Слободан Љ. Јовановић
Борски крај не обилује баш претерано догађајима за које бисмо могли да утврдимо да представљају знаменита обележја историјског и културног развоја. Све што је, у том смислу, старије од сто година (од открића рудника), можемо сматрати веома важном тековином и прворазредном баштином овог дела Србије. А уколико се ради о појави која је у забаченом и заосталом борском крају била луча и духовног преображаја, утолико је њен значај већи, а наша обавеза да је познајемо израженија.
То је случај са јубилејом кривељске цркве. Навршило се 130 година откако је у овом селу, 1873, отпочета изградња храма, посвећеног Сошествију Св. духа (Св. тројица). У 19. веку, на ширем подручју Бора су постојале још само цркве у Злоту (1837) и Слатини (1861); тако је црква у Кривељу постала извор духовног живота за шире подручје, укључујући више насеља, међу њима и Бор.
На мапи овог краја (не само административној, већ и привредној, просветној и културној), Кривељ је кроз историју увек био једно од најзначајнијих места. Први пут се помиње 1572. године, у турском харачком попису Видинског санџака. У време аустријске окупације ових крајева (1718–1739), на аустријским картама из тога доба наводи се као Кривит-берг. У време Првог српског устанка, године 1809, црноречки војвода Петар Ђорђевић Џода је два месеца бранио утврђени Кривељ од Турака, чиме је омогућено повлачење српске поречке и тимочке војске у Поморавље. Након присаједињења ових крајева Србији (1833), почиње период привредног (сточарство, земљорадња) развоја и културне еманципације. Године 1842, читаву деценију пре него што је добио школу, Кривељ се истиче у акцији прикупљања добровољних прилога за „Главни фонд училишта” у Србији – са 1 000 гроша, што у новцу, што у стоци; Кривељ је по величини прилога на четвртом месту свих округа источне Србије. Године 1871, у Кривељу је основана читаоница, једна од најбољих у то време међу сеоским читаоницама Србије, са десетак новина, више десетина књига и преко 40 чланова, што сведочи о већ јаком културном афинитету Кривељана. Године 1910, Кривељ је добио статус варошице – први од насеља данашње борске општине, и само је нагли развој Бора осујетио преображај Кривеља у знатни регионални центар.
Непознато је, да ли је Кривељ пре садашње цркве имао старију. По ослобођењу од Турака, Кривељ је потпао под надлежност Тимочке епархије. Први епископ, Доситеј Новаковић, свакако је походио Кривељ и остала насеља данашње борске општине. До 1847. године, Кривељ је припадао Рготинској парохији, када се одвојио у посебну парохију.
Црква је подигнута у време епископа Евгенија Симоновића. Довршена је 1881. Црква је саграђена из општинских приреза, заузимањем ондашњег председника општине Ивана Буљубаше, а градили су је, по казивању, „Талијани”. Црквено звоно је изливено у Вршцу 1879. године. На њему је записано: „Ово звоно приложи опшћина кривељска у црноречком округу под владом књаза Милана М. Обреновића, трудом кмета Јована Науновића и учитеља Тодора Стабловића, а уз помоћ приложника…”
Први свештеник за кога се зна био је Љубомир Миловановић (1881–1883).
Црква је вероватно освећена на храмовни дан, 15. јуна или на Спасовдан, Дан сеоског црквеног сабора.
Штампај (пдф)