Изложба о „деци цвећа“ (или за њих)

Уторак, 19. новембар 2024, 19 сати

Отварање изложбе „Хипи покрет као последња утопија о слободи и једнакости међу људима – 55 година од Вудстока” Вуке Јермић и Драгане Михаиловић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“)

На изложби, коју ће ауторке отворити 19. новембра, поред фотографија, временских ленти, текстова и других извора о настанку и најважнијим идејама и стремљењима омладинског хипи покрета те о музичком фестивалу Вудстоку, као најпознатијем догађају у вези с хипицима, моћи ћете да видите и релевантне фотографије из приватне архиве недавно преминулог Томислава Петернека, као и фотографије представе/мјузикла Коса, најпознатијег југословенског одјека хипи покрета.

Изложби и сами можете да допринесете тако што ћете донети предмете (фотографије, грамофонске плоче, књиге, рукописе, одевне предмете, накит и друге аксесоаре…) који вас подсећају на вашу хипи-фазу. Донети предмети ће бити изложени у застакљеним витринама, у сали за програме, и враћени по затварању изложбе, 5. децембра 2024.

Добро дошли!

10. revija slovenačkog filma

Utorak, 12. 11. 2024, 18 sati

Otvaranje 10. revije slovenačkog filma (12-16. 11. 2024) u organizaciji Slovenačkog kulturnog društva „Drago Čeh“.

U sklopu svečanog otvaranja manifestacije, publika će moći da pogleda tri kratkometražna slovenačka filma:

  • Ita Rina – diva iz Divače (dokumentarni film), reditelj: Vladimir Šojat, trajanje: 12 minuta (kako se jedna od najzapaženijih glumica u eri nemog filma odrekla holivudske karijere zbog i radi ljubavi);
  • Modern Kunst (igrani film; komedija), reditelj: Marko Šantić, trajanje: 18 minuta (kako će se član obezbeđenja muzeja savremene umetnosti izboriti s provokativnim umetničkim delom (džinovskim falusom) koje utiče na njegov bračni život);
  • Granica, dokumentarni film, reditelj: Damjan Kozole, trajanje: 10 minuta (kolona izbeglica i migranata koju policija i vojska sprovode do prihvatnog centra u Brežicama)

U nastavku manifestacije, od srede do subote, u biblioteci će se prikazivati savremeni dugometražni i kratkometražni igrani i dokumentarni filmovi slovenačkih reditelja različitih generacija i filmskih poetika. Svakog dana, na programu je po jedan kratki i jedan dugometražni film.

Program

13. 11. 2024, SREDA

18:00 sati
Luka Mars, eksperimentalni film, reditelj: Mauro Lainšček, 7 minuta;
Put u raj, igrani film (romantična komedija), reditelj: Blaž Završnik, 84 minuta

14. 11, 2024, ČETVRTAK
18:00 sati
Ta prokleta očeva kamera, animirani film (stop-mošn), reditelj: Miloš Tomić, 7 minuta;
Neću više da budem luzerka, igrani film, reditelj: Urša Menart, 88 minuta

15. 11. 2024, PETAK

18:00 sati
Dobro unovčeno popodne, igrani film, reditelj: Martin Turk, 8 minuta;
Slovenija, Australija i sutra ceo svet, igrani film, reditelj: Marko Naberšnik, 118 minuta

16. 11. 2024, SUBOTA

11:00 sati
Šarlatan Manjifiko, dokumentarni film (biografsko-muzički film), reditelj: Maja Pavlin, 84 minuta;
Kodeli, igrano-dokumentarni film (dokudrama), reditelj: Miha Čelar, 85 minuta

Исечци Јована С. Митровића

Промоција нове књиге ИСЕЧЦИ Јована С. Митровића, најзавичајнијег од свих борских завичајних писаца, књижевног ветерана, древног становника митске Козарске улице у старом Бору, аутора бројних књижевних и новинарских текстова који говоре и сведоче о Бору као граду, о аутентичној друштвеној појави, о симболици града и његовој транспозицији у књижевности и књижевним световима, о култури града и његовој прошлости, вредној памћења.

Промоција књиге ВРИСАК ТИШИНЕ

Народна библиотека Бор

Среда 6. новембар 2024, 18 часова

Сала за програме

Промоција романа Данијеле Добершек Мијалковић

ВРИСАК ТИШИНЕ

„Истинита прича о Пеђи – његовој упорности, мојем неодустајању и неприхватању да он нешто не може… Вишеструка ометеност, са којом сам се помирила и са којом сам научила да живим.“ (Данијела Добершек Мијалковић)

Учествују:

Весна Тешовић, Ружица Милосављевић, Тамара Глишић и ауторка

Добро дошли!

Вештачка интелигенција из угла проф. др Бојана Лазаревића

У оквиру трибине „Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције“, која је 4. новембра одржана у сали Народне библиотеке Бор, изазвавши велико интересовање наставника, педагога и других сарадника у настави, као и средњошколаца, присутнима се у форми кратких видео-предавања обратио и проф. др Бојан Лазаревић са Универзитета Грејнсвил у САД (Флорида).

С дозволом Библиотеке плус, иницијатора и организатора ове трибине, објављујемо снимке, који су нас увели у две главне теме трибине: вештачка интелигенција као нови фактор/актер у процесу разумевања и дефинисања медијске писмености и критичког мишљења и могућности и потребе за увођење вештачке интелигенције у наставу и образовање.

Шта вештачка интелигенција јесте, а шта није?
Вештачка интелигенција у контексту наставе

проф. др Бојан Лазаревић, Универзитет Флориде, Гејнсвил, САД – дипломирао је и магистраирао на Одељењу за андрагогију Филозофског факултета у Београду, а докторирао у области образовне технологије на Универзитету Небраска–Линколн (САД), где је завршио и специјалистичке студије у области онлајн учења. Поред осталог, бави се и могућностима примене и начинима укључивања нових технологија, од мултимедије, преко виртуелне и увећане реалности и сличних иновација, у образовање и наставу.

Модерни центри заједнице

У оквиру сталног стручног усавршавања у Народној библиотеци Бор, 28. октобра 2024. одржан је акредитовани семинар за библиотекаре јавних библиотека на тему „Библиотеке – модерни центри заједнице“. Семинар су осмислилe и реализовале колегинице Јелена Вучинић (Народна библиотека Србије) и Бојана Маринчић (Народна библиотека Ужице).

Семинар је похађало 17 полазника: 10 из Народне библиотеке Бор, 5 из Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ Неготин и 2 из Јавне библиотеке Бољевац.

            Кроз теоријски и радионичарски део, пратећи примере добре праксе, полазници семинара су унапредили и оснажили своја сазнања о улози јавних библиотека у савременом добу, новим услугама и активностима које могу понудити својим корисницима.

Трибина о медијској писмености и вештачкој интелигенцији

Народна библиотека Бор

Понедељак, 4. новембар 2024. године

13.00 сати

Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције

(трибина) у организацији Библиотеке плус уз подршку Министарства просвете и ОЕБС-а

Теме:

1. Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције

2. Вештачка интелигенција и њене примене у образовању

Учесници:

