Пројекцијом документарног филма Ми немамо другу земљу, у Народној библиотеци Бор почиње 19. Турнеја филмског фестивала Слободна зона.
Снимљен на окупираној палестинској територији, филм Ми немамо другу земљу сведочи колико о ратном разарању, до потпуног уништења, толико и о компликованом пријатељству између представника зараћених нација, палестинског активисте и једног од четворо аутора овог документарца Басела Адре и израелског новинара Јувала. Сведочи и о племенитој и бескомпромисној борби за правду, која мора и једино и може бити заједничка.
7. април 2025, 18 сати Ми немамо другу земљу (документарни) (Јувал Абрахам, Басел Адра, Хамдан Балал, Рејчел Сор; Окупирана територија Палестина, Норвешка, 95')
Басел Адра је млади палестински активиста из Масафер Јате, који се још од детињства жестоко бори против израелског протеривања своје заједнице. Басел документује постепено брисање Масафер Јате док војници уништавају домове породица – највећи појединачни чин присилног пресељења икада извршеног на окупираној Западној обали. Његови путеви укрштају се са путевима Јувала, израелског новинара који постаје његов сапатник током више од пола деценије, док заједно воде борбу против протеривања и све више се зближавају. Екстремна неједнакост карактерише њихову компликовану везу: Басел живи под бруталном војном окупацијом, док Јувал живи слободно. Овај филм, створен у палестинско-израелској копродукцији четворочлане групе активиста, настао је током најмрачнијег, најстрашнијег доба у историји ове области, као чин креативног отпора апартхејду и потраге за путем који води ка једнакости и правди.
8. април 2025, 13 сати Ларс је ЛОЛ (играни) (Ајрик Сетер Штордал, Норвешка, 99')
По повратку с летњег распуста, Аманда у школи добија задатак који сматра друштвеном катастрофом: додељено јој је да буде специјални пријатељ новом ученику Ларсу, који има Даунов синдром. Аманда стрепи од привлачења пажње и плаши се да би Ларс могао да је осрамоти, нарочито пред њеном симпатијом Адамом. На њено изненађење, њих двоје развијају снажно пријатељство. Ипак, у тежњи да се уклопи у друштво у школи, она крије њихово пријатељство, чиме води двоструки живот и издаје и Ларса и себе.
8. април 2025, 18 сати Симон са планине (играни) (Федерицо Луис, Аргентина, Чиле, Уругвај, 96')
У потрази за променом у данима када постаје пунолетан, Симон се придружује групи деце са посебним потребама. Они су на ходочашћу, а на том путу почињу да га уче како да се опусти и пригрли животна задовољства. Заједно почињу да плове светом који није дизајниран по мери њихових потреба, креирајући сопствена правила за љубав и срећу. Кроз искуство са овим младим људима, Симонов карактер се мења. Желећи да се и званично придружи групи, прихвата да се подвргне посебном третману како би га прогласили особом са посебним потребама. Међутим, породица га не разуме, а живот му се додатно компликује када се Коло, девојчица из групе, заљуби у њега, понадавши се романси.
9. април 2025, 18 сати Увек постоји сутра (играни) (Паола Кортелези, Италија, 118')
Делија је потлачена жена која добија батине због разбијеног тањира, загорелог ручка, сумње да је чоколаду добила од љубавника или једноставно зато што је свом мужу рекла „добро јутро“ када се пробуди нерасположен. Живи у породици окорелог патријархата, у Италији после Другог светског рата, где чак и остарели и занемоћали отац саветује сина како да туче жену – не пречесто да се не навикне, већ ређе, али јаче, да научи лекцију. Делија покушава да побегне, а сцене њене чежње за одласком толико су напете да гледалац жели да види крај свега – на овај или онај начин. Њена ћерка и два млађа сина сведоци су свега што се дешава иза затворених врата подрума у којем живе. У тренутку када Делија схвати да ће судбина њене ћерке бити иста, она коначно преузима ствар у своје руке.
Махин је седамдесетогодишњакиња која живи сама у Техерану. Муж јој је преминуо, ћерка се одселила у Европу, и Махин схвата да је спремна да се отвори за нову љубав и романсу. Једна поподневна чајанка са пријатељицама наводи је да прекину своју самоћу и обнови љубавни живот. Али у тренутку када се Махин отвара за нову романсу, оно што је изгледало као неочекиван сусрет брзо се претвара у непредвидиво и незаборавно вече. Велики хит публике са последњег Берлинског фестивала.
11. април 2025, 18 сати Мага 1909. (Бранка Павловић, Србија, 60')
МАГА 1909. је експериментални документарац развијен и снимљен са професионалним играчима и аматерима у Београду и Берлину, на оригиналним локацијама где је Марија Мага Магазиновић радила, студирала и наступала са својим ученицама почетком 20. века. Прва новинарка у Србији, феминисткиња, активисткиња и пионирка модерног плеса Мага Магазиновић (1882–1968) посетила је Берлин 1909. године – и ова посета је заувек променила њен живот и историју модерног плеса у Србији. Мага је Београду представила и у њему предавала модеран плес у Београду, у Србији, 1910. године.
Недеља, 6. април 2025, 18 сати, Дом културе у Кривељу
Двогодишњи подухват истраживања и документовања прошлости и садашњости села Кривеља са становишта археологије, историје, етнологије и антропологије, индустријског загађења и заштите животне средине окончан је објављивањем рецензираног зборника радова Кривељ (Народна библиотека Бор, 2024) и истоименог веб-сајта, који, између осталог, садржи аудио-визуелне материјале необјављене у штампаној публикацији.
Народна библиотека Бор уредила је интернет-презентацију села Кривељ и монографију о селу Кривељ.
Монографију је уредио библиотекар Драган Стојменовић, а састављена је из стручних прилога сарадника. По речима уредника, монографија КРИВЕЉ (2024) има за циљ што обухватнији опис села и, посебно, трансформацију села услед неуравнотежене експлоатације рудних богатстава са животом и постојањем животних заједница, у претходних 120 година модерно организованог рударења у Бору. Више о намерама и резултатима монографије можете прочитати у уводу књиге.
Линк ка публикацији о селу Кривељ на сајту Дигитални завичај:
