Виолета Блага

Тог пролећа Елеонора звана Нора (Ибзенова драма – 3 вертикално) нашла је напокон швалера (љубавник – 12 хоризонтално). Заљубила се као гимназијалка, иако је ускоро, требало да прославе тридесет година матуре (испит зрелости – 19 усправно). Обзнанили су у новинама. Сви они који нису оглашени на последњима странама градског „Гласника”, који се нису ушинули, нити одлетели преко баре да посете децу расуту по белом свету, усхићено су се спремали за тај значајни датум. Позвали су чак и сенилног професора Леку, физичара (природна наука – 21 вертикално), који удобно проводи своје старачке дане, у Дому на периферији, у заслуженој пензији. Швалер је био харизматични Квазимодо, (Главни лик романа Звонар Цркве Нотр Дам – 44 хоризонтално) Тако га је мајка звала од миља, а беше једина жена, осим Норе, која је у њему успевала да разазна какву – такву лепоту. Био је погрбљен, ћелав и буљавих очију али, непоновљиво замаман.
По Нориној теорији о мушкарцима, уклапао се невероватно: „Ако си сигурна да га нико неће, онда је само твој!”, тврдила је, срчући кафицу са својом најбољом другарицом – исфрустрираном Маги. Био је потпуно различит од њеног досадног, трећег мужа, бившег шахисте велемајстора, наше, бивше отаџбине. Квазимодо је имао – Оно Нешто, боју гласа као Рет Батлер (главни мушки лик у филму Замјео их вјетар – 13 окомито), вишезначне, трик реченице на које падају релативно начитане средовечне интелектуалке и наравно, џентлменско понашање. Састајали су се пре и после њеног козметичког третмана, у највећој тајности, јер је опасније било да их ухвати његова мајка, посесивна стара роспија, него ли њен муж, ако неким чудом, изађе из шах клуба раније и примети да му нема супруге у кухињи, тачно на оном месту где се дивно сусрећу фрижидер и радна плoча за мешење теста. Нора и њен Ах! – Драги!, одлазили су у мотеле, с оне стране Мораве (река у Србији – 48 хоризонтално), где су упорно, али без икаквог успеха, покушавали да изазову бурну хемијску реакцију два испошћена тела. Обесхрабрен и потпуно полудео од страха да његова мајка не дозна, ретко када би успевао да код себе изазове макар наговештај позиције за одрађивање оног мучно-слатког стања од кога је, тако брижљиво чуван, ех, педесет две године. Замамни педест двогодишњи нежења, прекинуо је ту лудост, скинуо терет са себе! Оставио је. Елеонора, звана Нора била је смлаћена… плакала је данима, гутала пилуле. Запијала се са пијандурама у голф клубу у току преподнева. Повраћала нешто зелено и горко – али је осећај љубави и патње није напуштао, ко зна колико времена. Пилинг лица радила је сваке седмице. У четири по подне излазећи из козметичког салона освртала се да види његов вартбург (марка аута из ДДР – 34 вертикално) али узалуд, њега не беше нигде! Припитомио се, повратио уз мајчин скут. Блудни, неваљали син, вратио се на своје исходиште, засео у фотељу преко пута маме и требио грашак као некад, „О боже, какво олакшање, бити исправан, неоптерећен…”, мислио је.
Нора је размишљала да прекрати себи муке, увек кад се ушика. Претила је самој себи у огледалу. Буљила закрвављеним очима негде у празно, у правцу прозора, где је у окну видела његов, само његов лик… Међутим, није се убила.
„Увек тако недоследна, Бог је вид‘о, говорила је њена најбоља дру гарица исфрустрирана Магдалена, „Буди Бог с нама!”
„Моја љубав према њему стално расте, цвилела је код психијатра, следбеника Фројда (чувени психијатар Сигмунд – 73 хоризонтално)
Међутим, као што обично бива: Љубав је расла, расла, па спласла…
Једног дана, спласла!
(Друга награда на Конкурсу за кратку причу)

Саша Д. Ловић

Возимо Апља и ја нека дрва мом сељи. Грабова. Ноћ… Магла… Возимо и ћутимо… Пушимо… Он Бест а ја Див. Апља се нервира а ја ‚ладан к‘о шприцер а он млађи од мене, пффф… и кажем му ја Апљо, зајеби се нервираш, а он ништа, ћути и бечи се к‘о вампир. Па, изеш му јарца, опет ћу ја, ће нам плати за месец дана и другу рату, шта сад, дај да стигнемо, замезимо мало, попијемо, ће видиш – а он се само окрене и пљуне кроз прозор.
И… заглавимо се ми! Он мени и оца и мајку и семе и племе и… Почне киша, а ‚ладно, ‚ладно и он брууум, врууум, ма јок. И потурам ја под точкове и ћебе и картоне и неке дашчице нађем иза, ту, тц! Апља извади онај његов мобилни, ал‘џабе, нема сигнал. Он онда почне да псује и шутира оне гуме. И псује, псује и одједном – ништа. Гле, па он пао! Апљо, Апљо – еј бре! Ја се дерем, а он гледа бело. Стрефило га… ту, на сред пута… и поче да звони онај његов мобилни, ал‘ ђавола, ја не знам да се јавим, покис‘о стојим и размишљам, нит‘ сеља добио дрва грабова, прву рату целу, и мој део, Апља дао оном Томи за водомер, да му угради у село, а Апља умрео… А млађи од мене… и сад – шта ја да радим?
(Прва награда на Конкурсу за кратку причу)

Драгица Радетић

Одређење библиотеке као храма или капије знања припада прошлости.
Захваљујући новим технологијама,
новим културолошким и економским потребама корисника, врата „храма” су отворена споља. На отвореним вратима био је неминован сусрет старог и новог, старовремског библиотекара и савременог корисника.
Успостављање комуникације међу њима и међусобно разумевање захтевало
је прихватање споља долазећих промена и измене у унутрашњем реду, поретку и обављању библиотечке делатности.
Не први пута, теорија је устукнула
пред праксом.
Према теорији, библиотечка делатност
обухвата набавку, обраду,
чување и коришћење књижне и некњижне грађе. А етимолошко значење
библиотека указује на место на коме се чувају књиге (biblion – књиге,
theke – спремиште). Дакле, теорија предност даје носиоцима информације
(књизи, часопису, рукопису, музикалији…)
у односу на саму информацију,
као садржају који се преноси.
Међутим, пракса показује да савремени
корисник трагајући за одговором
на питање о одређеном догађају,
личности, предмету или појави,
у библиотеку све чешће долази по информацију. Потребе за информацијом,
у било ком облику, писаном, усменом, аудио-визуелном, све више расту.
У библиотекама су увек постојале значајне, али гломазне, референсне збирке у којима се могао наћи одговор на многа питања корисника. Појавом других извора информација, физичких
и дигиталних, те збирке, као део културне баштине, нису изгубиле на значају, али се приступ информацијама
променио; информације су постале
доступне свима, лакше се складиште
и брже претражују. Са новим технологијама информација је ослобођена
и бивши монопол над информацијама
је укинут. Монополски приступ
информацијама који је контролисао
знање и давао предност једнима
у односу на друге, некада присутан
у скоро свим областима људске делатности, захваљујући новим технологијама,
данас је превазиђен.
Информационе технологије, а посебно
Интернет, постали су део наше свакодневице. Према новијим подацима,
данас Интернет користи преко милијарду људи. Интернет обликује свет у коме живимо и формира наш поглед на свет.
Сви желе бити информисани, јер бити ИНформисан, значи бити у тренду.
Ипак, важно је имати на уму, да Интернет пружа информацију, али не даје и истинско знање, зато је имати приступ Интернету и бити компјутерски
писмен, неопходно, али не и довољно. Давно пре, старогрчки мислилац
Есхил изговорио је нешто што и савременом човеку може бити наук: „Мудар је онај који зна нешто корисно,
а не онај који зна све”. Да би се разумео
смисао неке информације потребна
је одређена стручност и знање, као кључ за њено дешифровање.
О информацији, њеном преносу и примени, смислу и корисности, као и о односу информације и знања, тек ће говорити млада наука о информацијама
и нови стручњаци, информатичари.
Њихово знање биће потребно
и у библиотекарству, музеологији, документалистици, новинарству и другим дисциплинама које су се до сада бавиле информацијом на један другачији начин.
У протекле две деценије информатика
улази у библиотеке, додуше споро
и поступно, али у циљу задовољавања
све сложенијих захтева корисника.
Информатизују се библиотечки
каталози и каталошки опис књиге,
класификују подаци, формирају софтверске базе података, програмски
се креирају библиографије и цитатне
базе и израчунава библиотечка статистика. Наравно, појавом Интернета
као средства које омогућава кориснику
приступ информацији изван
библиотеке, улога библиотека се не умањује, али се мења.
Добро обавештени корисник у библиотеку
све чешће долази због консултације,
да би физички приступио документу као носиоцу информације или потражио нешто више од онога што му је било на располагању претражујући
по Интернету…
Улога библиотеке у скорој будућности
може бити изузетно значајна
ако се узме у обзир да тржиште
информација све више почиње трговати информацијама, да ће све мање бити бесплатних onlajn приступа,
да се морају поштовати закони о забрани издавачког копирајта и коришћења
оргиналних радова и резултата
истраживања у различите сврхе, без одобрења аутора. Библиотека у овим случајевима може имати незамењиву
улогу посредника.
Али, улога библиотека се не би могла
мењати без свести библиотекара о неопходности тих промена. Упркос
томе што се промене бојажљиво прихватају, што постоји степен неповерења
према новом као непознатом,
библиотекари све више увиђају њихову неминовност. Промене се заснивају
на учењу. Да би успешно могли
одговорити захтевима новог, информатичког
доба, односно захтевима
својих корисника, библиотекари и сами морају бити информатички образовани. Стручно усавршавање библиотекара подразумева не само континуирано учење него и промене професионалног понашања. Библиотекар
постаје професија коју обликује будућност.
Литература:
1. Ив-Франсоа Ле Коадик, Наука о информацијама,
Clio, Београд 2005.

