У почетку беше Реч. Реч беше са Богом.
Током векова људске културе реч је добила многобројна, и верска и световна значења. Имати реч не само да је синоним ауторитета, престижа, већ и углађеног говора или брбљања. Посредством електронских медија, данас је ближа него икада небесима са који се верује да је потекла. Међутим, многи деле уверење да је најважнија она реч која је материјализована, која се својим обликом књиге уписала у вечно постојање и која се чува у бастионима писане речи, у библиотекама. Свесна чињенице да њена мисија није само да чува књиге, Народна библиотека Бор од 1996. године расписује годишњи Конкурс за кратку причу. Сваке друге године објављује зборник изабраних прича са конкурса, под називом Приче у папучама.
Први зборника кратких прича Народне библиотеке Бор (Бор, 1998) садржи одабране приче са књижевног конкурса расписаног у претходне две године (1996, 1997). Следећа књига (Бор, 2000) добила је назив Приче у папучама, којим се алудира истовремено на више ствари: некохерентност садржаја ових зборника, шаролик састав претежно неафирмисаних аутора којима је заједнички само чин пријављивања на овај конкурс, немогућност прецизирања начела селекције, неизбежно пристајање на низ компромиса да би се сачинила једна оваква збирка, али, са друге стране и на наглашену непретенциозност која приређивачима обезбеђује известан лагодан положај да својим избором пре евидентирају него вреднују.
У међувремену, ови, помало случајно настали, зборници установљени су као редовни, двогодишњи, сачињени од најбољих прича са протеклих конкурса. Њима свакако треба приписати у заслугу и све бројније пријављивање на конкурс – у просеку стотинак прича годишње – као и све већу заступљеност аутора изван локалне средине, што све заједно обезбеђује и већи број вреднијих прича, као и афирмацију самог жанра за који последњих деценија прошлог века оживљава интересовање у многим националним књижевностима.
Сви чланци од admin
Зборник Књ. 6
ПРИЧЕ у папучама : зборник изабраних прича са Конкурса за кратку причу Народне библиотеке Бор, Књ. 6 / приредила Виолета Стојменовић. – Бор : Народна библиотека, 2008 (Бор : Терција). – 102 стр. ; 20 цм
Тираж 300. – Aутори заступљени у зборнику: Саша Д. Ловић, Виолета Блага, Тамара Кесић, Владислава Савић-Милићевић, Оливер Ходак, Елизабета Георгиев, Милица Ђокић, Милан Манић, Бранислав Бане Димитријевић, Оливера Скоко, Сања Дракулић, Влада Батинић, Светлана Рајковић, Тања Милутиновић, Давор Радуљ, Милка Кнежевић-Ивашковић, Милена Дасукидис, Драгана Бошковић, Владан Радоман, Александра Врцељ, Бранислав Стефановић, Огњен Петровић, Вид Рајин. – Подаци о ауторима: стр. 97–100. – ISBN 978-86-84061-08-1.
Зборник Књ. 5
ПРИЧЕ у папучама : зборник изабраних прича са Конкурса за кратку причу Народне библиотеке Бор. Књ. 5 / уредник
књиге Весна Тешовић. – Бор : Народна библиотека, 2006 (Бор : Grafomed Trade). – 117 стр. ; 20 cm
Тираж 300. – Аутори заступљени у зборнику:
Драгослава Барзут, Бранислав В. Бранковић, Вјекослав Видаковић, Дејан Вукићевић, Бранислав Бане Димитријевић, Зоран Додеровић, Милош Дођуп, Драган Ђаковић, Небојша Ђорђевић, Миодраг Ђурђевић, Коста Жељски, Тамара Жикић, Миодраг Игњатовић, Иван Илић, Бра нислав Калајџић, Игор Коларов, Јелица Костадиновић, Владимир Лазић, Саша Д. Ловић, Ненад Максимовић, Љубиша Маринковић, Владица Миленковић Влајче, Мирко Миливојевић, Вања Миљковић, Небојша Петронијевић, Гордана Радовановић, Татјана Рељин, Немања Савић, Владислава Савић-Милићевић, Слободан М. Стефанофић, Едита Евгенија Цоловић. – Стр. 5-6: Уместо предговора / Весна Тешовић. – Подаци о ауторима: стр. 109-113. – ISBN 86-84061-04-7.
