19. турнеја слободне зоне у Народној библиотеци Бор

СЛОБОДНА ЗОНА, 7–11. 4. 2025.


7. април 2025, 18 сати
Ми немамо другу земљу
(документарни)
(Јувал Абрахам, Басел Адра, Хамдан Балал, Рејчел Сор; Окупирана територија Палестина,
Норвешка, 95')

Басел Адра је млади палестински активиста из Масафер Јате, који се још од детињства жестоко бори против израелског протеривања своје заједнице. Басел документује постепено брисање Масафер Јате док војници уништавају домове породица – највећи појединачни чин присилног пресељења икада извршеног на окупираној Западној обали. Његови путеви укрштају се са путевима Јувала, израелског новинара који постаје његов сапатник
током више од пола деценије, док заједно воде борбу против протеривања и све више се зближавају. Екстремна неједнакост карактерише њихову компликовану везу: Басел живи под бруталном војном окупацијом, док Јувал живи слободно.
Овај филм, створен у палестинско-израелској копродукцији четворочлане групе активиста, настао је током најмрачнијег, најстрашнијег доба у историји ове области, као чин креативног отпора апартхејду и потраге за путем који води ка једнакости и правди.


8. април 2025, 13 сати
Ларс је ЛОЛ
(играни)
(Ајрик Сетер Штордал, Норвешка, 99')

По повратку с летњег распуста, Аманда у школи добија задатак који сматра друштвеном катастрофом: додељено јој је да буде специјални пријатељ новом ученику Ларсу, који има Даунов синдром. Аманда стрепи од привлачења пажње и плаши се да би Ларс могао да је осрамоти, нарочито пред њеном симпатијом Адамом. На њено изненађење, њих двоје развијају снажно пријатељство. Ипак, у тежњи да се уклопи у друштво у школи, она крије њихово пријатељство, чиме води двоструки живот и издаје и Ларса и себе.


8. април 2025, 18 сати
Симон са планине
(играни)
(Федерицо Луис, Аргентина, Чиле, Уругвај, 96')

У потрази за променом у данима када постаје пунолетан, Симон се придружује групи деце са посебним потребама. Они су на ходочашћу, а на том путу почињу да га уче како да се опусти и пригрли животна задовољства. Заједно почињу да плове светом који није дизајниран по мери њихових потреба, креирајући сопствена правила за љубав и срећу. Кроз искуство са овим младим људима, Симонов карактер се мења. Желећи да се и званично придружи групи, прихвата да се подвргне посебном третману како би га прогласили особом са посебним потребама. Међутим, породица га не разуме, а живот му се додатно компликује када се Коло, девојчица из групе, заљуби у њега, понадавши се романси.


9. април 2025, 18 сати
Увек постоји сутра
(играни)
(Паола Кортелези, Италија, 118')

Делија је потлачена жена која добија батине због разбијеног тањира, загорелог ручка, сумње да је чоколаду добила од љубавника или једноставно зато што је свом мужу рекла „добро јутро“ када се пробуди нерасположен. Живи у породици окорелог патријархата, у Италији после Другог светског рата, где чак и остарели и занемоћали отац саветује сина како да туче жену – не пречесто да се не навикне, већ ређе, али јаче, да научи лекцију. Делија покушава да побегне, а сцене њене чежње за одласком толико су напете да гледалац жели да види крај свега – на овај или онај начин. Њена ћерка и два млађа сина сведоци су свега што се дешава иза затворених врата подрума у којем живе. У тренутку када Делија схвати да ће судбина њене ћерке бити иста, она коначно преузима ствар у своје руке.


10. април 2025, 18 сати
Мој најдражи колач
(играни)
(Маријам Могадам, Бехташ Санаиха, Иран, Француска, Шведска, Немачка, 97')

Махин је седамдесетогодишњакиња која живи сама у Техерану. Муж јој је преминуо, ћерка се одселила у Европу, и Махин схвата да је спремна да се отвори за нову љубав и романсу. Једна поподневна чајанка са пријатељицама наводи је да прекину своју самоћу и обнови љубавни живот. Али у тренутку када се Махин отвара за нову романсу, оно што је изгледало као неочекиван сусрет брзо се претвара у непредвидиво и незаборавно вече. Велики хит публике са последњег Берлинског фестивала.


