Милица Матијевић
Материјализација, формализација и институционализација идеје о правима и слободама започињу још у средњем веку. Своју даљу афирмацију доживљава у 17. и 18. веку у филозофској и политичкој доктрини школе природног права. Савремено доба проширује ову област на сферу културе, образовања, заштите права личности. Савремени међународни документи о библиотекама дефинишу библиотеку као установу одговорну за остваривање интелектуалне слободе и слободан проток информација, а библиотекара обавезују на поштовање интелектуалне слободе и приватности корисника. Затим ће бити изложене одредбе из међународних докумената које говоре о односу интелектуалних слобода и библиотека. Одговорност библиотека у изградњи слободног демократског друштва огледа се у стварању активног грађанства, спремног да одлучује о свим питањима значајним за заједницу. Цензура у библиотеци може се јавити у облику спољних притисака који ометају редовно пословање библиотеке или као резултат пропуста у раду библиотеке. Библиотеке се морају одупрети цензури свесне своје одговорности за пружање информација и просвећивање корисника. Залагање за интелектуалну слободу у библиотекама укључује и право појединаца да неке информације не буду доступне јавности. Професионална етика обавезује библиотекара да штити податке о корисницима, као и о свом стручном раду.
1. РАЗВИТАК ИДЕЈЕ О СЛОБОДАМА И ПРАВИМА
Материјализација, формализација и институционализација идеје о правима и слободама започиње још у средњем веку. Први документ у којем се јавља је Енглеска повеља слобода1 из 1215. године, а код нас Законик цара Душана из 1349. године.
Идеја о слободама и правима своју пуну афирмацију доживљава у 17. и 18. веку у филозофској и политичкој доктрини школе природног права која је слободе и права човека прогласила највећим вредностима у људском друштву.2
Буржоаске демократске револуције крајем 18. века слободно изражавање мисли и идеја сматрају природним, неотуђивим и светим правом сваког човека, као што стоји у Декларацији о правима човека и грађанина.3
Следећа етапа у развоју ове идеје је период између два светска рата, када ће нове потребе развијеног капитализма захтевати проширење права заштите и слободе на социјално-економску сферу.
Савремено доба, које карактерише развој информатичког друштва, проширује ову област на сферу културе, образовања, права личности, заштите приватности, особености, различитости. Повеља Уједињених нација о људским правима и Европска конвенција о људским правима и основним слободама залажу се за право сваког појединца на слободу мишљења и изражавања. „То право укључује право на тражење, примање и преношење информација било којим средствима без обзира на границе.”4
Посебна карактеристика савременог доба развоја човека је његова интернационализација. Заштита и обезбеђење права и слобода проглашава се и третира као универзална светска вредност. У овом периоду донети су бројни међународни документи различите форме и карактера.
2. ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СЛОБОДЕ И БИБЛИОТЕКА
Савремени међународни документи о библиотекама дефинишу библиотеку као установу одговорну за остваривање принципа интелектуалне слободе и омогућавање несметаног протока информација, а библиотекара обавезују на поштовање интелектуалне слободе и приватности корисника.
УНЕСКО-в Манифест за народне библиотеке из 1994. године дефинише библиотеку као информациони центар локалне заједнице који својим корисницима омогућава непосредан приступ свим врстама знања и информација. „Рад библиотеке се заснива на једнакости приступа свима без обзира на године, расну, полну, верску, националну припадност, језик или друштвени положај… Билиотеке не смеју бити изложене било којој врсти идеолошке, политичке или верске цензуре, као ни економским притисцима.”5
Године 1997, на конференцији Међународне федерације библиотечких удружења и институција у Копенхагену, основана је Стална мисија за слободан приступ информацијама и слободу изражавања (FAIFE). Две године касније, интернационално удружење библиотекара усвојило је Извештај о библиотекама и интелектуалним слободама,6 документ у коме су изнета основна начела за која се залаже IFLA, као и смернице за рад библиотека. Извештај говори о односу библиотека и интелектуалних слобода у складу са Повељом УН о људским правима.
Године 1998, европски парламент усваја Извештај о улози библиотека у савременом свету,7 документ који указује на одговорност библиотека у изградњи слободног демократског друштва. Та одговорност се огледа у стварању активног грађанства, спремног да одлучује о свим питањима значајним за заједницу.