Зборник Књ. 4
ПРИЧЕ у папучама : зборник изабраних прича са Конкурса за кратку причу Народне библиотеке Бор. Књ. 4 / уредник књиге Весна Тешовић. – Бор : Народна библиотека, 2005 (Бор : Grafomed Trade). – 116 стр. ; 20 cm
Тираж 300. – Аутори заступљени у зборнику:
Дејан Тофчевић, Миодраг Игњатовић, Душан Мијајловић Адски, Милен Алемпијевић, Александар Мијајловић, Игор Ђорђевић, Перица С. Радовић, Милена Првуловић, Златко Пашко, Сандра Васковић, Не дељко Кајиш, Воја Радовановић, Елизабета Георгиев, Ненад Максимовић, Милена Марковић, Емилија Миловановић, Звонка Газивода, Драгана Ранђеловић, Ивана Малек, Дара Радојевић, Александар Шево, Томислав М. Симић, Драга Гавриловић, Едита Евгенија Цоловић, Иван Петковић, Светлана Пешић, Снежана Ивановић, Миодраг Ђурђевић, Добрила Станојевић, Миле Петровић. – Стр. [5/6]: „Папуче“ по свачијој мери / Весна Тешовић. – Подаци о ауторима: стр. 113-115. – ISBN 86-84061-03-9.
Зборник Књ. 3
ПРИЧЕ у папучама : зборник радова са књижевног конкурса Народне библиотеке Бор. Књ. 3 / [приредиле Јелица Живковић и Весна Тешовић]. – Бор : Народна библиотека, 2002 (Бор: Бакар). – 82 стр. : 20 cm
Тираж 300. – Аутори заступљени у зборнику:
Миодраг Игњатовић, Раде Стојковић, Саша Д. Ловић, Чарна Вукићевић, Војин Остојић, Милена Првуловић, Марина Милев, Новица Антић, Момчило Пешић, Милосав Славко Пешић, Миле Марковић, Зоран Петровић, Гордана Милићевић, Драгољуб Марковић, Душан Мијајловић Адски, Соња Савић, Станиша Милосављевић, Никола Лежајић.
Стр. [5-6]: Предговор / Приређивачи. – Подаци о ауторима: стр. 79-80. – ISBN 86-84061-00-4
Зборник Књ. 2
ПРИЧЕ у папучама / приредиле Божица Кочбашли и Јелица Живковић. – Бор : Народна библиотека, 2000 (Бор : N design). – 82 стр. ; 20 cm
Тираж 300. – Изабране кратке приче са Конкурса Народне библиотеке Бор → колофон.
Аутори заступљени у зборнику:
Саша Д. Ловић, Јелена Радовановић, Богдан Баљошевић, Бобан Арсенијевић, Бранислав Бане Димитријевић, Драган Тешовић, Јовица Р. Лазаревић, Миљана Голубовић, Живота Урошевић, Драгица Танчић, Никола Лежаић, Јовица Ћирић, Голуб Мирољуб Дража, Момчило Пешић, Раде Стојковић, Миодраг Игњатовић, Марија Б. Стојковић-Миливојевић, Маја Првуловић, Ивана Милановић, Љубиша Маринковић, Ненад Максимовић, Милен Миливојевић .
– Подаци о ауторима: стр. 79-81.
Зборник Књ. 1
КРАТКЕ приче : зборник радова са књижевног конкурса Народне библиотеке Бор / [приредиле Јелица Живковић и Божица Кочбашли]. – Бор : Народна библиотека : Штампа, радио и филм, 1998 (Бор : Cepprint). – 54 стр. : слика аутора ; 20 cm
Тираж 500. – Аутори заступљени у зборнику: Милен Миливојевић, Иван Илић, Саша Д. Ловић, Светислав Стевановић, Раде Стојковић, Живота Урошевић, Јасна Јојић, Миодраг Ђурђевић, Драган Тешовић, Станиша Милосављевић, Тибор Страк.
– Стр. 3-4: Предговор / Приређивачи.
