На стручном скупу одржаном 30. септембра присуствовало је 30 библиотекара и књижничара Тимочког региона из јавних и школских библиотека.
Теме стручног скупа су биле Библиотечка статистика и Међубиблиотечка сарадња. О значају и важности ових тема говорили су Јелица Живковић, Драгица Радетић, Боривоје Ђорђевић и директор НБ Бор Весна Тешовић. Комплетан материјал са овог casino spiele стручног скупа можете добити ако нам се обратите на ове адресе: jovancho@gmail.com и gagcho@gmail.com, или телефоном 030/458 120 (задужене Весна и Драгана Јовановић).

Стручно веће НБ Бор закључило је да не постоји разлог да ова манифестација и даље носи име сајам књига, с обзиром на квалитет продајних изложби какве је библиотека у могућности да понуди својим суграђанима последњих година. После последње, уз велике напоре ипак успешне организације сајма 2006. г. у приземљу ресторана „Бакар“, библиотекари су морали да се помире са чињеницом да велики издавачи не виде интерес да у нашем граду организују продајну изложбу књига. Овогодишњи покушај да се договори продаја са издавачким кућама Плато и IPSmedia нису могли уродити плодом јер је долазак у Бор ради двонедељне продаје књига за њих велики пословни ризик иако им је понуђен бесплатан простор и нису имали никаквих обавеза према продавцу.

За све оне који имају потребу да утољују најразличитију читалачку жеђ остали су само богати фондови Народне библиотеке Бор која се труди да својом набавном политиком изађе у сусрет разноврсним интересовањима, и поред тужне истине да никад у својој историји није добила новац од оснивача за куповину књига у мери коју прописују стандарди.

Али, могли бисмо укратко да се подсетимо каква је била историја сајма књига у Бору.

Први „Сајам књига, наставних средстава и учила, музичке опреме“ организован је у просторијама „Дансинг сале“ Дома културе Бор од 28. до 31. маја 1986. године. Главни оранизатор и излагач била је ИРО „Просвета“ Београд уз још 60 издавача из целе земље, како каже плакат (треба се сетити шта је те 1986. значило „целе земље“). Те године гости су били: Петар Џаџић, Милан Комненић, Данко Поповић, Жика Лазић, Мира Алечковић, Танасије Младеновић. Организатор овог сајма били су Народна библиотека Бор, Дом омладине и ИРО „Просвета“. Дансинг сала и данас постоји али, као и много тога око нас, услед непоштовања законских норми девастирана људском бахатошћу, немаром и непромишљеношћу те се не користи чак ни за игранке а камоли за нешто друго.

Већ наредне године као проблем организатору наметнуо се простор, те је од 26. до 30. маја главни издавач „Просвета“ био у сали Библиотеке, а изложба учила у данас ОШ „Душко Радовић“. Гости су били Слободан Селенић, Слободан Станишић, Радомир Смиљанић и Петар Џаџић.

Трећи мајски сајам књига „Бор 88“ трајао је од 23. до 27. маја 1988. и одржавао се у Спортском центру. То је сајам кога се Борани и данас са носталгијом сећају. Продаја књига са попутом од 20% до 60%, наставна средства, учила и школска опрема, инструменти и музичка учила, продајна изложба слика, књижевне вечери (Радомир Смиљанић, Милан Комненић, Слободан Станишић), концерти, позоришна представа. Организатори свих догађања били су Народна библиотка Бор, РО основних и средњих школа, Књижевна омладина Бора, Спортско-рекреациони центар „Младост“. Штампан је и Сајамски гласник, лист Мајског сајма књига.

У истом простору сајам књига је био и наредне две године, али у много мањем обиму. Дошли су издавачи само са простора Србије: 1989. било их је 11 а 1990. шест.