  1. проф. др Виолета Кецман, Пета београдска гимназија –  као наставница, ауторка и стручна консултанткиња у националним и међународним пројектима из области образовања и медија, више од две деценије бави се образовањем адолесцената и стручним усавршавањем наставника. Ауторка је већег броја уџбеника, приручника и монографија у областима методике наставе српског језика и књижевности, медијске педагогије и театрологије. Добитница је награде УНЕСКА за употребу ИКТ алата и иновативну методику наставе, као и Светосавске награде за допринос развоју образовања и васпитања у Србији.
  2. доц. др Добринка Кузмановић, Филолошки факултет – дипломирала је и докторирала на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду. У својој докторској дисертацији бавила се операционализацијом и емпиријском провером конструкта дигиталне компетенције и анализом предиктора постигнућа ученика. На пољу научно-истраживачког рада бави се развојем и учењем у дигиталном окружењу, дигиталном писменошћу ученика и запослених у образовно-васпитним установама, безбедним понашањем деце и младих на интернету. Богато истраживачко искуство стекла је учешћем у међународним и домаћим пројектима (нпр. OECD/PISA, OECD/TALIS, Global Kids Online, EU Kids Online, Learning for the 21st Century, CORE итд).
  3. проф. др Бојан Лазаревић, Универзитет Флориде, Гејнсвил, САД (видео-обраћање) – дипломирао је и магистраирао на Одељењу за андрагогију Филозофског факултета у Београду, а докторирао у области образовне технологије на Универзитету Небраска–Линколн (САД), где је завршио и специјалистичке студије у области онлајн учења. Поред осталог, бави се и могућностима примене и начинима укључивања нових технологија, од мултимедије, преко виртуелне и увећане реалности и сличних иновација, у образовање и наставу.

JA GA VOLIM, A ON MENE NEĆE / JOJ ĆU SE ŽALIM U IZVRŠNO VEĆE…

Pokušaji organizovanja monumentalnih, dugotrajućih, značajnih za javnost književnih programa u Boru, koji bi izvirali iz pretpostavljene društvene suštine grada i bili i na taj način autentični u susedstvu drugih kulturnih programa i manifestacija, prošli su i prolaze u poslednjih 30-ak godina kroz tri faze. Krajem osamdesetih godina XX veka nastali su na idejama deljenja iste humanističke kulture unutar jednog zajedničkog, višejezičkog i višekulturnog, geografijom i istorijom spojenog prostora, Balkana, kroz Balkanske susrete mladih književnika 1987. godine i njima sledujuće Borske susrete balkanskih književnika 1988–1990. Bor bi tako, kako je govoreno, trebalo da postane referencijalna tačka književnosti Balkana. Sredinom ratnih devedesetih godina temelj je silom prilika monokulturni i monojezički, prostor je poiman kao “jugoslovenski”, imenovan kao svesrpski, kroz Svesrpsku književnu koloniju u Zlotu 1994. i 1995. godine. Najnoviji pokušaj, program Narodne biblioteke Bor OK/no: pogled u regionalnu književnost, zasnovan je na svesti o zajedničkom jeziku, zajedničkoj istoriji, zajedničkom iskustvu življenja savremenosti u zapadnobalkanskim kapitalističkim državicama, dоnekle zajedničkom tržištu knjiga i svima dostupnim sredstvima komunikacije između književnosti, pisaca i publike (sajtovi izdavača, digitalni časopisi, potkasti, književni portali, klasični i virtuelni sajmovi knjiga, zajednički književni projekti, regionalni književni konkursi, gostovanja i iskustvo čitanja dela iz drugih nacionalnih književnosti u domaćim javnim bibliotekama, čitaonicama i u okviru književne kritike). Među državama postoje granice, ali više ne i rovovi, makar ne oni napravljeni u zemlji i blatu. Misao i reč lako putuju preko.

U osamdesetima se isticalo da je Bor višenacionalna, multikulturna i višejezička sredina, u koju je, zarad zaposlenja, visokih zarada koje je omogućavala rudarska kompanija i dobrog života, dolazio veliki broj Srba, Makedonaca, Bosanaca, Hrvata, Slovenaca, Goranaca, Albanaca, Cincara, Italijana, Bugara, Nemaca, Francuza, Čeha, Mađara, Afrikanaca. Svi oni su tu, u maloj, mladoj sredini, nastaloj u kratkom vremenu, postajali deo jedne radničko-građanske kulture. Bor je, navodno, simbolizovao univerzalnu mogućnost zajedničkog življenja, u radu i stvaranju, bez konflikata, sa prevazilaženjem različitosti. Stoga je bilo prirodno da se putem književnosti, koja je i jedna forma komunikacije, u Boru susreću izaslanici drugačijih, u prošlosti često sukobljenih kultura i ispituju izgledi da se kroz književnost takvi koncepti realizuju na nivoima društva i širih međunarodnih odnosa. Balkanski susreti bili su glomazna manifestacija velikih imena, velikih reči i velikih ideja, a dublje unutar značenja koja su ostala u tekstovima objavljenim u časopisima i biltenima vidi se, doduše uzdržana, ali jasna mera poverenja u moć književnosti i kulture, koji su u mnogim smislovima odeljeni, pa i suprotstavljeni politici i ekonomiji. Moć književnosti često je tih dana postavljana kao autonomija književnosti, sloboda uvida, moral upozorenja.  

