Од 18. до 20 октобра 2024. библиотека реализује програм OK/no: поглед у регионалну књижевност, с циљем да суграђанима и својим корисницима представи стваралаштво неколико ауторки чији су се гласови на иначе живој и динамичној регионалној књижевној сцени истакали, и не престају да се истичу, као изразито самосвојни и иновативни. Македонска списатељица Лидија Димковска, која живи и ради у Љубљани; Магдалена Блажевић, која нам стиже из Мостара; Тања Ступар Трифуновић, рођена у Задру, која живи и ради у Бањалуци; Лејла Каламујић из Сарајева, хрватска списатељица Оља Савичевић Иванчевић, Сплићанка која живи и ради у Загребу и на Корчули и Маријана Чанак из Суботице – реч је о ауторкама чија дела (романи, кратке приче, приповетке, збирке песама и песама у прози, драме) убиру најзначајније књижевне награде, било националне или регионалне, па и европске, чија се објављена дела преводе на европске језике, док се она још необјављена очекују и дочекују с великим интересовањем и неподељеном пажњом разноврсних читалаца.
Програм обухвата разговоре с ауторкама који ће се одвијати у вечерњим сатимa: у петак, 18. октобра, од 20 сати, а у суботу и недељу (19. и 20. октобра), од 19 сати, као и радионице креативног писања које ће наше гошће водити у суботу и недељу од 12 сати и јавна чiтиња – у суботу и недељу, од 17 сати.
За радионице се можете пријавити онлајн или у самој библиотеци.
У оквиру сталног стручног усавршавања, у Народној библиотеци Бор 2. октобра одржан је акредитовани семинар за библиотекаре јавних библиотека на тему „Вештачка интелигенција и библиотечко-информациона делатност: иновативни алати за разноврсну примену у дигиталној ери – тренутно стање и перспективе“. Семинар су осмислили аутори из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Београд, др Адам Софронијевић, Дејана Каваја и Драгана Јанковић. Семинар је похађало 45 полазника: 14 из Народне библиотеке Бор, 9 из Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ Неготин, 8 из Народне библиотеке Мајданпек, 2 из Јавне библиотеке Бољевац, 5 школских библиотекара и 1 из библиотеке Техничког факултета. О примени вештачке интелигенције у библиотечко-информационој делатности говорила је колегиница Дејана Каваја Станишић. Полазници семинара су се упознали са иновативним алатима који могу имати примену у области библиотекарства и бити од користи у свакодневном раду. Охрабрени су да истраже могућности које вештачка интелигенција нуди и препознају оно што може бити цврсисходно и за библиотекаре и за кориснике.
Петак, 4. октобар, 18 часова отварање изложбе Марка Ђурице, Ројтерсовог фото-репортера, Брижности и бриге: Кривељ, 2024.
Изложба фотографија Марка Ђурице Брижности и бриге: Кривељ, 2024. биће постављена на платоу испред Народне библиотеке Бор, односно Дома културе.
Изложбу отварају Марко Ђурица, аутор фотографија, и Драган Стојменовић, библиотекар Завичајног одељења, селектор.
Марко Ђурица, као визуелни новинар Ројтерса, каријеру започиње током рата на Косову 1999. године. Након тога је наставља у ратним и кризним ситуацијама у Авганистану, Турској, Израелу, Палестини, Украјини, Ираку, Бангладешу, Сирији, Хонгконгу, избегличким кризама на Балкану. Поред тога, истиче се и као фотограф важних спортских догађаја као што су летње Олимпијске игре у Лондону 2012, Рију 2016, Токију 2020, Паризу 2024, зимске Олимпијске игре у Сочију 2014, Пекингу 2022, као и низа светских првенстава и спортских купова. Добитник је више домаћих и међународних признања за свој фотографски рад: осмоструки је победник на конкурсу Press Photo Србија; двоструки је добитник награде за фотографију године магазина Статус; добитник је награде за фотографију године коју додељује новинска агенција Бета, као и специјалне награде за хуманитарна питања коју додељује Медијска организација југоисточне Европе (SEEMO).