Јасмина Вуканић

(Мр Драгана Милуновић, Библиотеке за хендикепиране, Задужбина Андрејевић, Београд, 2006)

У издању Задужбине Андрејевић објављена је монографија „Библиотеке за хендикепиране‘‘ ауторке Драгане Милуновић, која представља приређену магистарску тезу „Библиотеке за хендикепирана лица‘‘, одбрањену децембра 2004. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
У раду су, у складу са пружањем посебних библиотечких услуга или са специфичном организацијом, третирани проблеми библиотека за слепе, глуве, библиотека за ментално ретардирана лица, а у извесној мери и пружање библиотечких услуга старим лицима, болесним лицима, и лицима са психолошким проблемима или телесним повредама код нас и у свету.
Развој библиотека за хендикепиране отпочиње настанком библиотека за слепе које представљају најразвијенији и најзаступљенији тип специјализованих библиотека за хендикепирана лица. Специфичност ових библиотека огледа се у томе што оне својим корисницима нуде посебну врсту грађе која је дата у тзв. алтернативним форматима.
Организацију и процес рада у библиотекама за хендикепиране илуструје компаративна анализа која је у раду дата на примеру Конгресне библиотеке у САД, библиотека за хендикепиране шест европских земаља и библиотека за хендикепиране у Београду. Ова анализа пружа увид у бројне разлике у технолошкој и организационој развијености ових библиотека. С једне стране, представљен је Сервис Конгресне библиотеке у САД (Национални библиотечки сервис за слепе и физички хендикепиране), који заједно са библиотекама у мрежи покрива готово читаву територију САД и истиче се као узор на пољу бављења хендикепиранима. С друге стране, дата је слика стања у Европским и библиотекама за хендикепиране у нашој земљи. У нашој земљи стање у библиотекама за хендикепиране је врло незадовољавајуће. У њих се недовољно улаже и оне не функционишу као самосталне установе већ постоје у саставу других институција (школа, домова, организација које се баве заштитом хендикепираних лица), чиме је развој ових библиотека знатно ограничен. У развијеним Европским земљама ситуација у библиотекама за хендикепиране варира између ове две крајности.
Посебно поглавље посвећено је међународним библиотечким удружењима хендикепираних лица, односно најзначајнијој, IFLA секцији библиотека за слепе, која се већ годинама бави и унапређивањем библиотечких услуга за слепа лица и унапређивањем рада библиотека за слепе. Запањујући је податак, дат на основу процене IFLA-е, о томе да је тренутно слепима доступно само 3–5 % свих публикација које постоје у свету.
У поглављу у којем су описани стандарди у библиотекама за хендикепиране (стандарди у односу према корисницима и стандарди за каталогизацију материјала у алтернативним форматима), ауторка спомиње и посебно важну иницијативу Народне библиотеке Србије, покренуту 2003. године о оснивању Библиотеке за слепе као самосталне установе. Овај, још увек нереализован пројекат, представља један од могућих начина да се у нашој земљи пробуди свест о неопходности оснивања самосталних специјализованих библиотека.
У монографији су презентована најновија техничка и технолошка достигнућа која представљају основни предуслов за постојање библиотека за хендикепиране и за њихов даљи развој. Међутим, и поред наглашене потребе ових библиотека за савременом технологијом, од почетка рада присутан је императив о значају људског фактора, односно о значају приступа библиотекара хендикепираном кориснику. Одговарајући приступ библиотекара код корисника умногоме може да резултира и рехабилитацијом, подизањем нивоа мотивације и социјализацијом.. Због тога се у овим библиотекама посебно инсистира на систематској обуци библиотечког особља.
Ауторка се посебно осврнула на „библиотерапију‘‘, методу којом се пацијенту даје брижљиво одабран материјал на читање. Читањем одређене литературе, уз процес идентификације са ликовима и емотивним уживљавањем, пацијент се суочава са сопственим проблемима и начинима на који они могу да се реше. И поред тога што постоје и негативна искуства у примени ове методе, па самим тим и различита схватања о њој, она свакако отвара нове димензије у приступу библиотекара хендикепираном кориснику и наглашава снагу терапеутског дејства читања.
Рад пружа увид у историјску перспективу и савремена кретања библиотека за хендикепиране, код нас и свету. Покреће и бројна питања која се тичу специфичности захтева које ове библиотеке имају. Нуди и бројне идеје, конкретне кораке и обрасце које савремене светске библиотеке користе у пружању библиотечких услуга хендикепиранима.
Овај драгоцен рад из библиотекарства представља и синтезу сазнања из различитих наука и дисциплина – дефектологије, медицине, психологије и социологије.
О потреби за објављивањем једне овакве монографије не треба посебно говорити. Треба само истаћи да ће примена сазнања која су наведена у монографији тек говорити о њеној вредности.
Ова мултидисциплинарна студија, осим што представља значајан показатељ стања, потреба, и перспектива развоја библиотека за хендикепиране пружа значајне смернице у превазилажењу оквира у којима се крећу библиотеке за хендикепиране у нашој земљи.

Богдан Трифуновић

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис’’ свој први сајт добила је 2000. године. Сајт је био замишљен као место где ће се представити целокупан културни живот Чачка, нешто попут специјализованог портала културе са свим установама, вестима и дешавањима која чине културну понуду града. Таква (пре)амбициозна концепција, очекивано, није опстала, јер библиотека није имала раднике који би посветили томе послу већи део радног времена, али и због тога што је одржавање и ажурирање сајта у потпуности зависило од других. Библиотекари би једино припремили вест и фотографију, који би се путем електронске поште слали особи задуженој за одржавање сајта. Тиме је сав утицај на садржај био завршен, па и не чуди да су практично само вести једини мењани део сајта од 2000. до 2006. године.
Пошто је стари веб сајт визуелно постао превазиђен и неатрактиван, одлучено је да се приступи изради нове интернет презентације. Направљен је одређени концепт, према коме су се радници библиотеке водили у преговорима око израде сајта. Почетни контакти са фирмама које се баве веб дизајном нису доносили охрабрења, јер је замишљени пројекат својом величином, а тиме и ценом, превазилазио суму новца коју је библиотека намеравала да потроши. Више месеци ствари се нису помериле од нацрта на папиру, све док није преовладало уверење да тренутним стањем нико није задовољан: библиотека, као важан чинилац културне понуде у локалној заједници, није имала адекватно присуство на интернету, док су корисници библиотеке ускраћени за лакши и бржи приступ информацијама путем интернета. Стекао се утисак да је све боље од неактивног веб сајта, па је један радник библиотеке приступио учењу веб дизајна, са књигом у руци испред компјутера.
Читав процес израде сајта и његовог „пуњења’’ текстовима и сликама трајао је око четири месеца, уз редовно обављање свакодневних радних задатака и неизбежни рад у слободно време. Софтвер коришћен за веб дизајнирање чинио је програм MacromediaDreamweaver 8, који се показао као веома погодан за руковање од стране почетника у HTML-у (HyperText Markup Language, Хипертекстуални језик за маркирање). Поред тог програма, у оквиру пакета Microsoft Office дистрибуира се и програм Front Page, који је такође специјализован за израду интернет страница и представља солидно решење за веб дизајн. Оба програма обилато се пропраћена објављеном литературом, од најпростијих књига за почетнике, до исцрпних решења типа „све у једном“, али је превагу приликом избора однело решење Macromedia-е због већег броја опција за рад. Скоро цео сајт Градске библиотеке урађен је у HTML-у (преко 100 страница), осим две странице где је имплементиран језик PHP (Hypertext Preprocessor), за чију израду се најсрдачније захваљујемо Урошу Пешовићу, дипломираном инжењеру електротехнике. Осим тога, за израду навигационог менија, као основног средства за кретање кроз садржај сајта, искоришћена су бесплатна решења програмског језика JavaScript, која се веома лако могу пронаћи и преузети на интернету, а служе за додавање интерактивности HTML страницама. За напредније форматирање изгледа страница искоришћени су CSS (Cascading Style Sheet) стилови, који се лако и интуитивно дефинишу у програму Dreamweaver, а служе за уједначен изглед сваке странице у оквиру сајта.
Садржај веб сајта урађен је у потпуности ћирилицом, док су основне информације о библиотеци, њеној структури, историјату, услугама и програмима преведене на енглески и немачки језик и налазе се на посебним деловима сајта за кориснике којима српски није матерњи језик. Покушано је да се корисницима на једном месту пружи што више информација на што краћи могући начин. Већ се увидело да се у оквиру будућих ревизија сајта морају додатно сажети сви текстови, како преобиље текста не би угушило суштину пренетих информација. Најбољи критеријум према коме ће се ревизија сајта водити биће статистика посећености. Странице са највећом посећеношћу, односно делови сајта који највише интересују посетиоце, заслуживаће даље усавршавање и стално ажурирање садржаја, док оне са мало или нимало посећености или нису потребне у оквиру презентације или су представљене на погрешан начин и на неадекватном месту. Статистика за последња четири месеца показује да су корисницима најзанимљивија електронска издања Градске библиотеке у Чачку, која се бесплатно нуде за преузимање са сајта. Такође, део сајта „Дигитална библиотека”, који је посвећен дигитализацији материјала из фондова чачанске библиотеке, показује константно повећање посећености како се све више материјала објављује у дигиталном облику.
Индексна, почетна страна доноси главни мени са исцрпним оба вештењима о структури библиотеке, њеном историјату, услугама, издањима, информацијама о Дисовом пролећу као најзначајнијој манифестацији коју библиотека организује. Поред тога ту је и део где се могу преузети електронска издања одређених публикација чачанске библиотеке, као и одељци „Пројекти” и „Летопис”, где посетиоци могу стећи увид шта је то на чему се ради, односно шта се урадило (са старог сајта преузете су вести које прате активности од 2000. до 2005. године). Већ поменути сегмент „Дигитална библиотека” представља колекцију дигитализованих докумената из фондова Градске библиотеке, који својим садржајем и формом чине део културне баштинe Чачка и шире околине. Највећи део почетне стране резервисан је за вести о најновијим дешавањима. Седмична акција „Књига недеље” прати се преко дела где је могуће видети скениране корице и кратки приказ препоручене књиге за ту недељу. Постоји и архива претходних приказа Књига недеље. Посетиоцима сајта омогућено је да преко услуге „Питајте библиотекара”, путем електронског формулара, комуницирају са библиотекарима, постављају питања, остављају коментаре или критикују рад библиотеке и њених радника. Један од највреднијих делова сајта чини део „Информациони сервис”. Желело се да посетиоци на једном месту добију што више информација које су потребне у свакодневном животу. Ту се могу наћи редови вожње са железничке и аутобуске станице у Чачку, адресар важних установа у граду, комплетан адресар са адресама, телефонима и веб адресама свих факултета, виших, средњих и основних школа у општини, линкови до више сајтова где се нуде огласи за посао, мапа Чачка, информације за студенте и слично. Намера је да Информациони сервис стално буде допуњаван новим садржајима и тиме прерасте у прави електронски шалтер, чиме би се делимично испунила једна од улога савремене библиотеке.
Редизајнирани веб сајт Градске библиотеке у Чачку не представља врхунски домет из области интернет технологија, што је и разумљиво ако се узме у обзир да га је радило лице сасвим другачијег профила образовања, коме је наведени сајт и први такав пројекат у каријери. Ипак, од визуелног доживљаја далеко је значајнији производ који је установа добила: веб сајт који се одржава и ажурира новим вестима директно од стране запослених, чија је израда коштала значајно мање од просечног тржишног износа. Поред тога, библиотека у Чачку је након реализације овог пројекта обогатила своју структуру запослених, јер стечена знања из области веб дизајна и интернет технологија могу се даље преносити на колеге, што је веома значајно када у систематизацији послова библиотеке још увек нема предвиђених места за стручњаке из тих области. Показани начин израде интернет сајта јавне библиотеке може бити својеврсно упутство и за друге библиотеке које се налазе пред проблемима или дилемама које је решавала и библиотека у Чачку. Уз адекватну подршку више инстанце, лични афинитет и вољу да се нешто уради, многе постојеће проблеме у установама културе могуће је решити уз постојећи кадар, са скромним средствима и у кратком временском року. Пример: www.cacak-dis.org.yu.