Завичајна библиографија
Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку: монографске публикације
Аутор: Весна Тешовић
Година издања: 2004
О књизи
Весна Тешовић, Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку: Монографске публикације, Библиотека Завичајна библиографија, књ. 1, Народна библиотека Бор, Бор, 2004/ формат: 21 cm; повез: броширан; обим: стр. 130
Борски празник
На нашим просторима библиографија се, од својих почетака у 18. веку до данас, чешће, спонтаније и инвентивније појављивала као резултат истраживачких напора појединаца него колектива, па је ту привилегију персонализовања потврдила и Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку, којом су обухваћене монографске публикације. Нипошто не можемо рећи: „само монографске публикације“, јер нам је блиско сазнање колико је морало бити предано и пожртвовано ангажовање аутора Весне Тешовић и разумевање борске библиотеке, да се књига у овом облику представи јавности.
Библиографију, нарочито завичајну, и тешко је и лако дефинисати. Све се у основним поставкама чини јасним, прихватљивим и логички објашњивим, а опет скоро сваки наслов побуђује недоумице, упитаност, захтева педантно, предано и поуздано истраживање. „Књиге имају свој живот. Оне су сведочанство времена, али, чини ми се, и више од тога“, писала је Десанка Максимовић. „Наше време је сигурно и паметније и вредније у књигама него у стварности. Можда се многи одговори налазе у књигама које нисмо стигли да прочитамо.“ За завичајце Бора ова библиографија нуди увид непристрасног зналца у књиге настале на територији Бора, о Бору, или од борских стваралаца, тако декларисаних по пореклу или по животном случају. Живот Бора и Борана, књигом хронолошки праћен од 1918. до 2000. године, згуснут међу корице ове библиографије, нуди знање, информације, искуство и ужитак стрпљивим читаоцима, који се тој потрази несметано могу препустити, јер им пажњу не одвлаче грешке, несистематичност, недоследност, нестандардизованост описивања или непотпуност и непромишљеност индекса. Напротив, библиографија Весна Тешовић има све саме одлике: прегледност, јасност, тачност, поузданост података, бројност индекса који задовољавају радозналост сваког читаоца, исцрпност и сажетост уводне речи и разуђеност описа привредног, културног и политичког живота Борана у скоро стогодишњем периоду у закључној Хронологији.
И још је једна позитивна особина ове библиографије: скромност аутора, који је свестан чињенице да „постати задовољан собом значи крај стваралаштву“, те своје дело квалификује као сегмент будућих библиографских истраживања која ће обухватити серијске публикације и прилоге у њима.
Препоручујући библиографију Боранима, поклањамо им „златни пресек“ њиховог
завичајног стваралаштва.
Десет писаца – десет разговора
Наслов: Десет писаца – десет разговора
Аутор: Бранимир Ћосић
Приређивач и писац поговора: Јован Пејчић
Уредник Библиотеке Епифанијум: Горан Миленковић
Година издања: 2002.
Бранимир Ћосић, Десет писаца – десет разговора, приредио и поговор написао Јован Пејчић, Библиотека Епифанијум, уредник Горан Миленковић, Народна библиотека Бор, Бор, 2002/ формат: 21 cm; повез: картон; обим: стр. 278
О књизи
Поклон српској књижевној баштини
Народна библиотека Бор је 2002. године објавила друго и допуњено издање књиге Десет писаца – десет разговора познатог спрског књижевника Бранимира Ћосића (1903-1934). Књига се појавила после 70 година, допуњена недостајућим, десетим разговором, са Божидаром Ковачевићем. Књигу је приредио и исцрпним поговором обогатио Јован Пејчић. Бранимир Ћосић је своје књижевне разговоре водио са истакнутим књижевним и културним посленицима: Бором Станковићем, Вељком Петровићем, Сибетом Миличићем, Душаном С. Николајевићем, Милошем Црњанским, Григоријем Божовићем, Густавом Крклецом, Миланом Ракићем, Станиславом Винавером, Божидаром Ковачевићем, а занимљива су и његова сведочанства о започетим, а неоствареним разговорима са Ивом Андрићем, Богданом Поповићем, Јованом Дучићем, Милицом Јанковић, Лујом Војновићем. Таква каква јесте, по мишљењу Јована Пејчића, представља парадигму за жанр књижевног интервјуа у српској књижевности, штиво које се не може више заобилазити као узор за сличне књижевне подухвате. Богата у документарном, вредан узор у поетичком и естетичком смислу, писана зналачки и препознатљиво у књижевнотехничком смислу, књижевноисторијски релевантна, ова књига наћи ће своје читаоце у проучаваоцима књижевности и националне културе, али и у онима који желе да, дружећи се са људима и њиховим речима садржаним у готово 280 страница овог књижевног бревијара, буду у дослуху са трептајима времена које се, оживљено, на срећу није заувек изгубило. Народна библиотека Бор поклања ову књигу књижевној баштини српској, уз велико задовољство. Велику радост за нас представља и то што је Министарство културе откупило део тиража за фондове српских библиотека.
