Душан Кабић, Музеј рударства и металургије
Галерија „Бакар“, 6. август – 15. септембар 2007. године
У Галерији „Бакар“ у Бору, од 6. августа до 15 септембра било је изложено 17 скулптура сачињених у Ливници Рударко-топионичарског Басена Бор у оквиру 23. Уметничке колоније „Бакар“ коју је организовао Музеј рударства и металургије у Бору.
Уметничка колонија „Бакар“ је и у свом 23. сазиву, остала препознатљива: бронза, тешки услови за реализацију скулптура последњих година (предстојећа неизвесна приватизација Рударско-топионичарског басена Бор), али зато и даље присутна духовна снага стваралаца, искуство организатора, напори и вештина радника Ливнице. Све у свему, колонија је успешно приведена крају: шест аутора остварило је седамнаест дела запажених естетских домета и тиме у многоме обогатили збирку Музеја рударства и металургије.
Драги Чучовић (рођен 1953. г. у Грљану код Зајечара), дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду 1979. године, на одсеку за сликарство, у класи проф. Рајка Николића. Живи у Бору и ради као ликовни педагог. На колонији је био заступљен са три скулптуре: „Пут у Европу“ (бронза, 62х40х40цм), „Одраз раскола“ (огледало, бронза, 40х40х22цм) и „Скулптура у простору са или без графита“ (клирит и бронза, 25х25х65цм).
Чучовић полази од концепције – човек и сви његови проблеми – и то решава на духовит начин. Траг људског отиска остављен на подијуму, форма коцке, а човек унутра; поставља се питање постојања икаквог смисла у свему томе. Исти концепт егзистенцијалног је применио и код друга два дела, само са питањем куда и како даље – сам човек или са неким.
Сава Босиоковић (рођен 1944. г. у Злоту код Бора), дипломирао је на Академији ликовних уметности у Приштини 1982. године, на одсеку за вајарство, у класи проф. Академика Светислава Арсића- Басаре. Живи у Бору и ради као конзерватор−рестауратор у Музеју рударства и металургије, где тренутно обавља и дужност директора. На 23. сазиву сачинио је три скулптуре у бронзи: „Чувар1“ (22х19х9цм), „Чувар 2“ (40х27х13цм) и „Чувар 3“ (36х27х12цм). Босиоковић показује да му није непозната ни анималистичка форма. Кроз вешту игру обликовања, остварио је јаке животне форме, лако препознатљивих слојевитих осећања и порука.
Михајло Герун (родом из Панчева), дипломирао је на Факултету ликовних уметности 1978. године у класи проф. Милоша Бајића, а постдипломске студије за цртеж завршио је 1980 године у класи проф. Драгомира Лубарде. Живи и ради у Земуну. У Бору је на 23. колонији сачинио три скулптуре у бронзи: „Форма 1“ (50х40х30цм), „Форма 2“ (130х24х30цм) и „Увир“ (100х70х40цм).
Герун исказује вештину у стварању ритма, глатке форме богате волуменом и контрастом светлог и тамног. Остварио је визуру која пружа низ асоцијација и лепих узбуђења, ту је све лепо и складно. Показао је да је вајар неисцрпних и универзалних инспирација поднебља у којем живи.
Љубомир Лацковић (рођен 1955. године у Земуну), дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, у класи проф. Војислава Вујића. Живи и ради у Земуну. Сачинио је три скулптуре у бронзи: „Птица феникс“ (55х59х38цм), „Мравојед“ (39х17х22цм) и „Тигар“ (30х26х18цм). Лацковић је мајстор експресивне форме и то веома лако и вешто остварује. Основа му је анимална форма и волумен. Лако реализује своје замисли и осећања кроз форму оштрих контраста, светло-тамних ефеката и зато му је крајње решење убедљива експресивна садржина.
Весна Милојковић- Петровић (рођена у Нишу), дипломирала је на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, у класи проф. Славољуба Радојчића 1991. године, код кога је завршила и постдипломске студије 1994. године. Живи и ради у Нишу. Она негује класичну људску форму и волумен, што је приказала у три своје скулптуре у бронзи: „Мислилац“ (36х18х17цм), „Дебео сам, па шта“ (37х20х9цм) и „Моћ љубави“ (39х14х8цм), где су посебно надахнуто решени рељефи, вертикална апликација људске форме, која никога не оставља равнодушним – човек који седи, носи у себи и патње и страхове и трагове ове цивилизације.
Власта Филиповић (рођен 1950 године у Великом Трновцу код Врања), дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку за вајарство и на истом факултету је завршио и постдипломске студије у класи проф. Јована Кратохвила. Живи и ради у Смедереву. Борска колонија „Бакар“ богатија је за две његове скулптуре у бронзи: „Лажна врата 2“ (14х14х33цм) и „Мушко-женски знак“ (16х16х39цм). Филиповић својим скулптурама решава чисто геометријску форму: вертикална кубична форма, рељефна апликација мешовитих асоцијација.
Штампај (пдф)