Др Драгана Малић

Школске библиотеке су од свог настанка имале специфичну врсту корисника (ученике и наставнике) и фондове који треба да удовоље захтевима наставног процеса. Јавне дечје библиотеке су настајале касније, тек када се уобличила свест о значају ове области библиотекарства, као одраз промена у педагошким теоријама о улози писмености, читања књига и развијању навике коришћења литературе код деце. Временом су јавне дечје библиотеке постале носилац неформалног образовања које тече паралелно са формалним.
Иако типолошки различите, јавне библиотеке су стручно (кадрови) и технолошки (информациона технологија) у могућности да школским библиотекама пруже подршку у многим областима и у вези са мноштвом питања: од практичних решења током компјутерског обављања одређених библиотечких послова и формирања разноврсних база података, о стварању и попуњавању специфичних фондова за ученике са посебним потребама (за тзв. развојне групе деце), до саветодавног рада приликом набављања рачунарске опреме и укључивања у јединствену локалну и регионалну библиотечко-информациону мрежу.
Локална заједница обликује и помаже образовни систем, па се тако и финансирање рада школске библиотеке врши по истим принципима као и финансирање целокупног образовног система. Матичне библиотеке у Србији имају законску обавезу да прате рад школских библиотека које чине део јединственог библиотечког система, а посебним прописима су регулисане радне обавезе школског библиотекара.¹
Док се библиотечка служба школских библиотека базира на броју ученика и наставника школе и наставним програмима које библиотека треба да прати и подржава, планови библиотечких услуга јавних дечјих библиотека базирају се на статистичким подацима о укупном броју деце узраста од 5 до 15 година на одређеној територији, без обзира да ли су стални или потенцијални чланови библиотеке. Јавне дечје библиотеке „окупљају и предшколску децу, омогућавају родитељима и породици да активно учествују у првим дечјим искуствима везаним за књигу, отворене су и онда када школе не раде, и што је најважније јасно показују да књиге нису само и једино за учење у оквиру школског програма.”²
Што је још значајније, јавна библиотека пружа свим члановима локалне заједнице подршку у учењу током читавог живота, а не само током редовног школовања. Јавна библиотека сукцесивно обезбеђује избор грађе о разним темама, „који ће омогућити људима да следе своја интересовања и помаже њихово формално или неформално образовање.”³
У библиотечкој литератури многи су аутори анализирали проблеме у раду јавних дечјих и школских библиотека, као и могућности унапређења њихове библиотечке делатности, закључујући да и поред различитих функција и задатака, обе врсте библиотека теже испуњењу истог циља: васпитавању и образовању младих. Тај заједнички циљ, у чијем је средишту књига као основно средство васпитно-образовног процеса, захтева непрекидну сарадњу и узајамну повезаност и једног и другог типа библиотека, што ће рећи да делатност и развој једних никако не може и не сме да угрози, а још мање искључи постојање и развој других библиотека.✴
Са порастом броја школских библиотека и ширењем мреже јавних библиотека више се увиђа и значај њихове међубиблиотечке сарадње: „.. што се школске библиотеке више развијају, то више читалаца имају јавне библиотеке. Ове двије установе се допуњују, тако да је свака неопходна корисницима који јој се обраћају.”⁵
У свим облицима стручног и педагошког рада школска библиотека би требало да сарађује са одељењима јавних библиотека, јер је задатак јавне библиотеке да помогне и подржи тај процес. Задаци јавног образовања и јавног библиотекарства се тако међусобно допуњују. Педагошка сарадња и набавна политика централне су тачке сарадње између школе и јавне библиотеке, чиме се заједнички долази до истог циља: популаризацији књиге и читања међу школском децом. У време појаве модерних средстава за преношење информација, књига и даље представља главни и најважнији извор стицања знања. За организовано и потпуније литерарно васпитање и образовање деце, поред устаљених облика рада школских библиотека кроз секције и клубове, потребно је повећати број организованих одељенских посета дечјим одељењима јавних библиотека. Тако се ученици могу поступно и систематски упознавати не само са библиотечким фондом у слободном приступу, већ и са коришћењем ка талога, библиографија, комјутерске читаонице, електронским издањима и другим доступним изворима информација у јавним библиотекама.
Међубиблиотечким позајмица ма из књижног фонда дечјих одељења јавних библиотека, у облику депозитних фондова при школским библиотекама и разменом вишка књижног или фонда периодике, смањује се несразмер између читалачких захтева и недовољне опремљености школских библиотека. Нпр, већина наших школских библиотека није у могућности да обезбеди довољан број примерака ученичке лектире. Решење овог проблема се проналази у кординацији набавне политике дечје библиотеке са плановима и програмима рада основних школа.
Уз школске библиотеке које су опремљеније по броју библиотечких јединица неопходних за реализацију образовног процеса, библиотечки служба у дечјим одељењима јавних библиотека била би растерећена баласта неактуелних или ретко коришћених књижних фондова, и могла би се окренути набавци скоро искључиво белетристике, научних и научно-популарних издања и специјализовати у правцу пружања разноврснијих библиотечких услуга и реализацији анимацијских програма како за децу школског, тако и за децу предшколског узраста и децу са развојним сметњама.
На будући развој школских библиотеке у локалној заједници, утицаће како промене у систему образовања, тако и промене које доноси развој нових информационих технологија. Ученици данашње школе желе информацију која је брза и непосредна, потпуна и адекватна, приступачна и прегледна. Различити нови медији и извори информација имаће улогу преносилаца наставног садржаја од извора знања до корисника, а биће на располагању наставницима и ученицима не само у школској библиотеци или медијатеци, већ и у кабинету за информатику. Школске библиотеке са стручно уређеном књижном и некњижном грађом, адекватним простором у оквиру школске зграде и школованим библиотекарима, у појединим срединама у којима не постоји организована јавна библиотечка служба за децу, све чешће ће преузимати функције дечјих одељења јавних библиотека и постајати минијатурни културни центри локалне заједнице.
Према ставовима европских теоретичара библиотекарства, савремена школска библиотека би у будућности требало да буде „интелектуални центар”⁶, који ће кроз контакте са свим члановима локалне заједнице, (не искључиво са ученицима и наставницима школе) омогућити прикупљање, обликовање и дисеминацију колекција информација у слободном приступу, информација од значаја за локалну заједницу, а које није лако пронаћи на други начин.
У домаћој библиотечкој пракси вишеструке су могућности укључивања рада школских библиотека у рад локалне заједнице. Осим основне делатности – пружања библиотечких услуга ученицима и наставницима, најчешћи облици допунских активности школских библиотека, које су намењене свим грађанима су:
1. Информисање о школским акцијама везаним за обележавање значајних јубилеја заједнице и региона и укључивање ученика, наставника и грађана у реализацију програма прославе (нпр. 150 година од рођења Николе Тесле и 59 година од постојања средње стручне школе „Никола Тесла” обележено је јавним часом у простору Дома синдиката и пригодном монографијом),
2. Промоција младих стваралаца (уметника и научника) и помоћ при објављивању њихових првих књига (нпр. „Песничка штафета” је културно-образовна акција београдских основних школа која окупља најмлађе литерарне ствараоце, којима су домаћини школске библиотеке, а најбољи радови објављују се сваке године под покровитељством Градског секретаријата за образовање).
3. Покретање и урађивање школских (локалних) часописа, билтена или web сајта (нпр. билтен и web-сајт ОШ „Старина Новак”, Палилула, о почетку двојезичне наставе у овој и другим београдским школама), и, ако то средства и техничке могућности дозвољавају, штампања школских информатора, збирки задатака и приручника за почетно учење читања и писања, намењених деци предшколског узраста која похађају припремну школску наставу, и њиховим родитељима, или двојезичних сликовница / читанки за децу мањина (Рома, Русина, исл.),
4. Организовање бесплатних курсева, како за ученике, тако и за све остале чланове локалне заједнице (Нпр. курсеви ткања и иконописања у ОШ „Краљ Петар I” (Стари Град); течајеви припремне наставе за полагање пријемних испита из српског и страних језика у ОШ „Надежда Петровић” (Нови Београд), итд,
5. Сајмови књига (уџбеника, приручника, стручних часописа или белетристике) као и сајмови других врста некњижне грађе (цд, плоча, постера) или спортске опреме, играчака, итд. (нпр. издавачка кућа „Лагуна” из Београда одржала је мини сајам књига у школској библиотеци ОШ „Старина Новак” (Палилула),
6. Књижни фонд школске библиотеке као прва теоријска подршка у реализацији одређених регионалних пројеката (нпр. пројекти „Школе без насиља” или „Школе без дроге” који су током 2006. године повезали 25 основних и средњих школа у Београду са јавним установама (Заводом за превенцију болести зависности, МУП-ом Србије, Министарством образовања и Министарством здравља).
7. Помоћ у решавању појединих актуелних проблема грађана локалне заједнице давањем валидних и брзих информација (нпр. у школској библиотеци ОШ „Свети Сава” (Врачар) организован је први еко-кутак са циљем да промовисањем књига и часописа који се баве екологијом, изложбама слика и фотографија најчешћих загађивача, као и приручном научном литературом из ове области, допринесу побољшању квалитета живота локалне заједнице),
8. Давање информација о локалним спортским такмичењима за децу, бесплатним позоришним и биоскопским представама, курсевима језика или обуке рада на компјутеру, о програмима и активностима локалне јавне библиотеке, музеја, галерија, културно-уметничких удружења, итд. (нпр. наставни кадар ОШ „Михајло Петровић Алас” редовно обавештава и ученике и родитеље о актуелним програмима, изложбама и књижевним сусретима које организује локална јавна библиотека „Ђорђе Јовановић”).
Да би се адекватно одговорило на потребе за информацијама грађана локалне заједнице, пре свега ученика и њихових породица, потребно је извршити анкету / интервју са будућим корисницима, потом сачинити попис и анализу конкретних питања које су информације свакодневно потребне, и финално, али не дефинитивно, одредити валидне изворе информација и најоптималнији начин дисеминације података (преко wеб-сајта школе, на адресу корисника, преко школских огласа, у просторијама школске библиотеке, итд.). Не мање важан и захтеван је посао организовања и чувања приспелих захтева корисника и прикупљених информација. Пронађене информације треба да буду организоване тако да стављањем одговарајућих знакова и инструкција за читање буду лако доступне и разумљиве корисницима. Информације се морају редовно ажурирати и бити прецизније у односу на информације које се јављају у масовним медијима или дневној штампи.
У односу на досадашњи, не ретко међусобно изолован библиотечки рад, школске и дечје јавне библиотеке требало би да се усмере ка заједничкој интеграцији у општеобразовним програмима и акцијама промовисања културе и науке, да би се што лакше и брже укључиле у глобалну информацијску мрежу, стварањем сопствених сајтова, база података, набавком рачунарске технике и прикључивања на Интернет мрежу. Јер, према подацима Пулмановог дигиталног водича из 2000. године више од 90 % свих школа земаља ЕУ већ је имало неограничен приступ Интернету, док је у нашим условима само мали број школа уопште имао рачунаре или приступ Интернету у школској библиотеци.
Обим будућих активности школских библиотека ће зато зависити и од стратегије тј. јасно дефинисаних циљева и приоритета у односу на наставни план, и од промена у друштву (породичној структури, демографским кретањима и културној разноликости), и од пораста информацијских потреба корисника и од материјалне подршке локалне заједнице, како би, попут јавних библиотека, коришћењем комуникационе и информационе технологије, у скоријој будућности школска библиотека могла да „пружа информације свим члановима заједнице подједнако”.
Напомене:
¹ „Основе програма рада школске библиотеке и медијатеке“, Остваривање програма рада средње школе – упутство, Републички завод за унапређивање васпитања и образовања, Београд, 1988.
² Sheila Ray, Childrens Librarianship, Clive Bingley, London, 1979, str. 10.
³ Манифест за јавне библиотеке/ИФЛА, Народна библиотека Србије, Београд, 2005, стр. 27.
✴ Душанка Ристић, „Дечја одељења у народним библиотекама Србије‘‘, Би блиотекар, год. 21, бр. 1–3, 1979, стр.12.
⁵ Татјана Блашковић, Библиотека основне школе, Издање друштва библиотекара Хрватске, Загреб, 1969, стр. 63.
⁶ Colin Ray, Library Service to Schools and Children, UNESCO, Documentation, Libraries and archives; Studies and Research, Paris, 1979, str. 11–12.

