Народна библиотека Бор
Представљање књиге
ОСМЕХ НАМ ЛЕПО СТОЈИ
ауторке Марине Раичевић
28. фебруар 2020. године
19 часова
Учествују:
ауторка, рецензент Миодраг Стошић, ученици ОШ „Вук Караџић“ Никола Костић, Ана Марија Мирошевић и Никола Бузејић (гитара и глума)
Oдобрава се бесплатна годишња чланарина за 2020. верним читаоцима, сарадницима и помагачима Народне библиотеке Бор и суграђанима, који су у току 2019. поклонили вредне књиге библиотеци:
Зоран Распоповић, Миодраг Глишић, Душан Перић, Драгана Јовановић, Станка Перовић, Далиборка Младеновић, Данијела Њамцуловић, Весна Грујић Николић, Гордана Терзић, Милован Матовић, Ивана Анисијевић , Теодора Јовановић, Елеонора Чујко, Уна Фуштар, Виктор Бранковић, Момчило Јовановић, Смиљана Стојковић, Жаклина Станојевић, Милена Станојковић, Славица Лазић, Давор Цепењор, Владана Димитријевић.
На предлог Комисије за поклон и процену библиотечко-информационе грађе бесплатну чланарину добијају:
Небојша Милановић, Никола Живковић, Јелена Милетић, Сузана Стефановић, Слободан Начић, Игор Којић, Љиљана Николић, Јулиус Каип, Маја Рамовић, Душан Кабић, Сања Петровић, Јаворка Мастиловић.
Беплатну чланарину такође су добили одабрани школски библиотекари и радници ДОО Фортуна.
Народна библиотека Бор. Одељење посебних фондова и периодике.
Четвртак 5. децембар 2019.
Циклус предавања ИДИОМ. Мини-серијал ГРАД И ГРАДОВИ.
Говоре: Милан Попадић (Београд) и Владимир М. Павловић (Београд)
18:00 ЧАСОВА: ГРАД У ИСТОРИЈИ ЕВРОПЕ (Милан Попадић)
18:45 ЧАСОВА: МАКИЈАВЕЛИ У ВРИСЕЛУ (Владимир М. Павловић)
Организатор ИДИОМА и мини-серијала ГРАД И ГРАДОВИ је библиотекар Горан Миленковић
Одељење посебних фондова и периодике
Циклус ИДИОМ. Мини-серијал предавања ГРАД И ГРАДОВИ
Јелена Милетић (Бор)
БОР – КРЕИРАЊЕ И МЕМОРИСАЊЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ГРАДА
Уторак 12. новембар 2019, 19 часова
ДОБРО ДОШЛИ!
БИБЛИОТЕКА ЈЕ НАРОДНА!
САДРЖАЈ СЕРИЈАЛА до краја 2019. године: Милан Попадић (Београд) ГРАД У ИСТОРИЈИ ЕВРОПЕ Владимир М. Павловић (Београд) МАКИЈАВЕЛИ У БРИСЕЛУ ИНФОРМАЦИЈЕ Еmail: korsicki@gmail.com Телефон: 030458121 Уредник циклуса ИДИОМ и мини-серијала ГРАД И ГРАДОВИ је библиотекар Горан Миленковић.
ПОД СЕНКАМА ЈЕСТОНИЈЕ Драгог Тасића
ДНЕВНИК III : ЗАШТО? Јована С. Митровића
Представљање књиге
др Славољуба Гацовића
О књизи ће, поред аутора говорити и ауторка 10. поглавља доц. др Ана Самарџић (Факултет за пољску и класичну филологију Универзитета „Адам Мицкијевич у Познању) и рецензенти: проф. др Лаура Спариосу (Филозофски факултет
Универзитета у Новом Саду), проф. др Чедомир Чупић
(Факултет политичких наука Универзитета у Београду)
Добро дошли!
О роману ће говорити аутор, Марија Трајковић и Весна Тешовић
Ненад Митровић (Бор, 1981) аутор је трилера Дан нулти (2017; 2. изд. 2019) и романа Хроми вук (2019), који представља први део епско-фантастичног серијала „Господари Нава“.
O publikaciji će govoriti autori Aleksandar Zograf i Zoran Paunović i urednik Dragan Stojmenović.
ПЕТАК, 31. МАЈ 2019. У 19 САТИ
Представљање књиге
УСПОН И ПАД „ПРВЕ ДРУГАРИЦЕ“ ЈУГОСЛАВИЈЕ:
ЈОВАНКА БРОЗ И СРПСКА ЈАВНОСТ 1952–2013.
(Службени гласник, Београд, 2018)
О књизи ће говорити историчарке др Ивана Пантелић, ауторка књиге, др Сања Петровић Тодосијевић и уредница Службеног гласника Весна Смиљанић Рангелов.
„Јованка Броз, супруга дугогодишњег председника владе и Републике социјалистичке Југославије, до сада није била предмет систематског научног истраживања. Није ни објављена свеобухватна биографија нити је истражена њена улога у политици Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; такође, нису сагледани разни аспекти њеног деловања у јавности – пре свега социолошки и антрополошки. Питање колики је утицај имала Јованка Броз на јавност и каква је њена улога као узора генерацијама које су стасавале у држави чији је један од три најснажнија унутрашња стуба био њен вођа, супруг Јованке Броз – Јосип Броз Тито – није било предмет ни научног истраживања ни оцене.
Однос српске јавности према супрузи јединог председника СФР Југославије такође никада није био предмет систематске научне анализе. Оваква анализа веома је важна за процену улоге Јованке Броз у историји Србије. Улога „прве даме“ („прве другарице“) у комунистичком свету није била званична, баш као што није била ни формална. Упркос томе, није била занемарљива и немогуће ју је проценити на основу истраживања рада државних и партијских установа. Супруге председника држава реалног социјализма понекад су имале велики значај – почевши од саме Надежде Крупске, супруге Владимира Илича Уљанова – Лењина, па од Неџмије Хоџе у Албанији, преко Елене Чаушеску у Румунији до Ђанг Ћинг („госпође Мао“) у Кини. Посебно је важна улога Јованке Броз и става јавности према њој у светлу „посебности“ положаја СФР Југославије.
Неформална и формална улога Јованке Броз у најдуготрајнијем мирном развоју Западног Балкана у 20. веку важна је за реконструкцију других историјских тема. У држави без снажнијих традиција, каква је била Југославија, обновљеној после највећег рата у светској историји који је за југословенске народе био и највећи верски, етнички и грађански рат, личност супруге доживотног председника Републике несумњиво носи са собом велика и комплексна питања. Реакција јавности на личност и рад супруге председника државе такође је сложена у држави чији је поредак тоталитаран, у друштву подељеном дубоким националним, верским и културним међама, раслојеном највећим померањима становништва од османских времена и у потпуности неинтегрисаном. Улога Јованке Броз још је значајнија зато што она није била део партијске олигархије из предратног или поратног времена, није имала службене функције, али је током дугогодишњег брачног живота и наступања у јавности заједно са Јосипом Брозом стекла толики значај да се током седамдесетих година понекад у супротстављеним круговима у владајућој партији и међу другим противницима режима, спекулисало да је у СФР Југославији успостављено сувладарство.“
(одломак из књиге)