Последња објављена књига
Летопис Борске парохије и цркве
Андреја Ђорђевић, Летопис Борске парохије и цркве, приредио и предговор написао Слободан Љ. Јовановић, Општина Бор, Народна библиотека Бор, 2008 / формат: 30 cm; повез: картон; обим: стр. 143
О књизи
Летопис Борске парохије и цркве (1925–1968) је приређен и припремљен за штампу 2004. г. као издање Народне библиотеке Бор, а одштампан је почетком 2008. године. Ово издање Летописа стручно је приредио историчар Слободан Љ. Јовановић и обухвата период од 1925–1940. г, време службовања борског пароха Андреје Ђорђевића који је и аутор Летописа. Књига садржи уводни текст приређивача, транслитерован текст Летописа, напомене, завршни текст борског пароха Милорада Стојановића који је наставио писање Летописа, затим факсимил оригиналног рукописа и посебан прилог са фотодокументационим материјалом. Оригинални рукопис је, нажалост, изгубљен, а фотокопија рукописа у повезу чува се у Рукописној збирци Завичајног одељења Народне библиотеке Бор на сигнатури Р-1. Оно што се поуздано зна о оригиналном рукопису је то да га је проф. др Цветко Костић по први пут користио за време својих истрживачких посета Бору 1959, 1960. и 1962. г. и цитирао у својој студији Бор и околина. «Летопис Борске парохије и цркве писани је историјски извор и спада у подгрупу наративних извора. Дакле, то је приповедајуће хронолошко представљање тока догађаја или регистровање догађаја који су следили један за другим. Оно је, наравно, преломљено кроз призму хришћанског гледишта, али је, ипак насупрот томе, изненађујућа објективност и самокритичност аутора, која самом тексту даје снагу документа. На пример, прота Андреја у Летопису на првих 14 страница детаљно описује историју до 1925. г, дакле све важније догађаје у Бору, друштвени живот, али и духовно стање народа, обичаје, житеље, виђеније људе, као и рад Француског друштва Борских рудника и осталих месних световних и религијских институција. Прота Андреја се, као што се може уочити, и сам бавио научним радом и дошао до појединих извора (писаних и усмених), који су му разоткрили прошлост и поднебље на којем ће боравити све до 1940. г. На тим страницама се може приметити систематичност и вештина аутора у проналажењу, коришћењу и тумачењу извора који ће га припремити за будући рад. Све „прилике и неприлике” до дана када је званично отпочет Летопис описане су на првих 14 страница Летописа, а то је период од 1903. до 1925. г. када је он сам постао сведок и учесник живота у Борском руднику. Оваква врста историјских извора по критици писаних извора покушава да о некој друштвеној појави створи одређену слику, изнесе нека сазнања, мишљења и ставове. Они често описују, али не објашњавају. У овом случају брижно вођен летопис није без заснованих и вредних објашњења појединих друштвених феномена и критичних ситуација у ондашњем друштвеном животу, које са ове временске дистанце свакако не бисмо могли исправно схватити. Аутор Летописа надаље исписује странице свога живота, искуства, образовања, ангажованости и бриге за своје ближње. Летопис поред наративног, описног и хронолошког карактера, поседује и несумњиву документациону вредност, јер се у њему налазе статистички подаци, рачуни, инвентари, прилози и дарови, описи имања и парцела, спискови чланова појединих локалних управа и удружења, спискови трговачких и занатлијских радњи, спискови начињених штета услед природних непогода, бирачки спискови, одлуке, наредбе, разна акта… Поред наведених документационих вредности који припадају сфери јавног живота, у Летопису се могу наћи и подаци о приватном животу житеља, тако да је он заиста незаобилазна грађа у сваком дубљем и темељнијем историјском или етнолошко-антрополошком истраживању.» (Драган Стојменовић, «О Летопису Борске парохије и цркве», Бележница бр. 15, Народна библиотека Бор, 2006, стр. 63–64)