У јануару 2000. године, Извршни комитет Европског бироа библиотечких, информационих и документарних удружења (EBLIDA) усваја Водич за библиотекарско законодавство и политику у Европи,8 који обухвата четири важне области: слободан приступ информацијама, улогу библиотека у националној књижној и информационој политици, библиотеке и индустрију знања, и заштиту библиотечке баштине. Прва област, осим слободног приступа информацијама, обрађује и начела изградње збирке и начела приступа мрежама.
Средином 90-их година 20. века, библиотеке постају једна од највећих непрофитних група корисника Интернета. Посредством Интернета, милиони података, докумената, текстова, слика и другог, у електронском облику постају доступни, многи од њих бесплатно. На конференцији у Глазгову 2002. године, Међународна федерација библиотечких удружења и институција усваја Манифест о Интернету,9 који садржи основна начела слободног приступа дигиталним информацијама. „Глобални Интернет омогућава појединцима и заједницама широм света… да имају једнак приступ информацијама за лични развој, образовање, стимулацију, културно уздизање, економску активност и свесно учешће у демократији… Сви људи могу представити своја интересовања, знања и културу целом свету на увид. Библиотеке и информациони сервиси обезбеђују приступ на Интернет који је од суштинског значаја за све. Некима пружају олакшице, упутства и помоћ, док су за друге једина могућност приступа… Приступ Интернету и његовим изворима треба да буде у складу са Универзалном декларацијом УН о људским правима…”
На конференцији у Глазгову 2002. године IFLA усваја и Декларацију о библиотекама, информационим сервисима и интелектуалној слободи10 у којој још једном потврђује да је посвећеност интелектуалној слободи суштинска одговорност и обавеза стучњака за библиотекарство и информационе науке широм света. Та обавеза треба да буде изражена у професионалним етичким кодовима и доказана у пракси.
Кратак преглед историје правних норми и представљање најважнијих одредби које обрађују питање људских права и слобода, као и односа интелектулних слобода и библиотеке, недвосмислено указују да је „језик људских права постао универзални светски језик”.11
3. СПРЕЧАВАЊЕ ПРИСТУПА УСЛУГАМА БИБЛИОТЕКЕ
Сви ми трагамо за темељима друштва у коме су људска права заједничка тежња свих људи. То је исто оно друштво у коме се признају инхерентне границе које намеће социјална међузависност. „Индивидуална слобода не може бити ограничена, али исте снаге које неке границе чине нужним могу и да, ако им се дозволи да делују, сведу опсег људске слободе много више него што је одрживо.”12
Ако библиотеку посматрамо пре свега као „медиј комуникације”,13 разматрање питања слободног приступа информацијама укључује и испитивање свих поступака који спречавају приступ услугама библиотеке, а такође и поступака који угрожавају право на приватност корисника.
Цензура као контрола над средствима информисања, обавештавања, кореспонденције, духовним и интелектуалним стваралаштвом ради заштите постојећег друштвеног поретка14 није појава новијег датума. Прва забрана књига позната је још од 443. године п. н. е. када је у Атини спаљено дело филозофа Протагоре О боговима.
Цензура у библиотеци данас има своје различите појавне облике и сви они се третирају као поступци спречавања приступа информацијама.
Библиотеке у процесу профилисања фондова суочавају се са различитим облицима цензуре. Најлакше је уочити спољне изворе цензуре када је библиотека директно изложена притиску појединаца и група окупљених на основу верске, политичке, етничке и сл. припадности. Њихови захтеви нису увек рестриктивни. Веома често тај притисак се спроводи знатно суптилније: упорним инсистирањем на промовисању и набавци публикација које тематски покривају интересовање баш те групе и заступају њихове интересе. Библиотеке су буџетске установе. Њихово пословање у директној је спрези са радом државних установа које их материјално обезбеђују.
