Јасна Јанићијевић

Живот је у великој мери ствар комуницирања

Комуникација и култура су две стране истог новчића који се зове људски живот. Преко ње он добија пуноћу, важност и сврху. Са њима хуманост добија смисао, а друштвени и лични односи значај. Култура даје животу место трајања, садржину и смисао бића, док му комуникација даје разлог постојања, повезујући га са светом споља и изнутра, са временом и простором, са прецима и потомцима. Људска комуникација је стваралачка активност, пошто су људи способни да покрећу, подстичу и утичу на свет око себе и тиме да стварају и дограђују тај исти свет, односно своју околину, коју тумаче и на коју стално дају одговоре. Друштвена, и у томе културна стварност је човекова творевина, за разлику од природе која је самостворена и самосврховита. У том смислу је и комуникација пре свега људска активност, па тек онда средство да се изрази мисао. И какво год да је становиште културе које неко користи да тумачи свет око себе, то становиште утиче на његово делање и његову комуникацију, као што и све делатности и комуникативни односи које изводи утичу и на његову културу…
…Све што носи у себи и спознаје око себе, човек може да изрази и саопшти другом. Тако, најразличитији видови његовог понашања, начини његовог живљења, облици самоизражавања, никад нису независни и одвојени од других, већ су напротив, дубоко повезани са светом који га окружује. Тиме се комуникација уграђује као елементаран начин за деловање људске културе, а култура опет, премрежује низом односа који је стално обогаћују и омогућују њено деловање и преношење у времену и простору.
Јер, како рече песник, ниједан човек није острво…

(из књиге Комуникација и култура Јасне Јанићијевић,
Издавачка књижарница Зорана Стојановића,
Сремски Карловци, Нови Сад,2000)

Штампај (пдф)