Samo nekoliko godina nakon izliva humanističke patetike na tribinama Borskih susreta balkanskih književnika, upravo Balkan i Jugoslavija potonuće u rat, pun krvi i užasa ovoga puta prebojene, nacionalne patetike. Parole o borskom modelu suživota iskustveno su tako postale tek fraze i videlo se da je, makar u Jugoslaviji, nemoguće održati simbioze ukoliko se neko drugi bitno profiliše kao politički i identitetski činilac. U tome što se opšta priprema za ratne sukobe, u čemu je ogromnu ulogu odigrala sama književnost, i književno-intelektualne meditacije nad snagom literature i opštečovečanskih ideala dodiruju i preklapaju, vidi se paroksizam istorijske ironije. I retko gde je tako oštro i grubo moglo da se vidi koliko je književnost tek snevala snove o svojoj društvenoj veličini i ulozi, o statusu književnika kao savesti društva. Padom Istočnog bloka književnost u socijalističkim društvima gubi svoj decenijama stican ugled i moć, kao što katkad brzo, katkad lagano nestaje i gubi se zainteresovanost publike i čitalaca za nju kao za moćno sredstvo regulacije ideologija i političkih moći. U zemljama centralne i istočne Evrope, onima koje su pripadale ili sličile unekoliko modelu blokovske organizacije društva, kraj je jedne kulturne i političke epohe, književnost postaje trećerazredna pojava, tek jedan od predmeta na tržištu, osim kada biva korišćena za motivisanje političkih, kulturnih, ideoloških promena, iza čega po pravilu stoji klasna denivelacija i stvaranje novih moći.

Uporedo i istovremeno rečima koje su izgovarali književnici iz Jugoslavije, Albanije, Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Turske, dešava se par stotina metara dalje od sale u borskom Domu kulture, u pogonima i jamama rudnika, u stanovima tih istih industrijskih radnika, u novinama koje kupuju svakoga jutra, likvidacija radničkih ideala i pretapanje socijalnih vrednosti i ideala u vrednosti etnosa. Kroz agresivni nacionalizam u narednoj će deceniji biti pod upravljačem političkih elita razmontiran i otuđen radnički i građanski kapital i civilizacijske vrednosti socijalističkog društva. Ostaci staroga duha ipak još žive u lampama književnosti. Kolonija u Zlotu smešana je od nove nacionalne stvarnosti i recidiva – ona postoji zahvaljujući preživelim obožavanjima moći književnosti i jezika; ona je humanistička i balkanska, ali ton više nije u boji apoteoza i briga, nije u silini plana i morala, nego u cvilu jeremijada; ona je sputana i svedena geopolitičkim odnosima i ratnom stvarnošću na racionalnu samodovoljnost unutar izolovanosti i stanja čemera nacionalnog poraza; u njeno ime utkani su njen komunikacijski položaj i potencijal, lokalan i efemeran, radioničarski, a u pauzama između jagnjetine i igranja kola stvaraju se parerge. Za razliku od Balkanskih susreta, čije je altruističko usmerenje groteskno ukinuto ratom, Zlotska kolonija zaustavljena je, paradoksalno, unutar dominacije nacionalizma. Nacionalizam je, međutim, i danas jako potreban lokalnim pozorištima kapitala.