Од 1991. па све до 2006. године, Мајски сајам књига организовала је сваке године само Народна библиотека Бор у сопственом простору Информативног одељења и сале за програме. Деведесете године, као време васколике инфлације и девалвације (а не само финансијске) оставиле су, очигледно, неизлечиве ране када је организовање сајма књига у питању. Али, за све суграђне који су били жељни да купе књигу, библиотекари су у последњој недељи маја организовали продајну изложбу и квалитетан књижевни програм. Неки издавачи су још увек били расположени да дођу у Бор јер су, поред обавезе да обезбеде представљање неке своје књиге, добијали бесплатни простор и знали да ће Библиотека сигурно купити књиге у одређеном износу. Велике, познате и признате издавачке куће су тих година посртале или нестале (Просвета, Нолит, БИГЗ, Дечије новине, СКЗ, Драганић, Гутенбергова галаксија, Алтера, Народна књига). Појавили су се и Боранима били представљени нови издавачи (Креативни центар, Прометеј, Стубови културе, Зограф, Светови, Моно мањана, Пи прес, Бео књига, Магнет, Утопија, Чаробна књига, Академска мисао, Metaphisica Esotheria, Stylos, Змај, Hiros, Јасен…). Међутим, већ од 2001. г. била је права уметност наговорити их да дођу у Бор.

Петнаест година, сваке године, последње недеље маја (са изузетком 1999. када је сајам ипак одржан, али у септембру) простор у библиотеци би био реорганизован, сви расположиви столови, и они позајмљени из оближње школе, смештани су на Информативно одељење да би се направили штандови а простор Дечјег одељења претваран је у салу за књижевна представљања. Сваке године столови и столице су враћани на своје место у све горем стању. Сваке године је понуда књига, са библиотечког становишта, била све оскуднија а библиотекари су имали све већу муку да у таквој понуди изаберу и купе књиге за раније договорен износ а да их библиотека већ не поседује, унапред свесни чињенице да тако смањују иначе мала финансијска средства за куповину на Београдском сајму књига, за који сви издавачи „темпирају“ нове наслове. Постојеће школе у граду (част изузецима јер од 13 основних и средњих школа куповале су само 2) биле су потпуно незаинтересоване да у то време обнављају фондове у својим библиотекама или купују књиге за награде ученицима.

НБ Бор дочекала и 2006. годину са израубованим простором и опремом и понижавајућим средствима за набавку књига (350 000 дин). Стручни колегијум је закључио да, ако желимо да сачувамо постојећи инвентар кад већ нема средстава за нови, у библиотеци не постоје услови за продајну изложбу већег обима, како то сајам захтева. Такође, библиотека се неће више обавезивати да у току сајма у Бору купује књиге. Значи успех продаје ће искључиво зависити од заинтересованости суграђана. Ако граду не треба сајам књига, не може га ни библиотека сама одржавати у животу. Управни одбор библиотеке је иницирао заједнички састанак са Центром за културу.Верујући у слоган „заједно смо јачи“ некада Мајски сајам књига померен је за прву недељу јуна како би њиме почело Борско културно лето и добио је име Борски сајам књига, пронађен је нови „адекватан“ простор где би била сајамска продаја, договорена су задужења, подељене одговорности … Како се све одвијало детаљно је писано у Бележници бр 14 (38 – 44 стр)

Почетком 2008. године два пута се путем медија огласила управа Спортског центра са идејом да буду организатори Сајма књига. Запослени у НБ Бор су се опет понадали да имају партнера у послу и да ће са враћањем сајма у простор Спортског центра иза овог догађаја снажније стати град и тако успети да врати манифестацији бар део некадашњег сјаја. Али после два круга разговора и договора, добили смо информацију да установа Спортски центар има много других обавеза и да не могу са нама да поделе посао и одговорност. Све то је утицало да се НБ Бор што се продајног дела тиче окрене приватним аквизитерима који су имали своју опрему за рад на улици и нису уцењивали за превоз.

