На дан краја света, 

Пчела кружи око цвета драгољуба, 

Рибар блиставу мрежу поправља,

У мору скачу весели делфини, 

Врапци чаврљају у детелини

И змија има златну кожу, као што ваља. 

На дан краја света

Пољем иду жене са сунцобранима, 

На рубу травњака пијанац спава, 

На улици виче продавац варива

И чамац са жутим једром острву се приближава 

У ваздуху трају звуци виолине

И ноћ се звездана отвара. 

А они што чекали су муње и громове

Разочарани су. 

А они што чекали су арханђелске трубе и хорове

Не верују да то већ почиње. 

Док сунце и месец на небу стоје. 

Док бумбари посећују руже своје, 

Док се рађају румена деца, 

Нико не зна да то већ почиње. 

Само седи старац што био би пророк, 

Али није пророк јер брижљиво мора радити, 

Парадајз привезујући говори: 

Другог краја света неће бити, 

Другог краја света неће бити. 

Превео с пољског Петар Вујичић

(из књиге: Апокалипса: теорија, пракса и естетика пропасти света, приредио Горан Станковић, Службени гласник, Београд, 2013)