Од 1990. године Канцеларија за интелектуалне слободе Асоцијације америчких библиотека (ALA, American Library Association) прикупља податке и документује случајеве цензуре у америчким библиотекама и другим образовним институцијама. У 2019. години ова канцеларија је прикупила око 360 информација у категоријама „challenge“ (покушаји уклањања одређене врсте информација или садржаја) и „ban“ (уклоњене информације и садржаји). Интервенције у пољу интелектуалних слобода инициране су најчешће тзв. деловањем корисничких савета, родитеља, управних или надзорних одбора, политичких и религиозних група, док су пријаве од стране библиотекара, учитеља, студента и ученика минималне. Разлози за цензурисање дати су пописивањем кључних речи и фраза у извештајима: трансродност, левичарска пропаганда, сексуално експлицитни садржаји, абортус, слике расног подвајања, порнографија, LGBT, антиполицијско расположење, ширење дезинформација, насиље, представљање проблематичних политичких погледа, самоубиство. Цензури су најчешће биле подложне јавне библиотеке, потом школске, најмање специјалне библиотеке као што су нпр. затворске. Од носилаца информација то су, очекивано, најчешће биле књиге (56%), потом програми, па дигиталне пројекције, филмови, друштвене мреже, магазини. У извештајима се наводи да је процењено да пријављени случајеви чине тек једну петину од претпостављеног укупног броја. Последњих година расте број цензорских инцидената, али није могуће знати да ли друштво постаје конзервативније или можда постаје слободније да те инциденте бележи и обзнањује. Aсоцијација израђује годишње и декадне спискове цензурисаних књига. На топ-листи која се односи на период од 2010. до 2019. године налазе се и књиге Тони Морисон, Олдоса Хакслија, Крејга Томпсона, Џона Штајнбека, Марка Твена, Харпера Лија, Селинџера, Изабел Аљенде, Владимира Набокова.

Штампај (пдф)