ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

7. март у 18 часова

Др Мирослава Лукић – Крстановић, Бирократизација фолклора и политика наслеђа

Шта мислимо кад кажемо фолклор и наслеђе? Предавање ће бити усмерено на процесе бирократизације фолклора, што подразумева разнврсне стратегије његовог конструисања, имајући у виду историјски, друштвени и културни контекст. Иако се фолклор приказује као једна стабилна, кохерентна и непроменљива категорија, он је производ разноврсних ситуација и са различитим значењима и функцијама. Од руралног до урбаног, од националног до глобалног, од норме до естетике, фолклор се вешто маскира у инструмент за друштвене и државне интересе, али и за потребе идентификација локланих заједница и појединаца. Фолклор се све мање може посматрати као ентитет за себе, а све више као део популарних трендова и политика наслеђа. У том смислу у фабрикацији и бирократизацији фолклора учествују многи актери: извођачи, публика, концептисти, продуценти, админситратори, његови носиоци, медији, истраживачи, политичари и др. Данас је фолклор, управо преко наслеђа дигнут и на ниво великог умрежавања и атрактивних програма као што су УНЕСКО-ова Конвенција о нематеријалном културном наслеђу. Како је Србија ратификовала Конвенцију, посебно ћу да скренем пажњу на политику наслеђа, односно на сложену стратегију имплементације те Конвенције и низ активности које су тренутно актуелне и у оквиру научних и државних институција реализују.

Штампај (пдф)