Наташа Малешевић

Покушај анализе

На позив Сeкције за мaтичне библиотеке Библиотекарског друштва Србије, урађен je покушај анализе организационe структурe матичних библиотека који је презентован 7. 12. 2006. у Библиотеци Матице српске.
Одмах ћемо објаснити зашто је у поднаслову назначено да се ради о покушају. Циркуларни мејл, у коме су тражени подаци о организационој структури и кадровима, послат је на 21 адресу библиотека – чланица секције, изузев Народне библиотеке Србије, УБ „Светозар Марковић” и Библиотеке Матице српске.
Путем e-mail-aодговорило је 9 библиотека: Београд, Бор, Врање, Јагодина, Ниш, Нови Сад, Пожаревац, Прокупље и Сомбор, поштом Кикинда и Панчево, а телефонским путем Лесковац. Са званичних web страница узети су подаци за 5 библиотека: Зајечар, Сремска Митровица, Суботица, Чачак и Шабац. Неотвориве су биле web стране ваљевске и зрењанинске библиотеке, а отворива, али без информација, била је страна крушевачке библиотеке.
Поједине библиотеке послале су непотпуне или збирне податке, што је наведено током рада. Међутим, за потпунију анализу неопходно би било знати податке о броју запослених, њиховој стручној спреми као и податке о фонду и простору библиотеке.
Што се организације тиче, библиотечки стандарди за одређене типове библиотека доносе основне одредбе о унутрашњој организацији рада, свака библиотека својим нормативним актима исказује специфичности своје организационе структуре.
Организациона шема коју је изнео др Владимир Јокановић у скрипти за стручни испит, Организација библиотечке делатности, (НБС, Београд, 1985, стр. 6), развијена народна библиотека има:
– одељење за набавку и обраду библиотечког материјала
-одељење за рад са одраслим читаоцима
-одељење за децу
-зaвичајну збирку
-приручни фонд
-матично одељење
-одељење периодике
-књиговезницу
-одељење за административно – правне, финансијске и техничке послове.
Сличне шеме, уз извесне терминолошко – типолошке разлике, налазе се и у уџбенику Основе библиотечко – информационе делатности.1
У Стандардима за народне библиотеке² матична библиотека која се налази у насељу од преко 40 000 становника (што је био случај код свих анкетираних библиотека, види табелу 1)³ обавезно организује:
-набавку библиотечког материјала
-обраду библиотечког материјала
-рад са одраслим корисницима
-рад са децом
-нормативну делатност
-популарисање књиге и читање
-матичну делатност
-техничку заштиту библиотечког материјала
-репрографску делатност
-покретни фонд
као посебне службе, односно за: одрасле, дечје, периодику, завичајно, матично и друго.“
Одељење за набавку и обраду библиотечког материјала, Одељење за набавку монографских и серијских публикација имају све библиотеке, с тим што постоје разлике у формулацији нази ва, али свако од њих врши набавку и обраду библиотечког материјала. Негде се одељења за обраду јављају као одвојене службе, што је случај са Панчевом где се, сем Одељења за набавку, сусрећемо и са Одељењем каталога и обраде монографских публикација као и са Одељењем каталога за обраду серијских публикација. Библиотека града Београда, рецимо, има Одељење за попуњавање фондова, инвентарисање књига и друге библиотечке грађе и Одељење за обраду и библиографска истраживања.
У краљевачкој библиотеци не постоји одељење за набавку књига већ те послове обавља петочлана комисија.
Просторне прилике условљавају смештај ових одељења па се тако у оквиру Сомборског одељења за набавку налази и читаоница за научни рад.
Одељење за рад са одраслим читаоцима (корисницима), Позајмно одељење, Опште позајмно одељење, Одељење за књижевност и језик имају све библиотеке, али и овде просторне (смештајне) могућности намећу одређене специфичности, тако у Народној библиотеци у Бору, Одељење стручне књиге са читаоницом уједно је и позајмно одељење за одрасле.
Сомборска библиотека у оквиру одељења има и интернет кутак.
Одељење за рад са децом, Позајмно одељење за децу имају све библиотеке с тим да је оно негде просторно и физички одвојена целина, као што је случај са Библиотеком града Београда која има два дечја одељења „Змај” и „Невен” на две локације.
У склопу ових одељења све чешће сусрећемо и интернет кутак, као нпр. у краљевачкој библиотеци где просторне могућности условљавају да се он налази на дечјем одељењу.
Завичајна збирка, Одељење завичајних и посебних фондова, Завичајно одељење, Одељење завичајног фонда, старе и ретке књиге присутнaје у свим библиотекама. И овде се сусрећемо са специфичностима, у Сремској Митровици, завичајна збирка смештена је у склопу читаонице са стручном и приручном литературом. Слично је и у Суботици где се у склопу научног одељења налазе завичајна збирка и збирка старе и ретке књиге. Библиотека града Београда има Одељење старе и ретке књиге (Београдику).
Приручни фонд, Одељење приручне књиге, Научно одељење, Одељење за научни рад и интерну позајмницу има, по подацима, 10 библиотека (Ниш, Пожаревац, Јагодина, Врање, Краљево, Панчево, Зајечар, Шабац, Чачак, Лесковац) као засебно одељење. На сајту чачанске библиотеке присутан је податак да имају и Научно и Стручно одељење?
Сомбор, Кикинда, Панчево, Сремска Митовица, Суботица, у склопу овог одељења, имају и позајмно одељење односно одељење периодике, интерну позајмницу, завичајну збирку. Библиотека града Београда има Одељење уметности, док је то у Новом Саду Информационо реферални центар са читаоницом. У организационој шеми библиотеке у Прокупљу није наведен податак о приручном фонду.
Матично одељење, Одељење за развој и матичне послове, Матична слижба, Служба за развој и матичне послове, Одсек за унапређење библиотечке делатности, Одељење за развој и унапре ђење библиотечке делатности и популаризацију присутно је и поред терминолошке различитости у свим библиотекама с тим да Ниш има Одељење за матичне послове и Одељење развоја. У Новом Саду у склопу овог одељења налази се популаризација књиге и читања, затим библиотекар за издавачку делатност као и информатичари.
Одељење периодике приказано је у организационим шемама пет библиотека (Ниш, Пожаревац, Бор, Београд, Краљево), док се у организационим шемама других библиотека налази у склопу другог одељења или уопште није приказано.
Књиговезница, Одељење за заштиту и повез књига по подацима из организационих шема могло се видети да књиговезницу као засебно одељење има 7 библио тека и то Ниш, Пожаревац, Прокуп ље, Нови Сад, Лесковац, Шабац и Краљево.
Намеће се питање да ли је „књиговезац“ делатност у оквиру опште службе, јер је у већини библиотека приказан радник а не одељење и то у оквиру опште службе.
Одељење за административно – правно финансијске и техничке послове, Општа служба, Општи сектор, Управа вероватно постоји у свим библиотекама иако га све нису приказале. У појединим библиотекама као што је Библиотека града Београда постоји Одељење за рачуноводствене послове, Сектор за финансијско пословање.
Популарисање књиге и читање, Редакција књижевног и културног програма, Уредник културно – образовне и издавачке делатности, Служба јавне и издавачке делатности, Служба за културно – образовну делатност, Одсек за културне програме и пројекте, издаваштво и маркетинг, Одељење за израду библиографија и издавачку делатност као посебно одељење присутно је у 9 библиотека: Бор, Панчево, Ниш, Јагодина, Краљево, Нови Сад, БГБ, Прокупље, Кикинда. Може се претпоставити да и у другим библиотекама, без обзира на то што немају одвојена “пропагандна” одељења, постоје људи који обављају и послове културно – образовне делатности као и издаваштва јер је у савременим условима неиминован овакав вид делатности.
Огранци су, по приспелим подацима, присутни у 12 библиотека и то: Библиотека града Београда има 13 општинских библиотека, Зајечар 2, Јагодина 2?, Кикинда 9, Краљево 2, Ниш 5?, Нови Сад 23, Прокупље 3, Сомбор 14, Сремска Митровица 6, Суботица 14 и Чачак 4.
Број огранака није усаглашен са бројем становника, тако нпр. Кикинда, Сремска Митровица имају већи број огранака у односу на Чачак или Краљево, где је мањи број огранака у односу на број становника. У Београду се општинске библиотеке јављају као огранци док су у осталим градовима присутне месне односно сеоске библиотеке као огранци.
Закључак
У приказивању организационе структуре библиотека присутна је терминолошка неуједначеност, тако да се негде сусрећемо са одељењима, негде са службама у оквиру исте делатности. Негде је тешко сместити делатност у оквиру одређеног одељења или службе.
Библиотечки стандарди су застарели, не прате развој савременог друштва и често су сасвим неадеквантни.
Информатичка делатност и ин форматичари у библиотекама све су присутнији иако положај информатичара у организационој структури није дефинисан, негде су у склопу општих служби, одељења за развој и унапређење библиотечке делатности док у појединим библиотекама имамо већ формирана информатичка одељења. Тако, на пример, у Библиотеци града Београда имамо Одсек за информатичку подршку, у Бору Информативно одељење, а у Панчеву Службу за информатику.
Постоје још неке делатности које нису регулисане стандардом као што је „однос са јавношћу”, који углавном обављају директори библиотека. У појединим библиотекама, као што је панчевачка, сусрећемо се са Одељењем маркетинга.
Нигде није регулисан ни статус Одељења стране књиге иако је оно присутно у две библиотеке у нишкој и шабачкој.
Набавка, каталошко-библиографска обрада, издавање публикација на коришћење, конзерваторско-рестаураторска заштита, чување, информациона и реферална делатност представљају системске библиотечке функције и на основу добијених података видимо да их све библиотеке, углавном, имају, у зависности од просторних, кадровских и финансијских могућности.
Савремено библиотекарство обухвата како штампане тако и дигиталне публикације. Библиотеке се од храмова читања претварају у динамичне информативне институције и то је промена коју морамо обухватити организацијом библиотечке делатности.
Напомене:
1 Светлана Јанчић, Основе библиотечко-информационе делатности за 3. и 4. разред усмереног образовања културолошко-језичке струке, ЗУНС, Београд, 1991, стр. 67.
2 Заједница библиотека, Београд, 1987, год. XV, бр. 1–4, стр. 61.
3 www.statserb.sr.gov.yu