Набавка је у највећем степену централизована и нити прати специфичности стања фондова сваке библиотеке, нити уважава структуру корисника и њихове потребе. Потенцијални извор цензуре је и смештај грађе којој се у великом броју библиотека још увек не може слободно приступити. За такву грађу неопходно је да постоје записи у каталогу, јер у овом случају, једина веза између корисника и грађе је каталог. У случају да запис не постоји, та врста грађе постаје готово невидљива и реална је опасност да ће приликом ревизије ти наслови бити први излучени из фонда. Тихи облици цензуре у библитеци могу бити и нестручна ревизија, непотпун каталог, неадекватно радно време библиотеке, рестриктивне информације о начину коришћења читаонице, грађе, службе и уређаја – све се то може посматрати као ометање приступа услугама библиотеке и спречавање приступа информацијама и знању.
Шта учинити да се библиотека одупре цензури? У тексту „Право на читање” др Александра Хорват износи мишљење да је веома важно да библиотека свој рад учини транспарентним за заједницу у којој делује. „Библиотека мора јавно обзнанити сврху свог постојања, своје циљеве и начине на које их постиже. Другим речима, рад библиотеке мора постати познат јавности. Основни услов за транспарентност рада библиотеке је постојање правилника, основног документа, према ком се библиотека руководи у свом пословању. Ако постоји правилник, знатно је лакше сучељавање са могућим притужбама корисника.”15
4. ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ
Залагање за интелектуалну слободу у библиотекама укључује и право појединаца да неке информације не буду доступне јавности.
Данас није најважније питање ко поседује одређену информацију, већ ко има приступ подацима и може их претворити у употребљиво знање. Настанком глобалне мреже долази до промена у досадашњем појму права на приватност. Информације се могу прикупљати, мењати и тако измењене дистрибуирати. Професионална етика обавезује библиотекара да штити податке о корисницима, односно да лични подаци о корисницима које сазнаје у свом раду не могу бити доступни јавности.
Некако на крају, намеће ми се слика трга. Трг је за мене увек синоним демократије. Тај трг се данас зове глобална мрежа. Правила, која су важила за раније игре на тргу, више не важе. Глобална и децентрализована структура Интернетта трага за новом врстом заједнице. Традиционална правна, политичка и етичка регулатива не даје одговоре шта чинити кад се налазите на капијама трга. Између анархије и Левијатана потребне су нам иницијатива, стручност, одговорност. Баш тим редом.
_________________
Напомене:
1. Magna charta libertatum, 1215.
2. Повеља права у Енглеској, 1689.
3. Declaration des droits de l’ homme et du citoyen, 1789.
4. The Evropean Convention on Human Rights and Fundamenatal Freedoms, 1950.
5. UNESCO Public Library Manifesto, 1994.
6. IFLA Statement on Libraries and Intelectual Freedom, 1999
7. Europian Parlament. Raport on Role of Libraries in the Modern World, 1998.
8. Council of Europe / EBLIDA Guildenes on Library Legislation and Policy in Europe, 2000.
9. The IFLA Internet Manifesto, 2002.
0. The Glasgow Declaration on Libraries, Information Services and Intelectual Freedom.
11. Bersis, Piere. Податак преузет са Интернета.
2. Бјукенан, Џејмс, Границе слободе
13. Стокић, Гордана, Ка филозофији библиотекарства: Џеси Шир у теорији и пракси библиотекарства 20. века
4. Нова енциклопедија у боји, Вук Караџић – Larousse, Т. 2, К–Ш, Београд : Вук Караџић, 1977.
5. Хорват, Александра, „Право на читање”.
Библиографија:
. Матић, Милан. Подунавац, Милан: Политички систем. Факултет политичких наука, Београд 1997.
2. Бјукенан, Џејмс: Границе слободе. Дерета, Београд 2002.
. Стокић, Гордана: Ка филозофији библиотекарства : Џеси Шир у теорији и пракси библиотекарства 20. века. Мали Немо, Панчево 2002.
4. Хорват, Александра: „Право на читање.” Преузето са www.nsk.hr
5. Gorman, Michael: Our Enduring Values : Librariaship in the 21st Century. American Library Association, Chicago, 2000.
6. www.ifla.org
7. www.ala.org.
8. Нова енциклопедија у боји, Вук Караџић – Larousse, Т. 2, К–Ш, Београд : Вук Караџић, 1977.
Штампај (пдф)