Јонеско – француски писац румунског порекла – једна је од најзначајних књижевних појава средине 20. века, нарочито у домену драме и позоришта.

Његова најчувенија драма, Ћелава певачица, чија је премијера била 1952, заједно са Бекетовом драмом Чекајући Годоа, означава почетак тзв. позоришта апсурда. Гротескно поигравање са људким ликом, који престаје да буде психолошки минуциозно изведена, културно и социјално ситуирана и контекстуализована, чеховљевска или раноибзеновкса јединка и постаје гињола или марионета са којом се аутор вешто поиграва доводећи је у ситуације које својом маштовитошћу, ирационалношћу, бесмисленошћу хотимице наликују ничим спутаној дечјој игри, поигравање са стварима и надасве са језиком, пародија, разноразни комички поступци карактеристични за буфонерију, фарсу, сатиру, карневал … карикатура, хипербола доведена до апсурда, каламбури, клишеи и фразе чије глупости и испразности нисмо ни свесни док их casinogates.info из дана у дан понављамо градећи илузију комуникације … препознатљиво су обележје Јонескових драма,  које ипак не могу да се назову комедијама, јер један од показатеља радикалности Јонескове, Бекетове, … драматургије јесте и то што њихова дела ни после пола века не престају да буду провокација наших устаљених категорија и здравог разума којему су те категорије и класификације неопходне.

Поред Ћелаве певачице, редитељи широм света најчешће постављају „трагичну фарсу“ Столице, „натуралистичку комедију“ Жак или Покорност и чувену антифашистичку и антинационалистичку драму Носорог.

Ми вам овде дајемо на увид једночинку Млада удавача – http://biblioteka-bor.org.rs/2009/09/ежен-јонеско-1909-1994-млада-удавача/ – коју планирамо да припремимо за извођење средином децембра.