Блок о култури отвара текст Зорана Јанковића О ЦРНИЛУ И СВРСИСХОДНОСТИ. То је аналитички текст о двама новим филмовима, првом из актуелне биоскопске понуде, Nightmare Alley Гиљерма де Тореа, другом под називом Munich Кристијана Швокова који се премијерно нуди на платформи NETFLIX. Оба филма настала су на предлошку романа, први Вилијема Линдзија Грешама (1946), други Роберта Хериса (2017). Читање овог текста може представљати виши ниво увода у гледање ова два филма, која су, иначе, прављена за старију, искуснију и образованију публику.

Актуелна позоришна тема је представа АЛИСА У ЗЕМЉИ СТРАХОВА редитеља Александра Поповског, настала по тексту словеначке драматуршкиње Еве Махковиц. Махковиц је прерадила чувени Керолов литерарни предложак, а тематизовала лик савремене, урбане, еманциповане 35-годишње жене која се налази на животној прекретници. Улогу Алисе редитељ је дао Милени Радуловић. Представу свакако нећете видети у Бору. Ако се нађете у Београду, а читали сте прилог у ВРЕМЕНУ, можда и хоћете.

Што се тиче читалаца који користе Народну библиотеку Бор, користимо критички прилог Марјана Чакаревића ЗАГРЕБАЧКИ ПОБЕДНИК да бисмо скренули пажњу на књижевника Драга Кекановића. Његов роман ПРИВРЖЕНОСТ донео му је новоосновану награду БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК. Чакаревићев текст више је обрачун са антининовцима и квазикритеријумима којима је пуњена литерарна српска чаршија уназад две пуне године. Кекановића Срби критичари од скора сматрају српским писцем, а прескочен је у свим битним антологијама српске прозе. Хрвати га, пак, сматрају хрватским писцем српскога порекла. Овом лудилу никада неће бити краја. Што се доступног фонда тиче, Народна библиотека Бор има Кекановићеве романе ИВАЊСКА НОЋ, РИБЉА СТАЗА И ВЕПРОВО СРЦЕ, као и кратке прозе УСВОЈЕЊЕ и НА НЕБУ И ДРУГЕ ПРИЧЕ. Чакаревићев текст осликава једну страну менталитета савремене српске књижевности, и то пре свега у пољима националних књижевних граница и књижевних награда.

Скрећемо пажњу на још два прилога. Иван Миленковић пише о роману Ненада Рацковића СЛУЗ И ЖУЧ. Драган Амброзић посветио је текст преминулој југословенској легенди Марку Брецељу (БУЛДОЖЕР). Пре неколико година један број Борана имао је срећу и вероватно последњу прилику да види и чује Марка Брецеља и погледа његов перформативни рад у простору Народне библиотеке Бор. Саша Ракезић писао је текст о још једној отишавшој легенди југословенске музике, Пеђи Вранешевићу.

Број 1623 недељника ВРЕМЕ корисници могу наћи и читати у читаоници Информативног одељења Народне библиотеке Бор.