Poziv za učešće u radionici

Narodna biblioteka Bor, 24. oktobar, 18.00 časova

Krivelj, sala Deli Jovan, 25. oktobar, 18.00 časova

Kako biste želeli da danas i ovde izgleda umetnost koja govori u vaše ime? Šta želite da se čuje? Šta vi želite da čujete? Čemu može služiti umetnost i kultura u gradu kakav je danas Bor? Može li umetnost ponovo postati sredstvo u borbi za dostojanstven i pravedan život? 

1949. godine u Jugoslaviji kompozitor Ivo Tijardović napisao je jedinu operu koja se na ovim prostorima bavila borbom radnika  za slobodu, prava i dostojanstven život. Iako napisana pre više od sedamdeset godina, aktuelna je i danas. U njoj moćni vlasnici velike fabrike po okolnim selima otkupljuju zemlju za sitne pare – kao i danas. U njoj radnici teško zadovoljavaju svoja osnovna prava – kao i danas. U njoj se bogati sve više bogate dok i ne primećuju muke običnih ljudi – kao i danas. Iza ovog dela nisu ostale fotografije izvođenja, nema tonskih zapisa. Ipak, ostao je tekst i notni zapis.

Umetnica Ana Adamović je pre izvesnog vremena dobila njihovu kopiju i oni sada čine osnovu za novi umetnički rad. U njega će biti uključeni ne samo delovi Tijardovićeve muzike, već i njegove ideje i reči – o borbi, solidarnosti, radu, ljubavi, pravdi, hrabrosti. Odnosno, u rad će biti uključeno sve ono o čemu mislimo i danas, podjednako kao i oni pre nas kojima je opera bila posvećena, odnosno namenjena. S druge strane, autorka nastoji da u novi rad uključi i što više raznorodnih glasova i razmišljanja – da pita one kojima se rad obraća šta o njemu misle, šta bi danas promenili, šta bi danas želeli da čuju, šta bi danas želeli da se čuje, a radionica u Boru predstavlja jedan u nizu ovakvih susreta koji se odvijaju širom Srbije.

Zato vas pozivamo da se zajedno vratimo tekstu i muzici ove zaboravljene opere i razgovaramo o tome kakav biste vi želeli da bude umetnički rad koji danas govori o radu, revoluciji i budućnosti. Pozivamo vas da se sretnemo i zajedno razmišljamo kakav bi danas i ovde trebao da bude umetnički rad koji govori u naše ime.  

U radionicama pored umetnice učestvuje i antropološkinja Tanja Petrović, koja se već godinama bavi istorijom rada, industrijskom nasleđem i kolektivnim pamćenjem na našim prostorima. 

Hvala! 

Ana Adamović i Tanja Petrović 

Ana Adamović je umetnica iz Beograda. U svom radu bavi se konstrukcijom istorijskih narativa, ličnim i kolektivnim sećanjima, kao i promišljanjem jugoslovenskog nasleđa u današnjim društvenim i ekonomskim okolnostima. Njeni radovi izlagani su na mnogobrojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. 

Tanja Petrović je naučna savetnica na Institutu za studije kulture i sećanja ZRC SAZU (Znanstvenoraziskovalni center Slovenske akademije znanosti in umetnosti = Naučnoistraživački centar Slovenačke akademije nauka i umetnosti) u Ljubljani. Zanimaju je značenja i upotrebe jugoslovenskog nasleđa u postjugoslovenskim društvima, kao i jezički, kulturni i politički procesi koji definišu realnost ovih društava. Autorka je brojnih publikacija na području jezičke antropologije, antropologije postsocijalizma, rodne istorije, istorije rada i studija sećanja.