Слађана Ђурђекановић-Мирић

Почетком децембра, отварањем изложбе карикатура, Удружење ликовних уметника „Ване Живадиновић Бор’’ обележило је смрт свог члана, једног од водећих карикатуриста Павла Паје Станковића.
Павле Паја Станковић рођен је 1935. у Београду. Карикатуре је почео да објављује као тринаестогодишњи ученик. Студирао је Југословенску књижевност, а 1953. завршио Школу за филмског монтажера–аниматора и трик снимања. Био је у првој редакцији Вечерњих новости, а касније и новинар или уредник у низу листова, часописа, на радију или телевизији. Старије генерације памте га по наступима у Недељним поподневима Талевизије Београд, када је користећи леву и десну руку истовремено цртао по два портрета присутних телевизијских гостију.
У току педесетогодишњег рада имао је више десетина колективних и самосталних изложби у земљи и иностранству. Добитник је 17 међународних награда и признања (прва је била 1965. у Толентину за портрет). Носилац је многих југословенских признања („Димитрије Давидовић’’, Мајска награда Србије и др). Објавио је неколико књига прозе и карикатура, oд којих је Србин за почетнике, штампана у више издања. Уз његове карикатуре одрастале су и училе бројне генерације, а био је непревазиђен у цртању портрета.
Од јесени 2000. живео је у Бору, где је био аутор и водитељ по једне емисије на борском радију („Тачно у подне“) и телевизији („Ово није трач“), док снимљена емисија „Пајалица’’, није емитована. Ове емисије приказиване су и на телевизијама у Неготину, Пироту и Нишкој ТВ 5. У току борског периода, радио је и у Зајечару, у редакцији Новинске установе „Тимок’’, а такође је имао и по једну ауторску емисију на зајечарској телевизији и радију. Био је стални сарадник емисије „Од бисера грана’’ Вање Булића на БК, као и сарадник многих дневних листова (Политика, Глас, Вечерње новости) и таблоида (Свет, Илустрована политика и др.).
Поред бављења наведеним пословима, Паја Станковић је у току боравка у Бору учествовао на свим годишњим изложбама Удружења, мајским ликовним салонима, музејским акцијама поводом Светског дана музеја, водио програме „Борског културног лета’’, и других културних манифестација у граду, а био је и спонзор многих гостију Центра за културу и Бора. Музеј рударства и металургије организовао је и четири самосталне изложбе Паје Станковића у Бору: „365 карикатура Паје Станковића’’, „Србин за почетнике’’, „Зацртано у Бору’’ и „Српски сто’’.
Младим Боранима био је познат као изузетан педагог, јер је водио десетак школа карикатуре. Овај његов рад валоризован је кроз учешће његових ученица (сестара Драгићевић) у званичним селекцијама изложби „Пјер’’ 2002, 2003. и 2004. године, као и освајањем награде „Гран при“ на Фестивалу „Златна кацига’’ у Крушевцу две године заредом.
Аутор је пројекта Међународне летње школе карикатуре за децу и омладину у Брестовачкој бањи код Бора, која је требало, поред цртачких знања, да полазнике оплемени и новим сазнањима о овом, природним лепотама и разноликости- ма богатом крају, али и да их научи позитивном размишљању и посматрању живота с оне лепше, смешне стране.
Посебно бисмо истакли едукативни карактер књиге и изложбе „Србин за почетнике’’ намењених свим генерацијама. Они старији, на преко 500 карикатура, налазе повод да се насмеју, а млађи, као и деца нашег порекла рођена у иностранству, да на један, новим генерацијама бржи и прихватљивији начин, сазнају више о менталитету својих предака. Наиме, карикатуре илуструју народне пословице, веровања и обичаје, уче и одгонетају загонетке, али илуструју и коментаришу и лична запажања Паје Станковића у погледу нарави и понашања наших људи у разним животним ситуацијама. Други део едукације огледа се у доследној примени ћирилице.
Био је члан Удружења ликов- них и примењених уметника Србије и Удружења ликовних уметника „Ване Живадиновић Бор’’.
Вредан, одговоран, ангажован, несебичан; човек који се радовао успесима других; виталан, комуникативан, забаван; велики зналац и ентузијаста; човек који је нацртао хиљаде портрета савремених научника и књижевника, глумаца, спортиста, политичара, музичара, сликара и других јавних личности, али и непознатих, „обичних’’ људи. Путем карикатуре, био је и својеврсни хроничар савремених дешавања.
Изложба у Клубу Удружења ликовних уметника тематски је ограничена на портрет, а састављена је из две целине. Једну чини тридесетак портрета пријатеља, чланова удружења, насталих у протеклих неколико година на различитим локацијама у Бору на којима су борски уметници организовали своје акције. И ови портрети пријатеља и колега носе све карактеристике Пајиног односа према портретиса- ним. За разлику од већине карикатуриста који приликом портретисања траже карактеристичне црте лица да би се наругали, Станковић је, вероватно из разлога свог карактера као и великог умећа, имао позитиван однос према портретисанима, могавши да оствари сличност преношењем карактера портретисаног, духовито обогаћујући цртану композицију атрибутима занимања или особине портретисане особе. Други део изложбе чине портрети Паје Станковића насталих од стране борских колега, сликара, јер дружења са Пајом су увек будила стваралачки изазов и не ретко претварала се у такмичење у цртању карикатура.
Један тематски изузетак на изложби представља оригинални плакат са изложбе „Српски сто’’, на коме се Паја, који је био изузетно скроман у јелу, а од пића користио само воду и сокове, подсмева нашој халапљивости и неумерености у јелу и пићу, цртежом са преко 100 одлично укомпонованих елемената.

Штампај (пдф)