default
О изложби
Током марта и априла 2024. године фото-репортер новинске агенције Ројетерс Марко Ђурица боравио је у Кривељу како би забележио блокаду пута и еколошки протест који су организовали мештани села у сарадњи са Саветом месне заједнице. Вишедеценијски проблеми и бриге мештана многоструко су се увећали, убрзали и нагомилали због екстензивне рударске и металуршке производње компаније која обавља своје делатности у атару њиховог села. У последњих пет година, угрожени су им безбедност, здравље, имовина, као и основни животни, хигијенски и комунални услови за опстанак заједнице на том подручју. Међутим, реткост и специфичност ове заједнице, разглог због којег мештани Кривеља привлаче пажњу, јесте њихова тежња да активно учествују у дуготрајним преговорима и административним процедурама како би се обезбедили равноправни и законити услови за пресељење читавог села. Наиме, због ширења производње и рудника, од краја седамдесетих година ХХ века, поједина домаћинства су се већ селила. Важно је напоменути – да би одржали своју сеоску заједницу живом, мештани су успели да организују и једно колективно пресељење у насеље Бањица, које је плански изграђено у атару села. У тренутку када Марко Ђурица долази у село, мештани су у јеку преговора око услова за колективно пресељење на локацију „Трујканов поток“. У сарадњи са Градском управом, ову локацију су мештани Кривеља сами одабрали, уз претходни договор да се на тим локацијама неће рударити. Ипак, у међувремену, компанија у нерегулисаним и нетранспарентним тржишним условима наставља процену и откуп појединачних имања мештана Кривеља, што најпре изазива подозрења, нарушава заједништво и подрива саму идеју колективног пресељења. Притом компанија несметано и свакодневно, све више продире у атар и пролази кроз сам центар села, загађујући целокупни животни простор мештана, угрожавајући њихову безбедност, животе, међусобну солидарност и опстанак на том месту.
Из Маркове обимне и свеобухватне серије фотографија снимљених у Кривељу и Бору, као кључне смо одабрали речите портрете жена, наизглед усамљених у својим домаћинствима, на радним местима и на барикадама, чији су погледи, преко фотографа, упућени нама и јавности. Вероватно су упућени и нашој, можда неискреној, заједничкој бризи о неизвесној будућности. Њихова брижност, нежност, снага, понекад и рањивост окружена је једнако речитим стањем у којем се село налази, о којем оне непрестано брину. Оваквим свеобухватним приступом визуелној анализи и вештим образложењем комплексне и вишеслојне проблематике, фотограф, најпре, као да даје својеврсни „неми гласʺ свима нама који смо на корак до њиховог стања али и на корак од њихових брига, са жељом да их упознамо и разумемо као заједницу, не само као личности. Приђимо слободно, обиђимо Кривељ и остала борска села са њима, тако ћемо најбоље запамтити како је њима сада.
Драган Стојменовић, Завичајно одељење Народне библиотеке Бор
Пројекција реконструисане верзије немог филма Рударева срећа (1929) Јосипа Новака из поклона Југословенске кинотеке.
У оквиру своје едиције „Пионири филма“, Југословенска кинотека објавила је низ ДВД-ја посвећених првим филмским ствараоцима у Србији/Југославији и њиховим остварењима, које је НБ Бор добила на поклон. Међу њима је и диск који садржи неколико дела Јосипа Новака, југословенског редитеља играних и документарних али и рекламних филмова.
Рударева срећа не само што је један од наших најстаријих играних филмова већ је и веома занимљив из више разлога: као први наручени играни филм, јер је настао тако што је редитељ прихватио наруџбину за рекламни филм о новооснованом руднику угља „Јерма“, определивши се да ипак напише сценарио за играни филм, у којем је искористио и мотиве из легенде о благу цара Радована; као филм у којем се први пут у нашој кинематографији појављују „љубавне сцене“ (загрљаји и пољупци); као филм чије је снимање пратила и стварна љубавна афера, веома драматична и сензационална, што је тадашњу публику додатно мотивисало да се за ово дело заинтересује. У сваком случају, Новак је успешно повезао и испреплетао документарне снимке рудника и железнице у изградњи, мелодарамски љубавни заплет и пропаганду индустријализације и модернизације. Све то овај филм чини и данас актуелним, па вас позивамо да га с нама погледате у сали за програме Народне библиотеке Бор и да о њему, уколико вас на то подстакне, након пројекције и поразговарамо.
Садржај диска можете и самостално погледати на рачунару за кориснике у читаоници библиотеке.
Десетог септембра 2024. године са почетком у 19 часова биће отворена изложба слика, цртежа и графика уметника Јована Петровића под називом ПОЧЕТАК ЕПОХЕ.
Изложба траје од 10. до 22. септембра.
Јован Петровић рођен је 2000.године у Бору. Завршио је Средњу уметничку школу у Нишу.