Мр Дејан Вукићевић

Анализом је обухваћено стање завичајних фондова матичних библиотека централне Србије на основу обављеног стручног надзора током 2005. и 2006. године, као и на основу МБС извештаја за 2005. Стручни надзор је извршен током 2006. годинe у библиотекама следећих градова: Ваљево, Врање, Јагодина, Крушевац, Ниш, Смедерево, Ужице, Чачак; у 2005: Београд, Бор, Зајечар, Крагујевац, Лесковац, Пирот, Прокупље, Пожаревац; у 2004: Шабац; за Краљево подаци су узимани из МБС извештаја и телефоном. Анализа нужно подлеже законима симплификовања јер је већину категорија немогуће ограничити у строге оквире.
У анализи није третиран проблем локалног обавезног примерка јер МБС извештаји говоре да општинска одлука о њему постоји само у једном случају (Пожаревац). Такође, анализа се не бави принављањем фондова о чему ће се више водити рачуна у наредном периоду јер ће аутор имати поред старих и нове податке које ће моћи да сравњује. Ово стога што се из године у годину показује да МБС извештаји често не одговарају чињеничном стању.
Увод
Према истакнутом стручњаку из ове области Десанки Стаматовић формирање завичајних фондова започело је 1884. године у Њукастлу при тамошњој народној библиотеци. Тек 1953. Народна библиотека Србије упућује предлог народним библиотекама о оснивању завичајних фондова, но ни потоњи закони о библиотечкој делатности од 1960. до 1994. нису успели да ваљано уреде ову област. Према подацима из 1999. само 40 од 192 општинске библиотеке је испунило обавезу формирања завичајних фондова, а у зборнику Стање и перспективе развоја завичајних фондова (објављен 2004) наведен је списак 70 српских библиотека са завичајним фондовима од којих 9 нема библиотекара задуженог за фонд. У последњем важећем Закону о библиотечкој делатности завичајни фондови се уопште не помињу, што само потцртава проблем законске регулативе.
Територија
Ако бисмо територију коју захвата један завичајни фонд поделили у три категорије: 1) општина, 2) округ и 3) општина + мање или шире окружење, добили бисмо подједнаку расподелу, по 6 матичних библиотека би припало свакој категорији (у процентима по 33,33). Овде се јавља стари проблем одређивања територије, да ли дати примат географском, историјском или етничком принципу.
Оснивање
Уочљиво је да су, осим најранијег, београдског, из 1930, завичајни фондови оформљени тек иза Другог светског рата, највише у седамдесетим годинама прошлог века кад је и рад на њиховом оснивању био најинтензивнији. Најмлађи су фондови Јагодине (2000) и Лесковца (2001).
Кадар
На пословима завичајних фондова запослено је 28 библиотечких радника с тим што 5 радника обавља и друге послове (у ужичкој библиотеци и послове матичне службе, у прокупачкој и послове маркетинга и организовања културних манифестација, пиротска библиотека је у кадровском погледу сасвим специфична јер је фонд физички подељен и на њему раде 3 радника са по отприлике 1/3 радног времена, тако да 28 радника покрива заправо 25 радних места са пуним радним временом). Осим у београдској и нишкој библиотеци где је запослено по 3 библиотечка радника, и у краљевачкој, крагујевачкој, чачанској и смедеревској библотеци где су запослена по 2 библиотечка радника, у осталим библиотекама се налази по 1 библиотечки радник или више њих са укупно једним радним временом.
Од запослених 2 су магистра наука, а по библиотечким звањима структура је следећа:
3 библиотекара саветника (10,7%),
4 виша библиотекара (14,3%),
14 библиотекара (50%),
1 самостални виши књижничар (3,6%),
4 виша књижничара (14,3%),
1 самостални књижничар (3,6%),
1 књижничар (3,6%),
груписано у три основна звања:
21 библиотекар (75%),
5 виших књижничара (17,9%),
2 књижничара (7,1%).
Монографске публикације
Завичајни фондови тренутно поседују око 87709 монографских публикација што у процентима изгледа овако:
Београд 30%
Бор 1,8%
Ваљево 4,1%
Врање 2,4%
Зајечар 3%
Јагодина 2,2%
Крагујевац 2,6%
Краљево 5,7%
Крушевац 7%
Лесковац 3,3%
Ниш 7,3%
Пирот 2%
Пожаревац 3,8%
Прокупље 1,1%
Смедерево 4,3%
Ужице 7,9%
Чачак 8,3%
Шабац 3,1%
Ако би се изузео београдски завичајни фонд који чини безмало трећину укупног фонда монографских публикација, структура би изгледала овако:
Бор 2,6%
Ваљево 5,8%
Врање 3,5%
Зајечар 4,3%
Јагодина 3,2%
Крагујевац 3,7%
Краљево 8,2%
Крушевац 9,9%
Лесковац 4,7%
Ниш 10,4%
Пирот 2,9%
Пожаревац 5,5%
Прокупље 1,6%
Смедерево 6,1%
Ужице 11,3%
Чачак 11,9%
Шабац 4,4%
Лако је уочљиво да распон иде од 1,6% у Прокупљу до 11,9% у Чачку. Важно је напоменути да се приказ монографских публикација мора узети сасвим условно јер је број примерака веома различит и иде од (најчешће) 1 до 2, а у неким случајевима чак и 4 или 5 примерака истог наслова.
Инвентарне књиге
Ову рубрику можемо поделити на оне библиотеке које:
1. имају инв. књиге (таквих је 6 или 33,3%);
2. имају инв. књиге само за монографске публикације (7 или 38,9%);
3. делимично имају инв. књиге (4 или 22,2%); и
4. немају инв. књиге (1 или 5,6%).

Каталози
Методско упутство за формирање и вођење завичајних фондова Десанке Стаматовић предвиђа, зависно од величине фонда, врсте грађе и сл, формирање пре свега алфабетског ауторског, као и предметног, хронолошког и топографског каталога, док стручни није неопходан за овај тип фонда.
Највише су заступљени алфабетски каталози, ауторски у 15 библиотека и на наслов 5, предметни 6, топографски 4, стручни 4, (само) електронски 2 и хронолошки само у 1 библиотеци.
Класификација грађе
Методско упутство за формирање и вођење завичајних фондова такође предвиђа да се грађа у завичајним фондовима класификује по нумерусу куренсу, а у оквиру њега према форматима. Ову норму прихватило је 11 матичних библиотека (61,1%), 5 је грађу организовало према систему Универзалне децималне класификације (27,8%), а 2 библиотеке су прибегле класичном уазбучавању (11,1%).
Периодика и посебни фондови
Кад је у питању Периодика и посебни фондови, подаци нису сасвим поуздани, негде су дати у укупном збиру наслова новина и часописа и он за све матичне библиотеке износи 2898 (кориснија информација би била о броју библиографских јединица завичајне периодике и њиховој потпуности). Зајечарска и лесковачка библиотека нису имале податке о периодици, а пиротска још увек није излучила завичајну периодику из општег фонда.
Оно што је важно истаћи у вези са завичајном периодиком је да се ради о сегменту којем није довољно посвећена пажња, најчешће не постоји картотека и ова врста грађe је углавном необрађена. Један од основних проблема је и неразумевање шта овде спада, па се тако налазе и свеске часописа у којима је објављен неки текст о завичајном аутору.
Некњижна грађа
Некњижну грађу могуће је разврстати само у две класе:
1. необрађена (што је случај у 14 библиотека или 77,8%) и
2. делимично обрађена (само 4 библиотеке или 22,2%).
Ова врста грађе је болна тачка свих завичајних фондова. Неки су (Београд, Зајечар, Краљево и Крушевац) кренули са обрадом, али општа слика је врло суморна. Ово не чуди ако се узме у обзир основни проблем који се везује за каталогизовање некњижне грађе а то је познавање стандарда. Наиме, од библиотекара завичајног одељења очекује се да подједнако добро влада ISBD стандардима за монографске и серијске публикације, стару и некњижну грађу. С друге стране, пак, није јасно зашто грађа није макар инвентарисана, што је једноставан и више мануелан посао.
Ревизија
Осим у прокупачкој библиотеци где никада није обављена иако је фонд формиран још 1977, ревизија је у осталим завичајним фондовима рађена благовремено, тј. према упутству, у року од 10 година. Да ли је рађена према нормативима, друго је питање о којем ће се у наредном периоду повести више рачуна, јер у неким библиотекама нису постојали записници.
Опрема и техника
Од опреме и технике завичајни фондови имају на располагању 22 персонална рачунара, 5 скенера, 10 штампача, 3 магнетофона и 2 микрочитача. Ако се узме у обзир да су сви фондови опремљени са по бар једним рачунаром, то би се тренутно стање могло назвати прихватљивим.
Програм за обраду
Одлука о одабиру програма за електронску обраду података је, наравно, ствар политике куће а не фонда, често и покрајине или републике. Тренутно је најзаступљенији програм COBISS у 8 библиотека (44,4%), потом Библио у 6 (33,3%), у београдској библиотеци раније су коришћени Либнет и Библис, сада прелазе на Бисис, у краљевачкој Winisis, борској Биббор и нишкој Нибис. Још ако се овоме дода чињеница да је Војводина донела званичну одлуку о примени програма Бисис у јавним библиотекама, шаренило које влада на овом пољу је огромно и нешто се свакако мора предузети како се смисао јединственог библиотечко-информационог система Србије не би изгубио.
Картотека завичајних аутора
Картотеку завичајних аутора по седује само 5 завичајних фондова у облику свеске или у штампаном ви ду, иако је од велике користи при раду.
Каталог дезидерата
Једанаест библиотека нема каталог дезидерата, док га 7 има било у облику правог каталога, било у облику свеске или спискова. Ради се такође о веома значајном и корисном помагалу.
Статистика корисничких услуга
О овоме ће се убудуће водити више рачуна него до сада. За сада само подаци из 3 библиотеке.
Простор
Завичајни фондови простиру се на укупно 865m2. Ако изузмемо београдску библиотеку која има значајну квадратуру, преостаје 675m2 што просечно чини 39,7m2. Бројке ваља узети сасвим условно јер у Бору, Врању и Зајечару простор користе и друге службе. Еклатантан је пример Пирота где су у 11m2 смештена 3 библиотечка радника, а најтежи случај је у Прокупљу где завичајни фонд не поседује никакав простор.
Легати
Од 18 завичајних фондова 11 у свом саставу нема легате, док се у преосталих 7 налази 14 легата. Информација говори о легатима у саставу завичајних фондова, док они који су у саставу библиотеке нису третирани.
Стара и ретка књига
Подаци говоре да се у завичај ним фондовима налази 11447 старих и 12010 ретких књига, али треба их узети са резервом јер се рецимо у Крагујевцу ради о броју наслова, а у Нишу о књизи до 1900. године, што не представља границу за стару књигу; кад је у питању ретка књига, ситуација је још непоузданија јер су узимани врло различити критеријуми.
У Бору, Врању, Ваљеву, Пироту и Прокупљу још увек није оформљена оваква врста збирке. По броју примерака старе књиге јасно је да предњаче београдска, крагујевачка, смедеревска и шабачка библиотека.
Закључне напомене
Може се са сигурношћу рећи да завичајним фондовима централне Србије, тим минијатурним националним фондовима није посвећивана довољна пажња ни кад је у питању законодавство – од чега би бар требало све да почиње, ни кад су у питању оснивачи – због врло често неадекватног простора или недовољног одвајања средстава за принављање фонда, али ни кад су у питању сами библиотечки радници – у смислу прикупљања, чувања, смештаја, обраде и класификације. На овом веома важном послу неопходан је и већи ангажман водећих институција библиотекарства – кад је у питању стандардизовање, тумачење постојећег Методског упутства за оснивање и вођење завичајних фондова општинских библиотека, обучавање, као и пружање стручне помоћи.

