У овом броју објављен је разговор са Иваном Тасовцем, управником Београдске филхармоније. Нажалост, реч је била углавном о проблемима, нелогичностима и безобразлуцима који прате постојање ове институције, а знатно мање о музици, уметности, плановима музичара и садржајима уметничких програма. Једно од занимљивих запажања изнетих у тексту говори о сразмери плате селектора фудбалске репрезентације и плата свих запослених у филхрамонији (музичари, менаџмент, администрација, помоћно особље). Док селектор Антић добије месечно 125 000 евра, сви запослени у филхармонији зараде, са порезом и свим издацима, 73 626 евра (у питању су тзв. институције од националног значаја). Тасовац је јавно замолио Антића да нас све заједно лиши „патриотских излива емоције“. Фудбалска репрезентација Србије неуспехом је окончала мучење на СП у Африци. Надзорни и управни органи потврдили су да је селекција неуспешна, али је селектор и даље остао на свом месту, наравно са свим принадлежностима. С друге стране, филхармонија је за десетак дана продала готово две трећине годишњих карата за концерте у сезони 2010/2011. Плате музичара филхармоније дупло су мање него у Хрватској.

Никада није вишак подсетити да су Народни музеј Србије и Музеј савремене уметности Србије годинама ван функције и ван домета публике. Народна библиотека Србије такође је годинама недоступна, због реновирања. Култура у земљи Србији је на нули.

Штампај (пдф)