ИНДУСТРИЈСКИ БЛУЗ
(изложба фотографија из фотодокументације радничког листа Колектив)
Спокојство, са којим издишу фотографије, кондензује се из честица тешких метала, течног дима који је окоштао у тренутку. Оно се осећа у фотографијама тако што у основном слоју дим развија слику из које трепере ликови, предели и објекти. Ликови постају предели. Панораме и перспективе постају конструкције. Конструкције, објекти и индустрија постају личности. Трепери колективна анонимност, изразита индивидуалност, лично незадовољство тренутком који неће срасти са контролисаним отвором на фотоапарату који пропушта светлост на мрежњачу садашњих посматрача. Назиру се пречице, осмеси, конструкције, шаке, руине, одсјаји у барама… У такaв одсјај који мирише на сумпор угазиће сваки заинтересовани посматрач. Надајмо се да је бара довољно осетљива, да благи таласи, који се у концентричним круговима шире ка бескрајним ободима, могу пренети шум који постаје стваран оваквим увећањем атмосфере Бора шездесетих година двадесетог века.
ИЗЛОЖБА ЈЕ ЗАМИШЉЕНА КАО ПРЕЗЕНТАЦИЈА КОЈУ ЈЕ ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ ПРИПРЕМИЛО ПОВОДОМ 60 ГОДИНА РАДА И ПОСТОЈАЊА КОЛЕКТИВА
ОВА ИЗЛОЖБА ЈЕ И ПИЛОТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОЈЕКТА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ НЕКЊИЖНЕ ГРАЂЕ ЗАВИЧАЈНОГ ОДЕЉЕЊА И КУЛТУРНЕ И ЈАВНЕ ДЕЛАТНОСТИ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ БОР КОЈИ ЈЕ У ПРОЦЕДУРИ РАЗМАТРАЊА У МИНИСТАРСТВУ КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
РАДНИЧКИ ЛИСТ РУДАРСКО ТОПИОНИЧАРСКОГ БАСЕНА БОР КОЛЕКТИВ ЈЕ НАЈСТАРИЈА, НАЈЗНАЧАЈНИЈА И НАЈВРЕДНИЈА ЈАВНА РЕЧ И ХРОНИКА БОРА
КОЛЕКТИВ ЈЕ ДАО НА ЧУВАЊЕ ЗАВИЧАЈНОМ ОДЕЉЕЊУ 4881 НЕГАТИВ. УКОЛИКО СВАКА РОЛНА ИМА ПРОСЕЧНО 30 СНИМАКА УКУПАН БОРОЈ СНИМАКА ЈЕ 146430. ПОРЕД ТОГА ОД РЕДАКЦИЈЕ КОЛЕКТИВА ДОБИЛИ СМО И 7 ФИЛМСКИХ ТРАКА, 46 КАШИРАНИХ ФОТОГРАФИЈА, 1469 ФОТОГРАФИЈА РАЗЛИЧИХ ФОРМАТА, 22 КОНТАКТ АЛБУМА
У овиру изложбе можете видети избор фотографија из фотодокументације листа КОЛЕКТИВ која се чува на Завичајном одељењу. Избор је урађен у оквиру концепта који приказује најшире схваћене сегменте живота индустрије, радника и града. Избор фотографија урађен је са око 150 негатива из периода 1959 – 1970. г. Аутори фотографија нису прецизније утврђени али се поуздано зна да су у том периоду радили као фотографи г. Душан Митић и г. Ђуро Коловратар. У оквиру пропратног програма изложбе током новембра месеца, уз трибине на којима је грђанство могло да пргледа и идентификује поједине личности, догађаје и објекте, приказани су најзначајнији филмови који су снимљени у Бору, који једним својим делом откривају визуелну поетику индустрије и града Бора. Приказани су филмови:
– Рударска опера, Милене Марковић и Олега Новковића
– Човек није тица, Душана Макавејева
– На путу за Катангу, Живојина Павловића
Драган Стојменовић
Библиотекар Завичајног одељења
ФОТОГРАФИЈЕ СА ИЗЛОЖБЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ И ОВДЕ
Драган Стојменовић