Милица Кирћански

Као члан Библиотекарског дру штва Србије, као библиотекар библиотеке која је била једна од организатора научног скупа, као учесник скупа и председник Комисије за статусна и професионална питања БДС, износим своја запажања, закључке и утиске о протеклом Међународном научном скупу.
Од 19. до 21. октобра 2006. године, у сали Погон Дома омладине у Београду одржана је, пета по реду, међународна научна конференција на тему Лидерство у библиотекама: спона културе, науке и привреде. Организатори скупа су били Филолошки факултет у Београду (Катедра за библиотекарство и информатику), Библиотекарско друштво Србије, Библиотека Матице српске, Библиотека града Београда, Градска библиотека у Новом Саду и Библиотекарско друштво Републике Српске. Више од четрдесет иностраних и домаћих излагача позабавило се различитим темама које су се, у већој или мањој мери, односиле на главну тему скупа.
Присуство уважених предавача из иностранства омогућило нам је: да сагледамо место савременог српског библиотекарства у односу на библиотекарство у развијеним земљама и земљама у окружењу; да одредимо – односно да прихватимо – правце развоја који су јасни и неизбежни; да се суочимо са сопственим пропустима и грешкама; да схватимо да је једини могући правац развоја библиотекарства у Србији онај који треба да се ослања на квалитет рада, лично залагање и допринос, примену успешних решења и добро функционисање БИС-а Србије у пракси, а не формално. У развијеним земљама, у веку знања, библиотеке јесу лидери у свом друштву, а лидери у библиотекама разумеју улогу и одговорност функције коју су прихватили. Поново смо могли слушати о значају и снази иностраних библиотечких удружења и тзв. „Пријатеља библиотеке’’, организација које успешно функционишу (Сали Рид). У Србији, у земљи у којој је донаторство дубоко укорењено и има дугу традицију, где су завештање и даривање, у циљу националног добра и напретка – у националном бићу, не постоје организације „Пријатељи библиотеке’’. То значи да поново треба оживети сваки облик подршке и помоћи библиотекама. Врло значајно и актуелно у иностранству (нарочито у скандинавским земљама) јесте повезивање и удруживање библиотека, не само у оквиру региона и државе, већ и у оквиру више држава. Нама би то требало бити озбиљна порука и једини начин за превазилажење проблема: само удруженим снагама, јединствени и са усаглашеним мишљењима можемо решавати професионална питања и правити помаке.
Након излагања наших библиотекара могло се закључити да библиотеке у Србији нису лидери у свом друштву јер им друштвена заједница не придаје такав значај – напротив, објективна позиција дијаметрално је супротна од лидерске позиције и без стратешког опредељења државе. Када су у питању лидери у библиотекама, ситуација се компликује због моћи политике и политичких утицаја на културу, тачније, на занемаривање културе и страначко уплитање и наметање кадрова. У таквим условима водећи људи у библиотекама не могу бити истински лидери одани библиотеци и професији – свакако, нека је увек част изузецима. Суштинску анализу, констатацију и исправан закључак за решавање овог проблема пружио је рад проф. др Александре Вранеш Моћ библиотеке и моћ у библиотеци. Препознајући се у закључцима овог рада, одговорни појединци у нашим библиотекама наћи ће потврду да су на правом путу а, многи, могу открити смернице за проналажење пута. Лајф Леринг је говорио о „осећају библиотекарства’’ као основном, јединственом начину размишљања о библиотекарству који даје јединственост – да мислимо и понашамо се као библиотекари, фокусирајући се искључиво на срж професије. С обзиром да је то важан услов за развој професије, стање у српском библиотекарству мора озбиљно да се размотри. Још једна врло значајна порука чула се у излагању Лајфа Кајберга који је рекао да „међу библиотекама треба сви на исти начин да разговарамо’’, односно, да проналазимо заједничка мишљења, јединствене ставове, без фаворизовања одређених библиотека или појединаца (по формално прописаној хијерархији, величини установе или града итд.).
О квалитету радова домаћих излагача могло би се дискутовати на неком од наших наредних стручних скупова. Комисија која би вршила процену вредности радова за ову Конференцију није образована из разлога што је Организациони одбор заузео став да треба испоштовати жељу и труд сваког излагача да учествује на скупу који многима представља јединствену могућност да говоре о одабраној теми. Библиотекари би морали, као стручњаци у својој професији, да разумеју одређење „међународни научни скуп’’ и да квалитетом радова одговоре нивоу скупа и очекивању учесника. Због тога поједини радови као да су „залутали’’ на Конференцију, а то су, пре свега, радови са промашеном темом, радови чија се садржина може под вести под извештај рада библиотеке без постављања проблема на ниво општег, радови који констатују последично пословање проузроковано уско-локалним проблемима, без понуђеног решења и излагања која је било тешко пратити због бројних набрајања, подела, поступака, а без презентације у Pow���er Point-у. Осим тога, неколицина излагача се није ни потрудила да текст коришћене литературе (стране или домаће) прилагоди садржини свог ауторског рада, већ се литература препознавала као дословно пренесена, без назнака цитата.
Иако је помоћник управника НБС, Весна Ињац, пригодним речима поздравила скуп, осим једног библиотекара који је својим излагањем узео учешће на Конференцији, одсуство свих осталих најављених излагача из наше националне библиотеке изазвало је збуњеност, недоумицу и коментаре присутних библиотекара. Одговоре (лишене нагађања) за овакво понашање, библиотекари морају потражити од самих колега из НБС.
Различити коментари поједина ца по питању котизације (која је пр ви пут уведена, објективно, уз образ ложење, а ипак није била обавезујућа) говори о нама самима, дуплим мерилима и критеријумима. До сада су библиотеке у држави организовале различите семинаре (за које су тражиле и имале подршку БДС) који су били мањег значаја, без иностраних излагача и самим тим садржински скромнији, али са обавезним котизацијама око којих није било замерки. Нису логични коментари и деструкција у вези овог саветовања које највише користи свим библиотекарима у држави. Свакако да би било идеално да су учешће у организацији узели многи од нас, да су помогли у складу са својим могућностима, или да су се ангажовали у тражењу оних који могу пружити помоћ. У том случају котизација не би била потребна.
Кад је у питању српско библиотекарство, овај скуп је показао да смо постигли одређене резултате, али да можемо више и боље. Лично ми се наметнуо утисак да је Конференција акцентирала ипак проблеме који постоје, који спутавају бржи напредак, разједињују библиотекарство Србије, а јединство, заједнички чврсти ставови и смернице јесу једини могући начини развоја библиотекарства као делатности и науке. То је уједно и начин заштите професије и залагања за њен статус.
Чињеница да се на Конференцији није појавила већина чланова Управног одбора БДС, захтева објашњење. Српски библиотекари имају право да чују зашто су поједине колеге које су изабрали у највише тело свог удружења, игнорисале Конференцију.
На крају, многи библиотекари ће се сложити да треба одати признање и упутити захвалност свима који су уложили знање, труд и време у организацију овог скупа. При томе мислим не само на стручњаке из наше професије и студенте – будуће колеге, већ нарочито на људе изван струке који су наклоњени библиотекама. Свако ко се барем једном прихватио организационог посла у ком нема довољну финансијску подршку, а често ни разумевање, зна колико је то тежак и незахвалан подухват. Можда је то многима био разлог за дистанцирање од било каквог ангажовања и пружања помоћи, али не треба да буде разлог за неосноване, макар и најмање, примедбе. Сваки научни скуп ових размера, одржан у нашој земљи, доноси нова сазнања, нуди позитивна решења, утиче на правце развоја и, најзад, промовише српско библиотекарство.

