Весна Тешовић

„Сви путеви воде у Рим – а библиотеке у бољу будућност“
Пети инструктивни семинар мреже „Библиотеке нашег окружења“ у Љигу

У марту месецу (9, 10. и 11) одржан је у Љигу пети инструктивни семинар мреже „Библиотеке нашег окружења“, који је окупио библиотекаре из 27 библиотека Србије. Добра прилика да се размене искуства, стекну нова сазнања, у поређењу са другима измери властити квалитет.
Првог дана радило се на тему „Библиотеке и унапређење квалитета живота локалне заједнице“. Модератори су били проф. др Александра Вранеш, председник Библиотекарског друштва Србије и проф. др Херберт Ахлајтнер са Empire State University Kansas. Истакнуто је да је библиотека саставни део информационог система и да, ако је формирана на прави начин, чини глобалну информациону мрежу. Поред своје функције да чува културно благо, данас, у новој индустријској ери, пред њом је изазов припремања информација. По речима професора Ахлајтнера, библиотека и библиотекари имају обавезу да помогну транзицију јер знамо где је знање и умемо да претражујемо базе података. Пошто друштво не може увек да препозна нашу улогу, веома је важна медијска подршка и добра сарадња са локалном управом, до тог нивоа да прерасте у партнерство. Сви системи, па тако и политика, зависе од информација. Зато у 21. веку библиотекари постају посебно важни јер су у позицији да у право време каналишу информације онима којима су потребне. Примери јавних библиотека у Канзасу показују како чињеница да библиотекар уме да постави питање и зна где да нађе одговоре, може да буде и начин за додатно финансирање. Иако се у Америци јавне библиотеке финансирају од стране општине, оне се обраћају и индустрији. Бизнисмени немају времeна да долазе у библиотеку и траже потребне податке и зато тим стручњака из библиотеке истражује за њих. Тај посао има своју цену и тако се новац враћа библиотеци, а сарадња бива обострано корисна.
О томе како библиотека унапређује квалитет живота локалне заједнице могли смо чути и од два градоначелника. И домаћин, председник oпштине Љиг Мирослав Максимовић и председник oпштине Стари Град Мирјана Божидаревић су, без куртоазије, исказали велико задовољство „својим“ библиотекама. Њихов заједнички став је да оно што библиотека даје локалној заједници одређује и однос локалне заједнице према њој. Пред библиотекарима је време кад треба да уложе све своје знање, стручност и креативност како би квалитет њиховог рада постао неопходан за успешно пословање како локалне управе, тако и заједнице уопште. У Америци постоје јавне библиотеке чији библиотекар искључиво прати рад локалне власти. Његово радно место је у згради општинске управе, где ослушкује њихове потребе, припрема и носи им информације „на ноге“.
С обзиром на ово искуство, поставља се питање да ли је и како искоришћен кадровски потенцијал наших библиотека како би се у њима развијали различити кориснички сервиси. На тај начин би се постигло да корисници библиотеке постану и они који иначе у њу не долазе.
Први дан семинара пратиле су и колеге из Народне библиотеке Србије на челу са директором Сретеном Угричићем.
Другог дана указано је на перспективе развоја јавних библиотека са трећим сектором, на њихово приближавање модерним европским и светским трендовима, као и на неке нове облике сарадње са локалном заједницом у заједничком напору да се побољша квалитет живота.
Уводно излагање на тему „Модели и потребе издавачке политике библиотека“ имала је Јасмина Нинков, директор библиотеке „Милутин Бојић“. На примерима скандинавских библиотека, библиотека у Данској и Холандији, али и на примеру Градске библиотеке у Задру (проглашена за најбољу јавну библиотеку у Хрватској) и библиотеке „Отон Жупанчич“ из Љубљане, могла се створити слика о томе каква им је издавачка политика. Модели су различити: од вишејезичних водича кроз библиотеку и општину, преко филмова о раду библиотеке или неког њеног сегмента (нпр. завичајног одељења) до часописа. Посебно је истакнут часопис који заједнички уређују скандинавске јавне библиотеке и који је због свог квалитета најцењенији на свету, као и часопис и CD библиотеке из Архуса, која је добила награду Била и Мелинде Гејтс за најбоље јавно коришћење нових технологија у 2004. години.
