За читање у овим хладним данима препоручујемо култни стрип Жан Марка Рошета SNOWPIERCER (у две свеске: INTEGRAL и TERMINUS), у којем је представљен лако замислив свет после климатске апокалипсе. Сценаристи су нашли занимљиво решење – свет, то јест оно што је од њега остало унутар вечите зиме и снега који је скоро потпуно очистио планету од живота, смештен је унутар воза ледоломца који незаустављиво јури кроз белу ледену пустош, вођен светом локомотивом чија су брзина и снага неисцрпни. Јадна победа једне технолошке цивилизације. У возу се налази људска стварност, са златним вагонима за одабране, одмах иза локомотиве, и читавим слојевима иза њих, који су сиромашнији што се даље иде ка репу воза. С времена на време неко се од возне аристократије сети да откачи који фургон с краја возне композиције. Између њих су технички вагони, где се гаје биљке, вештачка шунка, мишеви, где је оно што је потребно за преживљавање. Возом управљају власт и војска и тешко је прећи из једног његовог дела у други. То, међутим, није и немогуће. Тако се они које судбина упути ка некој врсти вољног или невољног отпадништва крећу кроз гнусобу људских односа, успут трошећи и последње милиграме наде да би се ствари могле некако поправити. А локомотива безглаво јури кроз залеђене дане човечанства, од чије је спољности остало само оно најгоре: радиоактивни отрови, насиље и луде идеје, еугеника, страх и безнађе. Ликови говоре нама познатим језиком којим су описани путеви и странпутице нашега друштва, док је мизансцен оно што би се могло десити. По стрипу је 2013. године снимљен и филм (Бонг Џун-Хо).

Штампај (пдф)