Ова Андрићева приповетка, објављена 1959. године у „Политици“, а потом и у оквиру збирке ЛИЦА (Загреб, 1960), представља редак ауторов излет у фантастику и то ону поетизовану. Спада у групу Андрићевих неисторијских прича с једноставном фабулом. Аустријски професор Алфред Норгес долази са супругом Аном у мало место на мору. Дани теку споро, атмосфера је опојна, мирна, спокојна. На крају, професор нетрагом нестане, потрага се обуставља, Ана се враћа у Беч. Професоров нестанак је припреман контамплативном фантастиком урањања у халуцинантну стварност летњих дана, спој мириса, боја и хармонизовања свега у један високо позиционирани осећај. Једна прича за крај лета.