Program OK/no predstavlja povratak konceptu s kraja osamdesetih. On sliči Balkanskim susretima svojim regionalizmom i prekoračenjima nacionalnih, jezičkih i kulturnih granica. Najbitnija činjenica koje se drži ideja o borskom regionalnom festivalu književnosti je činjenica postojanja zajedničkog, policentričnog jezika. Tim jezikom pisana je današnja književnost, čitljiva u različitim regionalnim mikrokulturama, čime je uspostavljen minimum čitalačke komunikacije. Ta čitljivost omogućila je objavljivanje istih književnih dela u različitim sredinama, bez potrebe za prevođenjem. Naravno, čitljiv je u tim sredinama i Bob Dilan, tako što je preveden, ali festival nije koncipiran kao anglosaksonsko-balkanski. Osim jezika, naime, region ima zajednička iskustva prošlosti i zajedničku savremenost. Kulture i kulturni modeli u kojima su građena ta iskustva zajednički su. Tako je moguće da su ratne traume ili statusi isključenosti iz društva ili sredine u bilo kom smislu ili sudbine i položaji žena jednako shvatljivi, prepoznatljivi i čitljivi za čitaoce iz susednih država. Restauracija kojom se bavi OK/no, zasnovana na iskustvenim paralelizmima, komunikacijska je, a ne ideološka i politička – stvarnost stvarnosti i stvarnost književnosti oslobođena je ideja, osim što koncept priziva izvesnu estetičko-kritičku priznatost i čitalačku zainteresovanost, koju je moguće pratiti jer je majka festivala javna biblioteka.

Konačno, OK/no kao regionalni festival književnosti danas može da ima dva protivnika. Jedan je nacionalistička i populistička kultura, kojoj je festival potpuno stran: anacionalan, elitistički, tiho i nenamerno jugoslovenski, ličan i slobodan, daleko iznad linija lošeg ukusa i bljuvotina kojima su danas na svim nivoima u javnosti širom otvorena vrata. Ako se i zainteresuje za nešto ovaj populistički demon, to sigurno neće biti poezija ili feminizam. Drugi je znatna nezainteresovanost za kulturu, uopšte, i za književnost, i za biblioteku, i za regionalnu književnost u biblioteci. Ukoliko kultura dotiče, to je niskoesteetsko, popularno, bezbedno i komforno. Takođe, festival može imati dva saveznika. Jedan je iskustvo biblioteke, vezano za zainteresovanost čitalaca za knjige koje pripadaju regionalnoj književnosti. Drugi je u istoriji kulture grada potvrđena tradicionalna okrenutost onome što je zajedničko susednim kulturama, jer je grad od svih tih kultura i sastavljen (iako je danas najveća zastava u gradu, kakve nikada nije bilo u starom Boru, nacionalna, a ne rudarska).  

Goran Milenković

PROIZVESTI REVOLUCIJU, PONOVO

Poziv za učešće u radionici

Narodna biblioteka Bor, 24. oktobar, 18.00 časova

Krivelj, sala Deli Jovan, 25. oktobar, 18.00 časova

Kako biste želeli da danas i ovde izgleda umetnost koja govori u vaše ime? Šta želite da se čuje? Šta vi želite da čujete? Čemu može služiti umetnost i kultura u gradu kakav je danas Bor? Može li umetnost ponovo postati sredstvo u borbi za dostojanstven i pravedan život? 

1949. godine u Jugoslaviji kompozitor Ivo Tijardović napisao je jedinu operu koja se na ovim prostorima bavila borbom radnika  za slobodu, prava i dostojanstven život. Iako napisana pre više od sedamdeset godina, aktuelna je i danas. U njoj moćni vlasnici velike fabrike po okolnim selima otkupljuju zemlju za sitne pare – kao i danas. U njoj radnici teško zadovoljavaju svoja osnovna prava – kao i danas. U njoj se bogati sve više bogate dok i ne primećuju muke običnih ljudi – kao i danas. Iza ovog dela nisu ostale fotografije izvođenja, nema tonskih zapisa. Ipak, ostao je tekst i notni zapis.