11. април 2025, 18 сати
Мага 1909.

(Бранка Павловић, Србија, 60')

МАГА 1909. је експериментални документарац развијен и снимљен са професионалним играчима и аматерима у Београду и Берлину, на оригиналним локацијама где је Марија Мага Магазиновић радила, студирала и наступала са својим ученицама почетком 20. века. Прва новинарка у Србији, феминисткиња, активисткиња и пионирка модерног плеса Мага Магазиновић (1882–1968) посетила је Берлин 1909. године – и ова посета је
заувек променила њен живот и историју модерног плеса у Србији. Мага је Београду представила и у њему предавала модеран плес у Београду, у Србији, 1910. године.

Представљање монографије о Кривељу

Недеља, 6. април 2025, 18 сати, Дом културе у Кривељу

Двогодишњи подухват истраживања и документовања прошлости и садашњости села Кривеља са становишта археологије, историје, етнологије и антропологије, индустријског загађења и заштите животне средине окончан је објављивањем рецензираног зборника радова Кривељ (Народна библиотека Бор, 2024) и истоименог веб-сајта, који, између осталог, садржи аудио-визуелне материјале необјављене у штампаној публикацији.

Интернет-презентација села Кривељ и монографија КРИВЕЉ (линкови)

Народна библиотека Бор уредила је интернет-презентацију села Кривељ и монографију о селу Кривељ.

Монографију је уредио библиотекар Драган Стојменовић, а састављена је из стручних прилога сарадника. По речима уредника, монографија КРИВЕЉ (2024) има за циљ што обухватнији опис села и, посебно, трансформацију села услед неуравнотежене експлоатације рудних богатстава са животом и постојањем животних заједница, у претходних 120 година модерно организованог рударења у Бору. Више о намерама и резултатима монографије можете прочитати у уводу књиге.

Линк ка публикацији о селу Кривељ на сајту Дигитални завичај:

http://digitalnizavicaj.org.rs/index.php?query=ispisTextaIzKolekcije&idTexta=447

Линк ка презентацији села Кривељ:

http://digitalnizavicaj.org.rs/krivelj

О примењеној уметности Ђ. А. Куна

Понедељак, 31. март 2025, 19 сати

Представљање књиге Примењена уметност Ђорђа Андрејевића Куна историчарке уметности Слађане Ђурђекановић Мирић. О књизи ће говорити ауторка и Мира Кун.

Добро дошли!

Почетак Процеса

Четвртак, 13. март 2025, 19 сати

Гост библиотеке биће проф. др Миодраг Јовановић (Правни факултет Универзитета у Београду, Катедра за теорију, социологију и филозофију права; управник Института за правне и друштвене науке). С професором Јовановићем разговараћемо о Кафкином Процесу у контексту савремених правних и сродних питања, а поводом сто година од објављивања овог култног и вечито интригантног романа доктора правних наука Франца Кафке.

Добро дошли!

Речи које нестају

Петак, 21. фебруар 2025, 18 сати

Проф. др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) одржаће предавање „Речи које нестају“, поводом Међународног дана матерњег језика, који је Унеско установио 21. фебруара 1999, имајући у виду угрожавање језичке разноликости и мноштвености у савременом свету.

Из веома богате и значајне библиографије проф. др Рајне Драгићевић, пре свега из области лексикологије и лексикографије, издвајамо њено учествовање у изради матичиног Речника српског језика, Асоцијативног и Обратно асоцијативног речника српског језика, као и руковођење вишегодишњим пројектом израде терминолошких речника српског језика…

Извор: Радио Београд 2, Клуб 2

Добро дошли!

Нерадни дани

Поштовани корисници Народне библиотеке Бор,

Због Дана државности, библиотека неће радити у суботу и понедељак, односно 15. и 17. фебруара.

Од 18. фебруара, библиотека с корисницима ради уобичајено, радним данима од 7:30 до 19:30, а суботом од 7:30 до 14:30.

Добро дошли