складу са постојећим законским оквиримаи онако како је то у другим европским државама. А тамо ту накнаду плаћа држава (најчешће преко Министарства културе).
Почевши од 1. јануара 2025. године, чланарина у Народној библиотеци Бор биће бесплатна за све категорије становништва (деца, студенти, одрасли, пензионери, незапослени, добровољни даваоци крви и др).
Одлуку о бесплатној чланарини (411/5 од 1. 11. 2024) донео је Управни одбор Народне библиотеке Бор.
У уторак, 24.12.2024. у 18 сати наш суграђанин Бранислав Бане Димитријевић представиће своју нову књигу поетске прозе „Градови и бродови“, носталгично и топло сећање на сопствено одрастање, на људе, места и догађаје који су га формирали, на (што се у граматици зове) пређашње свршено време.
Атмосферу књижевне вечери допуниће дела борске сликарке Весне Котоленко Гоч, чије слике чине визуелни супстрат и ове Банетове књиге.
Изложба слика Весне Котоленко Гоч у сали Народне библиотеке Бор моћи ће да се види до 20. јануара 2025.
На иницијативу Министарства културе Републике Србије, а у циљу промоције књиге, читања и библиотека, од ове године почиње да се реализује програм Ноћ библиотека. Тема овогодишње манифестације је „У загрљају песништва“. У жељи да спојимо традиционалну улогу библиотеке са модерним трендовима у приступу младима, Народна библиотека Бор у петак 6. децембра у 19 часова реализује изложбу „Перспектива 2“ којом ће се својим визуелним радовима представити 14 младих борских ликовних стваралаца а „У загрљају песништва“ својим поетским првенцем „О страху страх“ представиће се Милош Марков.
Pozivamo vas na razgovor o knjizi O ČEMU GOVORIMO KADA GOVORIMO O PUTOVANJU (prilog kritici teleologije obrazovanja) autora Predraga Krstića i Aleksandra Ostojića.
Razgovor i predstavljanje knjige biće održani u sredu 27. novembra 2024. godine sa početkom u 18h.
Knjiga je objavljena 2023. godine, a izdavač je Institut za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda.
Knjizi (početni deo) u zvučnom obliku možete pristupiti preko sledećeg linka:
Predrag Krstić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za Medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trinaest godina je radio kao gimnazijski profesor filozofije. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored dvanaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije i jednog romana.
Aleksandar Ostojić je spoljni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Student je doktorskih studija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je i masterirao 2019. godine sa radom “Clavis universalis kao oslobađanje značenja: Bruno i Lajbnic o beskonačnim mogućnostima saznanja.” za koji je iste godine dobio i nagradu “Dr Zoran Đinđić” za najbolji završni ili master rad iz filozofskih i socioloških nauka. Njegove oblasti interesovanja su filozofija renesanse i moderne(na prvom mestu filozofije Đordana Bruna i Gotfrida Lajbnica) filozofija nauke, filozofija obrazovanja, ali i postmodernistički pristupi, naročito filozofije Mišel Sera i Žil Deleza. Trenutno radi kao istraživač pripravnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu i kao student demonstrator na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Отварање изложбе „Хипи покрет као последња утопија о слободи и једнакости међу људима – 55 година од Вудстока” Вуке Јермић и Драгане Михаиловић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“)
На изложби, коју ће ауторке отворити 19. новембра, поред фотографија, временских ленти, текстова и других извора о настанку и најважнијим идејама и стремљењима омладинског хипи покрета те о музичком фестивалу Вудстоку, као најпознатијем догађају у вези с хипицима, моћи ћете да видите и релевантне фотографије из приватне архиве недавно преминулог Томислава Петернека, као и фотографије представе/мјузикла Коса, најпознатијег југословенског одјека хипи покрета.
Изложби и сами можете да допринесете тако што ћете донети предмете (фотографије, грамофонске плоче, књиге, рукописе, одевне предмете, накит и друге аксесоаре…) који вас подсећају на вашу хипи-фазу. Донети предмети ће бити изложени у застакљеним витринама, у сали за програме, и враћени по затварању изложбе, 5. децембра 2024.