Umetnica Ana Adamović je pre izvesnog vremena dobila njihovu kopiju i oni sada čine osnovu za novi umetnički rad. U njega će biti uključeni ne samo delovi Tijardovićeve muzike, već i njegove ideje i reči – o borbi, solidarnosti, radu, ljubavi, pravdi, hrabrosti. Odnosno, u rad će biti uključeno sve ono o čemu mislimo i danas, podjednako kao i oni pre nas kojima je opera bila posvećena, odnosno namenjena. S druge strane, autorka nastoji da u novi rad uključi i što više raznorodnih glasova i razmišljanja – da pita one kojima se rad obraća šta o njemu misle, šta bi danas promenili, šta bi danas želeli da čuju, šta bi danas želeli da se čuje, a radionica u Boru predstavlja jedan u nizu ovakvih susreta koji se odvijaju širom Srbije.

Zato vas pozivamo da se zajedno vratimo tekstu i muzici ove zaboravljene opere i razgovaramo o tome kakav biste vi želeli da bude umetnički rad koji danas govori o radu, revoluciji i budućnosti. Pozivamo vas da se sretnemo i zajedno razmišljamo kakav bi danas i ovde trebao da bude umetnički rad koji govori u naše ime.  

U radionicama pored umetnice učestvuje i antropološkinja Tanja Petrović, koja se već godinama bavi istorijom rada, industrijskom nasleđem i kolektivnim pamćenjem na našim prostorima. 

Hvala! 

Ana Adamović i Tanja Petrović 

Ana Adamović je umetnica iz Beograda. U svom radu bavi se konstrukcijom istorijskih narativa, ličnim i kolektivnim sećanjima, kao i promišljanjem jugoslovenskog nasleđa u današnjim društvenim i ekonomskim okolnostima. Njeni radovi izlagani su na mnogobrojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. 

Tanja Petrović je naučna savetnica na Institutu za studije kulture i sećanja ZRC SAZU (Znanstvenoraziskovalni center Slovenske akademije znanosti in umetnosti = Naučnoistraživački centar Slovenačke akademije nauka i umetnosti) u Ljubljani. Zanimaju je značenja i upotrebe jugoslovenskog nasleđa u postjugoslovenskim društvima, kao i jezički, kulturni i politički procesi koji definišu realnost ovih društava. Autorka je brojnih publikacija na području jezičke antropologije, antropologije postsocijalizma, rodne istorije, istorije rada i studija sećanja.

OK/no

OK/no (ауторка анимације: Миљана Тешовић)

Од 18. до 20 октобра 2024. библиотека реализује програм OK/no: поглед у регионалну књижевност, с циљем да суграђанима и својим корисницима представи стваралаштво неколико ауторки чији су се гласови на иначе живој и динамичној регионалној књижевној сцени истакали, и не престају да се истичу, као изразито самосвојни и иновативни. Македонска списатељица Лидија Димковска, која живи и ради у Љубљани; Магдалена Блажевић, која нам стиже из Мостара; Тања Ступар Трифуновић, рођена у Задру, која живи и ради у Бањалуци; Лејла Каламујић из Сарајева, хрватска списатељица Оља Савичевић Иванчевић, Сплићанка која живи и ради у Загребу и на Корчули и Маријана Чанак из Суботице – реч је о ауторкама чија дела (романи, кратке приче, приповетке, збирке песама и песама у прози, драме) убиру најзначајније књижевне награде, било националне или регионалне, па и европске, чија се објављена дела преводе на европске језике, док се она још необјављена очекују и дочекују с великим интересовањем и неподељеном пажњом разноврсних читалаца.

Програм обухвата разговоре с ауторкама који ће се одвијати у вечерњим сатимa: у петак, 18. октобра, од 20 сати, а у суботу и недељу (19. и 20. октобра), од 19 сати, као и радионице креативног писања које ће наше гошће водити у суботу и недељу од 12 сати и јавна чiтиња – у суботу и недељу, од 17 сати.

За радионице се можете пријавити онлајн или у самој библиотеци.