Јелица Живковић
Презентација пројекта Виртуелна библиотека Србије (ВБС) и програмског пакета COBISS
У оквиру обележавања 135 годишњице библиотекарства у борској општини Народна библиотека Бор је 8. априла 2004. године организовала први стручни скуп библиотекара Борског и Зајечарског округа, са темама Презентација пројекта Виртуелна библиотека Србије (ВБС) и програмског пакета COBISS (предавач Весна Стевановић, помоћник директора Народне библиотеке Србије за ВБС) и Мрежа јавних библиотека у Србији 2002. године (предавач Владимир Шекуларац, библиотекар саветник – руководилац Одељења за унапређење библиотечке делатности Развојног центра ВБС).
Окупивши, после више од две деценије, све заинтересоване библиотекаре из региона, Народна библиотека Бор је, симболично, учинила и први корак ка решавању проблема којима су се бавили предавачи двеју обрађених тема, а чији је заједнички именитељ тежња да се српско библиотекарство на почетку 21. века повеже у јединствени информациони систем, у оквиру кога би се на организован и рационалан начин обезбеђивало поштовање стандарда, као и висок квалитет услуга за све кориснике библиотека у систему. Скупу су присуствовали библиотекари из Бора, Мајданпека, Неготина, Кладова, Зајечара, Књажевца, Бољевца и Сокобање.
Већина присутних библиотекара се кроз предавање Весне Стевановић први пут подробније информисала о суштини и циљевима пројекта Виртуелна библиотека Србије. Велико занимање је побудило представљање програмског пакета COBISS, током кога су учесници скупа практично упознати са основним појмовима и процедурама узајамне каталогизације. Иако већина присутних библиотекара не ради у библиотекама чија би техничка опремљеност у догледно време дозвољавала прикључење у Систем, оцењено је да је презентација остварила своју сврху самим тим што је присутнима јасно ставила до знања где се наше библиотекарство данас налази и шта нам све предстоји на путу ка приступању светској породици библиотека.
COBISS (Co-operative Online Bibliographic System & Services – Кооперативни онлајн библиографски систем и сервиси), промовисан 1991. године, систем је који је настао на темељима одлуке Заједнице југословенских националних библиотека, која је још 1987. године прихватила систем узајамне каталогизације као заједничку основу библиотечко-информационог система и система научних и технолошких информација Југославије. Улогу носиоца овог посла добио је Институт информацијских знаности (ИЗУМ) из Марибора, а до распада Југославије 1991. године у систему је учествовало 55 библиотека са целе територије некадашње државе. Данас су скоро све некадашње чланице обновиле сарадњу са ИЗУМ ом.
COBISS је организациони модел повезивања библиотека у библиотечко-информациони систем са узајамном каталогизацијом, узајамном библиографско-каталошком базом података и локалним базама података библиотека учесница, базом података о библиотекама и другим бројним функцијама виртуелне библиотеке. Основни услови за функционисање система су: стандардизована и узајамна обрада библиотечке грађе и уједначено вођење каталога, оспособљеност стручних радника за узајамну каталогизацију и рачунарска и комуникациона повезаност библиотека.
Од момента повезивања библиотеке у систем ВБС, стварају се услови за коришћење свих достигнућа у овој области којих је наше библиотекарство лишавано током деведесетих година 21. века, а то је управо време када је увођењем нових технологија дошло до великих промена. Примера ради, навешћемо само податак да су у свету електронски online каталози преко Интернета доступни корисницима већ читаву деценију.
Библиотеке свих типова могу постати чланице мреже и Народна библиотека Србије већ организује одговарајуће семинаре за оспособљавање стручних радника за узајамну каталогизацију, али је највећа препрека техничка опремљеност библиотека, као нужан предуслов за укључивање у систем, а која подразумева постојање локалне рачунарске мреже и непрекидну везу са Интернетом.
Већини присутних библиотекара је остварење ових услова, с обзиром на тренутно стање у њиховим библиотекама, изгледало као списак лепих и недостижних жеља.
Друга тема скупа, Мрежа јавних библиотека у Србији 2002. године, о којој је известио Владимир Шекуларац, бавила се стањем у јавним библиотекама и, у извесном смислу, библиотекаре је вратила у реалност испуњену свима нама добро познатим проблемима.
Анализа, рађена на основу статистичких података које библиотеке достављају Народној библиотеци Србије, подсетила је још једном на кругове хроничних проблема нашег библиотекарства, који се концентришу око простора, опреме, набавке, коришћења, изолованости и небриге друштва за делатност којој је у Европи додељена битна улога у изградњи будућег дигиталног друштва. Развијени свет је схватио је да су јавне библиотеке идеално позициониране да подстичу развој грађанског друштва и демократије ширењем информација и образовања, јер су политички неутралне и доступне свим грађанима под равноправним условима. Нажалост, наше друштво у транзицији се олако одриче једног потенцијално моћног носиоца културног и едукативног утицаја, какав би библиотека могла да буде.
Неумољиви језик бројки је показао да је у свим јавним библиотекама набавка далеко испод минимума које прописује стандард. То, наравно, јесте један од битних разлога недовољног броја корисника библиотечких услуга, мада није и једини. Други велики проблем је техничка опремљеност библиотека, од којих неке још немају ниједан рачунар! Имајући у виду да је током последње деценије 20. века у библиотекарству – увођењем нових технологија и електронских медија, који су омогућили умрежавање на глобалном нивоу – дошло до великих промена које су се одразиле на методе рада, стандардизацију, пружање услуга и сл, може се сагледати понор у који је библиотекарство код нас потонуло, ако нам бројке кажу да сада радимо горе него осамдесетих година.
Те промене, ти заокрети ка новом не пролазе безболно ни у земљама са високоразвијеним технологијама јер свака транзиција и преструктурирање изазива отпоре, па је утолико разумљивија сложеност задатка пред којим се нашао тим НБ Србије – да прескочи дигитални јаз који српско библиотекарство на почетку 21. века раздваја од света и да корисницима библиотека понуди нове услуге, које су се током последње деценије развиле.
Први скуп библиотекара Борског и Зајечарског округа показао је неопходност струковног организовања, регионалног повезивања, размене искустава и сарадње на путу ка тако озбиљним циљевима као што су обезбеђивање дигиталне писмености за све и укључење целокупног друштва у ново информатичко доба.
Штампај (пдф)