Истакнута је потреба да библиотека има детаљан водич на свом сајту са обавезном рубриком „Питајте библиотекара“. Пример добре сарадње са локалном заједницом је водич библиотеке „Милутин Бојић“, који на српском и енглеском језику даје карту свих установа културе, а кроз сајт библиотеке може се ући на сајт општине Палалула.
Адела Мацола, уредник геополитичког часописа Limes plus, који организује дебате са различитим људима на различите теме, говорила је о савременој набавци и фондовима библиотека у Парми, с посебним освртом на емеротеку, тј. периодику и начин коришћења тог фонда.
Зорица Стабловић-Булајић, уредник Адижес института за југоисточну Европу, представила је део стручне литературе коју је упутно користити у библиотекама током транзиције.
У дискусији је поново истакнуто да данашње време намеће потребу сталног перманентног образовања човека и зато библиотеке треба да постану, ако већ нису, трансфери знања. Нове могућности у пословању диктирају и нове понуде библиотека и ту треба тражити могућности за додатно финансирање. Библиотеке би морале имати некога ко уме да претражује хиљаде web–страна и да, потом, путем свог издаваштва продају информације.
Моделе издавачке политике представиле су и две библиотеке. Драгана Сабовљев је говорила о издавачкој делатности библиотеке у Зрењанину, а Милица Кирћански из Градске библиотеке Новог Сада представила је часопис за децу Библиотечки путоказ. Бележница вам на својим странама доноси њихова излагања која свакако заслужују пажљиву анализу.
Радионицу „Могућности сарадње са организацијама цивилног друштва у заједничком наступу код донатора и државних фондова“, водили су представници Грађанске читаонице „Пиргос“ из Пирота. За оне који до сада нису имали прилике да на тај начин прикупљају средства за своју библиотеку, ово излагање, иако чисто информативно, ипак је било корисно. Драгоценија су била искуства која су колеге, које су већ сарађивале са невладиним сектором, несебично поделиле са свима присутнима. У служби тога је била и радионица коју је водио Милун Васић, директор библиотеке у Јагодини. Она је имала за циљ да упути присутне како се прате донаторски конкурси и како конкурисати код државних фондова. Охрабрујућа су искуства јагодинске и сомборске библиотеке, које су (по слободној процени аутора текста) највештије у овом послу.
Последњи сегмент семинара се одвијао у просторијама Интернет-клуба Љиг. Тема је била „Интернет и библиотеке“.
Треба рећи да је материјал за семинар садржао и CD који уз програм садржи и малу е–библиотеку у којој су текст Закона о јавном информисању и текст уговора, упутство за писање пројекта корак по корак чији су аутори Chad T. Green и Yvette Castro-Green, као и актуелни конкурси.
Семинар је био прилика и за представљање књига. О монографији о Драгиши Васићу говорили су библиотекари Ратко Чолаковић и Мирко Марковић, а антологију Расцветни цветник, коју је приредио Мирко Марковић, представио је Гојко Тешић. Другог дана семинара библиотекари су походили и манастир Боговађу.
Овакав облик инструктаже библиотекара заслужује сваку похвалу. Разлози су многи. На овај начин се путем осмишљеног дружења, кроз колегијалну едукацију узајамно обогаћује личност библиотекара, а тиме снажи еснаф и унапређује библиотечка делатност. Корист би требало да буде обострана, како за библиотеку као институцију, тако за локалну заједницу у којој она делује, да би се у овом времену транзиције „лутајући путевима који воде у Рим, уз библиотеку лакше стигло у бољу будућност“.

Штампај (пдф)