У наставку вам нудимо завршне стране приче Ернеста Хемингвеја под називом „Престоница света“. Јунак ове приче је дечак Пако, који је из своје родне сиромашне Естрамадуре дошао у престоницу Мадрид у потрази за бољим животом. Ту он ради као помоћник конобара у Пансиону Луарка. У пансиону се окупља шаренолик свет, који осим приватних разлога, анархосиндикализма или новијих америчких фимских хитова, своју страст, осећања, живот троши на све оно што чини и окружује помаму борби са биковима. Наравно, осим што жели да задржи свој скромни, али за њега сјајни посао службе у ресторану Пансиона, Пако је и обожаватељ кориде. Једног тихог дана, када нема гостију у сали ресторана, он остаје сам са дечаком-судопером, Енриквеом, пред којим изводи грациозне покрете, веронике и реболера. Лагана дечачка расправа, која се уозбиљава тематизовањем реалног страха који јесте кључни састојак величине једног успеха или неуспеха у арени, компликује се Енриквеовим предлогом да тај голи страх довуку међу столове ресторана тако што ће на ноге столице увезати оштре месарске ножеве. Пако напомиње да се не плаши тренутка у којем ће му се проближити стварни ножеви апстрактног бика.

Штампај (пдф)