Милен Миливојевић

Сећање: Драгомир Раденковић (1932–2002)

Далеко је боље, Бор, ЈП „Штампа, радио и филм”, 2002

Боранин из Сумраковца Драгомир Раденковић (1932–2002.) није доживео да види своју прву (и, по свему судећи, једину) књигу афоризама Далеко је боље, коју је припремио за живота, али је она објављена тек средином ове године, тачно годину дана после смрти аутора.
Раденковић је афоризме почео касно да пише, потврђујући тиме да за писање – никада није касно. Објављивао је у Борским новинама, на таласима Радио-Бора, Борској телевизији, а највећи број афоризама објавио је у зајечарском Тимоку.
Запажено је било и Раденковићево казивање афоризама у разним приликама широм Тимочке крајине (Бор, Зајечар, Бољевац), а најчешће у Народној библиотеци Бор и на редовним годишњим сусретима Тимокових афористичара у Зајечару. Сваки свој афоризам казивао је са посебном пажњом, са невероватном озбиљношћу и ироничног карактера афоризма, рађала се у сали увек атмосфера за громогласан смех и бурне аплаузе.
По бриткости, актуелности, промишљености и сажетости (ове, и иначе, најкраће књижевне форме) афоризми Драга Раденковића су брзо били примећени и међу онима (а није их мало) који се баве овом формом (и у Бору и у Тимочкој крајини), а и међу онима који су само тзв. „конзументи” афоризама (читаоци и слушаоци).
Искрен и отворен, какав је био и кад није писао афоризме, забринут за судбину земље и народа, Раденковић је такав и у овој књизи. Она тематски (какве су, углавном, све књиге афоризама) није ограничена, али је толико актуелна да се стиче утисак како има највише афоризама о политици. А како би и могло другачије кад смо се свих година настајања ове књиге сви бавили политиком, а многи и само политиком! Ако је у томе било и нечег доброг, онда је добро то што је настала ова књига. Њен наслов Далеко је боље, двосмислен је. Ако је реч „далеко” прилог за истицање, онда нам је сада далеко (много) боље (него што је било). А ако је та реч месни прилог, онда је то боље још далеко од нас. Ту је, дабоме, и асоцијација на Ћосићево Далеко је Сунце, што је Весна Раденковић (ауторова унука) вешто уградила и у решење насловне корице књиге.
Иако се Раденковић није дуго бавио писањем, своју књигу афоризама припремао је пажљиво, стрпљиво, упорно и – релативно дуго, до последњег часа свог живота, све до белешки једва записаних дрхтавом руком у болничком кревету (испоставило се да у тим белешкама има и другачијих варијанти афоризама који су се већ налазили у рукопису будуће књиге).
————
Књига је објављена захваљујући напору рођака, пријатеља и колега, а издавач је ЈП „Штампа, радио и филм” у коме је аутор провео највећи део свог радног века.

Штампај (пдф)