Изложбе:
2018. самостална изложба у Радул-беговом Конаку, Зајечар 2019. уписује Санктпетербуршку академију ликовне уметности „Илија Рјепин“, где је тренутно не шестој, завршној години студија. 2022. „Реална Русија“, изложба и предавање студената Санктпетербуршке академије уметности „Илија Рјепин“, Република Карелија, Сортавала 2022. „Карелија-Псков“, Академија уметности „Илија Рјепин “ Италијанска сала, Санкт Петербург 2023. „Земља Псковска“, Музеј Пскова, Псков 2024. „Безгранична Русија“, Савез уметника Санкт Петербурга, Санкт Петербург 2024. „Путописи“, Народни музеј Зајечар, Радул-бегов конак
С циљем да побољша своју понуду бесплатних културних и едукативних програма, али и да испоштује жеље својих посетилаца, сарадника и редовних корисника, Народна библиотека Бор Вас позива да одговорите на неколико питања и да на тај начин допринесете нашем раду. Учествујете у осмишљавању наших програма! Анкета је анонимна.
Промоција књиге Дневник једног ходочасника новинара Светислава Мирковића.
У свом путопису аутор сведочи о путу дугом око 800 километара, пређеном од Бора до Свете Горе поводом обележавања 800 година манастира Хиландара 1998. године. Књига је обогаћена и великим бројем фотографија са овог несвакидашњег путовања.
Marko Tomaš, pesnik, pripovedač, publicista, kolumnista brojnih regionalnih časopisa, listova i portala. Objavio je 16 zbirki pesama (Zbogom fašisti, Bulevar narodne revolucije, Crni molitvenik, Regata papirnih brodova, Trideset deveti maj, Skratimo priču za glavu...), roman Nemoj me buditi, zbirku članaka Pisma s juga…
Rođen u Ljubljani, trenutno živi u Mostaru, tj.
Moje cjeloživotno lutanje u jednom se trenutku pretvorilo u izgubljenost. Ljubljana mog rođenja.Mostar mog detinjstva. Ptuj, Maribor, velika obiteljska okupljanja. Sombor moje rane mladosti. Sarajevo mog prvog osamostaljivanja. Zagreb moje prve velike ljubavi. Neprežaljeni Split. Beograd moje mašte. Rijeka u kojoj se potpuno bezrazložno osećam doma…. I, točka oko koje se sve vrti – Mostar (…)
(iz Knjige za Maju)
Knjiga za Maju (Booka, 2023) neobičan je lirski roman (i roman o nemogućnosti romana – samo jednoj od brojnih nemogućnosti) u kojem pripovedač pokušava da defragmentiše svoju svest, sve one priče, intimna iskustva, snove, misli i sećanja od kojih se uzalud beži, da bi se vratio sebi, a tim putem i Njoj.
Удружење „Ника“ организује трибину на којој ће се разматрати следећа питања:
*Утицај великих притисака из средине доводи до доношења погрешних одлука. Да ли школе имају програм у вези с раним ступањем у сексуалне односе и, ако га имају, како се спроводи?
*Да ли млади знају како да се заштите од полно преносивих болести и зашто се не обраћају стручном медицинском особљу када од њих оболе?
*Са чиме се суочавају младе особе са инвалидитетом? Упркос свакодневним препрекама, они су и сексуална бића а њихове породице то тешко прихватају. Из наших истраживања сазнајемо да би отварање центра за подршку било корисно породицама које укључују особу са инвалидитетом да лакше превазиђу свакодневне препреке и науче како да прихвате новонастала стања. Овом приликом вас молимо да нам помогнете у томе.
Број телефона за додатне информације: 061/21 00 179
На трибини ће се посебно размотрити питање раног ступања у сексуалне односе.
Представљање стрипова / графичких новела Бориса Станића, сликара, илустратора и стрип-цртача из Панчева, аутора стрипова о деди Радосаву (Јутарња магла; Храстово лишће), историјског стрипа Атентат: с оне стране патње (с историчаром Гвидом ван Хенгелом),(квази)аутобиографског стрипа Ја, пацов, стрип-адаптација приповести Милете Јакшића (Анахорета и приче из старог Баната) и Борисава Станковића (Божји људи), један од аутора у стрип-зборницима као што су Мирослављево јеванђеље: апокрифна верзија (по тексту Боре Ћосића), Одбрана утопије или Уцртавање историје: приче о спасавању током Холокауста…
Промоција књиге Дневник једног ходочасника новинара Светислава Мирковића.