Али зато почетак сајма 2008. обележио је један ванредно непријатан догађај који умало није довео у питање организацију читаве манифестације. Након вишенедељних преговора и договора око учешћа “Арс Либријевог” каравана књига на 23. Борском сајму књига који је требало да почне 02. јуна, Ненад Арсић, власник издавачке куће “Арс Либри” из Београда, отказао је свој долазак у петак 30. маја у 12 сати, правдајући своју одлуку речима да се “прерачунао и да му се не исплати да дође у Бор”. Због отказивања главног организатора у последњи час, сајма текорећи није ни било. Захваљујући дугогодишњем пријатељу Славољубу Милојковићу из Ниша, који је у помоћ прискочио у последњи час, те су Борани могли да рачунају барем на продајну изложбу књига, ако не на сајам на какав су навикли.

И ове 2009. године, продајна изложба књигa организована је на платоу испред Дома културе уз помоћ Славољуба Милојковића јер су и Плато и IPSmedia дошли до истог закључка као господин Арсић.

Да бисмо испоштовали леп обичај овога пута промотивну беседу одржао је Милен Миливојевић, вече пред званични почетак Дана књиге, када је била заказана конференција за штампу, која је и у буквалном значењу била за штампу. Дошли су дописници Бете, Вечерњих новости, Борског проблема, сајта Бор 030, али посленика из две градске телевизије није било.

Чувајући достојанство традиције, која је почела да троши трећу деценију, Библиотека је и поред финансијске притешњености у време „светске економске кризе“ која је тешко погодила општински буџет, организовала квалитетан књижевни програм чувајући на тај начин традицију да се у ово време борској публици представе награђена књижевна дела из прошлогодишње продукције.

Представљено је фототипско издање часописа ЗЕНИТ које је на прошлогодишњем Београдском сајму добило награду Издавачки подухват године.

О ЗЕНИТУ, личности Љубомира Мицића и времену у коме је деловао надахнуто су говорили аутор издања Ирина Суботић, историчарка уметности, Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије, и Саша Илић, задужен за издаваштво у Народној библиотеци Србије.

Нашим суграђанима је, са закашњењем због штампарских проблема, представљен и 19. број БЕЛЕЖНИЦЕ листа Народне библиотеке Бор.

Боранима је на најбољи начин скренута пажња да се у фондовима библиотеке налазе и часопис за Балкан ТHINK TANK и роман који је био у ужем избору за НИН-ову награду WAR. Ово вече изузтно занимљивим учинили су писац романа и главни и одговорни уредник часописа Саша Стојановић и чланови редакције Пеца Станковић и Милош Петковић.

Последње књижевно представљање у оквиру Дана књиге 2009 захваљујући нашем суграђанину Милену Миливојевићу било је право мало славље како за Миленове пријатеље, тако и за све поклонике сатиричног сагледавања животне збиље. Гости из Београда Витомир Теофиловић, Бане Јовановић и Милан Бештић представили су нову књигу афоризама Милена Миливојевића ДРЖАВИ НИЈЕ ДОБРО. Миленове афоризме читали су Сања Барзиловић и Чедомир Васић. Други део вечери претворен је у сатиричарско надгорњавање. Своје афоризме и кратке приче читали су Витомир Теофиловић, Бане Јовановић, Милан Бештић и представници Клуба афористичара из Зајечара „Сергије Лајковић“ Живојин Денчић и Френки, те је тако многобројној публици омогућено право уживање.

Као закључак могу да послуже речи Сретена Угричића, управника Народне библиотеке Србије, са отварања 21. Борског сајма књига (Бележница бр. 14): „У земљи Србији само још часовници функционишу одговорно, принципијелно, непристрасно, поуздано, лако и неприметно. Али и они једва одолевају свепрожимајућој ентропији. Систем меље и кородира темељно као поплава термита. Само је питање времена кад ће и часовници поклекнути. (…)“. Дани књиге 2009. некима могу бити знак да је Народна библиотека Бор подлегла свепрожимајућој ентропији, а неки други могу тумачити да је управо НБ Бор један од часовника који и у изразито тешким условима функционише одговорно, принципијелно…

Зато је не само прве недеље јуна, већ свакога дана актуелно питање-слоган Борског сајма књига : „Да ли је књига Ваша потреба?“ Или, да генерализујемо питање. Да ли књига јесте потреба?