Проф. др Вељко Мијушковић, економиста и професор Економског факултета у Београду, али и писац трилера и необичног кувара Mijus.co укуси: сласна авантура кроз четири годишња доба, заједно са историчарком Миленом Мићић Главоњић, представиће свој други роман, трилер Семе ти се затрло.
Добро дошли!
После четири романа (Дан нулти, Хроми вук, Гротло,Кћер богумила) и збирке прича Нешто лоше у нама, наш суграђанин и већ афирмисани писац Ненад Митровић, о чијем смо делу говорили и разговарали и претходним поводима, ове године је објавио још једну књигу прича, књигу провокативног наслова Право на смрт, што је уједно и наслов једне од кратких прича објављених у овој књизи, приче која је 2024. године освојила Награду „Миодраг Борисављевић“ за сатиричну причу, коју додељује Културни центар Апатин. Представљањем ове збирке „прича страве, сатире и гротеске“, како гласи поднаслов књиге, почињу Дани књиге у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
После пиротске и новосадске публике, и публика у Бору моћи ће да погледа нови циклус слика наше суграђанке, академске сликарке Марине Милев. Са границе између стварности и фантазеије/снова, Марина се пита шта остаје након рушења света, спољашњег или унутрашњег.
Добро дошли!
У Народној библиотеци Бор у среду 6. маја 2026. у 19 часова биће представљене најновије књиге др Славољуба Гацовића, „Пут ка светлости“ и „На размеђу двају светова“.
Обе књиге баве се култом загробног живота код Румуна источне Србије и видинске области у Бугарској.
О књигама, поред аутора, говориће и др Наталиа Голант (Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики“ Руске академије наука, Санкт Петербург) и Диана Силвиа Шолкотовић, доктор антропологије.
По речима рецезенткиња, обим документације и систематичност интерпретације чине ова дела истинским подухватом очувања нематеријалног културног наслеђа, које је данас угрожено процесима модернизације и миграције. Представљају резултат вишегодишњих теренских и архивских истраживања, посвећених историји, етнографији и фолклору тимочких Румуна који живе у источној Србији (у окрузима Зајечар, Бор, Браничево и Поморавље) и северозападној Бугарској (у области Видина) и указују на који начин је једна заједница успела да кроз ритуал очува симболичку равнотежу између света живих и света умрлих, не романтизујући традицију већ је анализирајући као жив, рационално организован систем значења.
После десетогодишње паузе, књигом КАДАР ЗА НЕСРЕЋУ поново нам се обраћа Станиша Милосављевић у свом препознатљивом сажетом, проницљивом, храбром и мудром маниру.
Посетиоце очекује занимљив програм у коме, поред аутора, учествују и Милен Миливојевић и Ђура Рех.
Добро дошли!
У случају опасности притисни догме.
Дели се мишљење. Понесите амбалажу.
Добро су засејали, семе им се затрло.
Млате редом. Ради евиденције.
Ваш порез је у обостраном интересу.
Глава је изгубљена. Брига мање.
Председник на користи главу. Поштује вољу народа.
Мало им рушевина. Још граде.
Ако ме не приме у партију, бадава сам скренуо.
Ја сам чист Србин, Купам се двапут недељно.
Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
Понедељак, 6. април 2026.
17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
Први стрип је у Дечјим новинама, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у Дечјим новинама, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.
Drugog dana turneje 20. filmskog festivala Slobodna zona u Narodnoj biblioteci Bor prikazuju se libanski igrani film Arze i norveški igrani film Voljena. U središtu obeju priča jesu žene u svojim različitim životnim ulogama, žene kojima okolnosti nameću borbu i snalaženje u nenaklonjenom svetu, iako je reč o društveno-političkim sredinama i porodičnim situacijama koje se veoma razlikuju. Rediteljkama ovih filmova, Libanki Miri Šaib i Norvežanki Lilji Ingolfsdotir, posle brojnih kratkometražbih filmova, ovo su prvi dugometražni igrani filmovi, a oba filma su, takođe, nagrađivana na filmskim festivalima širom sveta, u različitim kategorijama.
Projekcije su besplatne, a počinju u 17:30 (Arze) odnosno 19 sati (Voljena).