Звонко Поповић

Од када је Ајнштајн објавио да је читав свет, и материјални и духовни, сачињен од енергије и информација библиотеке су, као места сабора духовне енергије векова и укупне суме информација о људском сазна њу, морале постати изворишна места цивилизацијског креативног горива на којима човечанство масовно окрепљује своју животну енергију, али нажалост, нису.
Чини се да су устукнуле пред налетом масовних медија и допустиле, истина уз пружање величанственог, али недовољног отпора, да човечанство заседне испред телевизијских апрата и почне да гаси не само своју животну енергију него и свој смисао.
Атомска физија у материји је одавно експлодирала у лице цивилизације и увела свет у еру терора оружја за масовно уништење, а фузија духа и лепоте, која се одвија у реакторима људске баштине у библиотекама, још увек чека на прави детонатор и експлозију оплемењене енергије која ће спасити свет.
Нисам велики поборник спектакуларних експлозија, па биле то и експлозије духовности, више сам поклоник милиона малих пражњења светлости и топлоте, синергије енергетских светковина духа и душе које би се дешавале у библиотекама, огњиштима цивилизације, претварајући их временом у лидерске институције од највећег значаја за највећи број људи.
Библиотека је упркос насртају модерног времена успела да остане: и Парацелзусов космос у малом у којем су сабране информације и енергије генија, и Борхесов Alef – отмена палуба за ванвремену пловидбу људским памћењем, и Хесеов театар за степске вукове отворен само за лудаке који још увек трагају за суштином људског живљења, и историјска читанка, мемоарска чајанка на којој се узвишена старост човечанства упознаје са временом које је већ проживела, и витешка авантура, љубавна серенада на којој се школска младост човечанства упознаје са тајнама игре коју ће тек доживети.Све ове улоге је библиотека успела да очува кроз векове, али библиотека није успела да лансира атомску духовну енергију у нови век, и зато није лидерска институција од највећег значаја за највећи број људи и зато није на месту које јој по енергетском потенцијалу и капацитету меморије припада.
Библиотекама је неопходан доток животне силе која би их одбранила од судбине антикварница, алеја великана, дрвореда окамењене лепоте, уточишта ексцентрика који мрежама за лептире лове ретке мисли изумрлих примерака људске духовности.
По Ајнштајну и квантној физици енергија читалаца је та сила, детонатор кретања у библиотекама, која покреће информације у галактички плес, а теоријом можданог праска порађа смисао иза сваког слова и остварује тријумф живота, тријумф људског стваралаштва.
Ова еурека, позната свима као да сам узвикнуо месец је сапутник ноћи, а дан се рађа са појавом сунца, није довољна за рађање тог дана огромне сунчеве енергије читалаца у библиотекама на свим меридијанима истовремено.
За порађање те силе потребно је опет се вратити Ајнштајну што ћу ја сада и учинити и лаички извести формулу за привлачење енергије читалаца у библиотеке из његове чувене једначине. Алберт Ајнштајн је био велики поклоник имагинације и немојте се бринути: ово скрнављење физике ради имагинативног увида које ћемо заједно извести не би га уопште наљутило, напротив.
Дакле: E = MS²
Енергија = Мотивација пута Смисао на квадрат или
Енергија читалаца = Мотивација читалаца Смислом њиховог индивидуалног и друштвеног живота
Смисао је јачи од добити. И људе више мотивише када знају Зашто нешто раде него када знају Шта раде. Знање је оно шта добијамо, а остварење људске личности је оно због чега то радимо, образовање је оно шта добијамо, а успех у животу је оно зашто.
Улога лидера у библиотекарству, који желе да освоје енергију читалаца, садржи се у повезивању читања, дакле стицања знања и образовања са остварењем људске личности и успехом у животу.
Чувени амерички психолог Вилијам Џејмс је једном приметио да је највеће откриће нашег доба појава да људи, мењајући унутрашње аспекте свог мишљења, могу да промене спољашње аспекте свог живота. Ми нисмо оно што мислимо да јесмо него оно што мислимо то јесмо и то постајемо, као што је то приметио још један мудрац.
Остварење личности и успех у животу почињу у вашој глави, у вашим мислима које постају емоције, које постају деловање које на крају даје резултат. Библиотекар, као ризничар највреднијих мисли човечанства, јесте и ваш стратег и ваш мотивациони тренер за врхунске резултате. Водите рачуна о ономе што улази у вашу главу јер из ње излазе ваша веровања, принципи по којима се понашате, одлуке које доносите и читава ваша судбина. Уласком у библиотеку ви узимате судбину у своје руке. Библиотекар је ваш картописац сигурне пловидбе у добром правцу. Сваки улазак у библиотеку значи увећање ваше индивидуалне вредности и шанси за успех на тржишту живота. Библиотекар је ваш доживотни инвестициони саветник. Улазак у библиотеку је и почетак потраге за светим гралом, за мислима и осећањима којима се сти же до пехара који точи смисао. Библиотекар је ваш витешки водич… и тако даље. Комуницирање смисла читања претходи саветима шта и како читати. Шта и како треба читати спада у домен управљања или менаџмента читалаца. Зашто треба читати спада у домен визије и мисије читања у област у којој царују лидери. Лидерство у библиотекарству не треба да се бави техником управљања или како добро урадити одређене ствари, него пре свега смислом читалаштва и ентузијазмом читалаца или како урадити добре ствари у библиотекарству новог доба.
Лидери у библиотекарству морају имати смелости да изврше организацијске промене које ће одговорити захтевима модерног света, па макар оне звучале овако:
Дођите у библиотеку по своју порцију атомске животне енергије!
Свратите у библиотеку по, буквално, генијалне информације које драматично мењају квалитет вашег живота на боље!
Ово су могли бити рекламни слогани за масовна учлањења у библиотеке, да су лидери у библиотекарству пратили промене и мало озбиљније схватили квантну физику и маркетинг од оружара и политичара. Свет би изгледао мало другачије да смо им пружили адекватан отпор.
Која су то култна места у 21. веку заузела примат библиотекама?
Шопинг молови и фитнес центри.
Задовољавање телесних потреба је агресивно заробило пажњу света и овладало духом времена.
А шта за то време раде библиотеке, институције за задовољавање духовних потреба?
Јесу ли се ставиле на чело покрета отпора вулгарном материјализму?
Јесу ли окупиле енергију читалаца око дружине духовног прстена за коначни обрачун са силама мрака?
Не.
Стидљиви и скромни књижари у истој личности са охолим пуританским интелектуалцем, са презиром су окренули главу од мача који кроји пажњу света, од маркетинга. И заиста, маркетинг, тај владар светског фокуса, заобишао је у широком луку библиотеке и оставио их у имиџу с почетка двадесетог века. Чак су се и цркве боље прилагодиле и више окористиле маркетингом од библиотека.
Која то догма спутава лидере да библиотекама дају маркетиншка крила и доведу их у време садашње? Нова технологија је одавно ушла у свет библиотека, али маркетинг чека на учлањење већ деценијама.
Зашто је немогуће чути на телевизији рекламу: Отворен је нови центар здравог духовног живота у вашој библиотеци. Посетите наш духовни spa центар и урадите не само anti-age третман него и третман бесмртним животом у фонтанама вечите младости човечанства. Естетски фитнес и ментални аеробик на новим издањима у античкој вежбаоници наше high tech библиотеке. Интелектуална кржљавост је out. Дефинишите своје спиритулне бицепсе.
Зашто је немогуће прочитати оглас у часописима за младе: Шетња библиотеком или обредни круг за сродне душе. Мирис књига, заводљивост генија, близина мистерије стварају атмосферу узбуђења и очараности и повећавају шансе љубавне вероватноће. Да ли ће варнице емоција искочити из корица књиге или из ока другог читаоца небитно је, важно је да се у библиотекама љубав догађа чешће него на било ком јавном месту осим можда у школи, али и тамо је дух библиотеке присутан. Тинејџери, заљубљеност најчешће станује у библиотекама.
И шопинг бесмртне лепоте и фитнес дворана креативних мисли и љубавни замак и све то под једним кровом библиотеке ако га добро маркетиншки осмотрите. Библиотека је просто осуђена да опет постане култно место цивилизације уколико њени лидери буду на висини задатка. Али и лидерима је такође потребна мотивација за ову велику промену, потребна им је одлучност и смелост о којој генији са полица библиотека причају.
Увек имајте на памети да је ваша одлучност да успете важнија од било које друге ствари.
(Абрахам Линколн)
Сва слава света почива у смелости да се ствари започну.
(Шекспир)
Сва слава библиотека почива у смелости њених лидера да започну мотивацију читалаца.
Одлучите да подигните енергију у библиотекама, а када читаоци буду њоме привучени учланите их, а када их учланите, смислом читања подигните њихову енергију и уживајте у духовном подмлађивању човечанства.
Имам за вас још једну информацију о смислу лидерског рада у библиотекама.
Ви делите храну за ум цивилизацији која умире од духовне глади.
Ви сте дакле, најзначајнији хуманитарни радници на планети, јер ви не спашавате живот неком од глади телесно изнуреном појединцу или хиљадама таквих појединаца, ви спашавате читаву цивилизацију од духовне булимије и анорексичне савести, а без креативне снаге човечанства и свести о патњи другог човека никоме не може бити помогнуто.
И зато је свака библиотекарка, предана свом послу, двојница Мајке Терезе.
И зато је сваки библиотекар шерпас са Хималаја, искусни водич људске савести, без кога се ниједан слободоумни дух не може попети на најузвишенију тачку личности.
Сваки пут када младом човеку препоручите за читање, рецимо Достојевског, не заборавите да сте тог тренутка постали обавезни да му одговорите на питање како ће то лепота спасити свет, да му кажете шта ће то лидери библиотека учинити да ова велика мисао руског романописца постане научна истина, и да му покажете како ће то библиотека постати чврста тачка духовне лепоте око које је могуће окренути свет.
Београд 18. 10. 2006.