ШТА СЕ ДЕШАВА Поводом стогодишњице надреализама Иван Гол: Манифест надреализма Хал Фостер: С оне стране принципа надреализма? Марк Полицоти: Да ли је надреализам битан? (приредила и превела Виолета Стојменовић) НА НАШОЈ СТАЗИ Милош Алексић: Селективна библиографија чланака о Бору у међуратној периодици + Ствари које су прошле. Освећење споменика изгинулим ратницима у Кривељу зБОРови: Ђура Рех Борска бележница Светог Димитрија Како се Ване одрекао Бора КЊИГЕ, КЊИЖЕВНОСТ Виолета Стојменовић: „Читање је рад и стваралаштво” (или ритуал пред спавање): поводом Времена библиоскопа Јулије Шчербињине ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ Ана Јанковић: Војвода Божидар Вуковић, изнад заборава: (Мирослав А. Лазић, Божидар Вуковић: између историје и имагинације. Београд: Народна библиотека Србије, 2022) Јелка Панић: Пролећни форум Библиотекарског друштва Србије у Сомбору Сања Томић: Поезија Ивана Гола: од мрачне сумње до млека тмине: (Иван Гол, Биље снова, прев. Јелена Радовановић. Београд: Трећи трг; Сребрно дрво, 2023) ЛЕТОПИС
Фотографије на корицама „Грађевине које је архитекта Андреја Клепињин пројектовао у Бору између два светска рата: Зграда француске касине (1928) и Болнице (1933).” Фото-документација Француског друштва Борских рудника. Завичајно одељење, Народна библиотека Бор.
Otvaranje 10. revije slovenačkog filma (12-16. 11. 2024) u organizaciji Slovenačkog kulturnog društva „Drago Čeh“.
U sklopu svečanog otvaranja manifestacije, publika će moći da pogleda tri kratkometražna slovenačka filma:
Ita Rina – diva iz Divače (dokumentarni film), reditelj: Vladimir Šojat, trajanje: 12 minuta (kako se jedna od najzapaženijih glumica u eri nemog filma odrekla holivudske karijere zbog i radi ljubavi);
Modern Kunst (igrani film; komedija), reditelj: Marko Šantić, trajanje: 18 minuta (kako će se član obezbeđenja muzeja savremene umetnosti izboriti s provokativnim umetničkim delom (džinovskim falusom) koje utiče na njegov bračni život);
Granica, dokumentarni film, reditelj: Damjan Kozole, trajanje: 10 minuta (kolona izbeglica i migranata koju policija i vojska sprovode do prihvatnog centra u Brežicama)
U nastavku manifestacije, od srede do subote, u biblioteci će se prikazivati savremeni dugometražni i kratkometražni igrani i dokumentarni filmovi slovenačkih reditelja različitih generacija i filmskih poetika. Svakog dana, na programu je po jedan kratki i jedan dugometražni film.
11:00 sati Šarlatan Manjifiko, dokumentarni film (biografsko-muzički film), reditelj: Maja Pavlin, 84 minuta; Kodeli, igrano-dokumentarni film (dokudrama), reditelj: Miha Čelar, 85 minuta
У оквиру трибине „Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције“, која је 4. новембра одржана у сали Народне библиотеке Бор, изазвавши велико интересовање наставника, педагога и других сарадника у настави, као и средњошколаца, присутнима се у форми кратких видео-предавања обратио и проф. др Бојан Лазаревић са Универзитета Грејнсвил у САД (Флорида).
С дозволом Библиотеке плус, иницијатора и организатора ове трибине, објављујемо снимке, који су нас увели у две главне теме трибине: вештачка интелигенција као нови фактор/актер у процесу разумевања и дефинисања медијске писмености и критичког мишљења и могућности и потребе за увођење вештачке интелигенције у наставу и образовање.
Шта вештачка интелигенција јесте, а шта није?
Вештачка интелигенција у контексту наставе
проф. др Бојан Лазаревић, Универзитет Флориде, Гејнсвил, САД – дипломирао је и магистраирао на Одељењу за андрагогију Филозофског факултета у Београду, а докторирао у области образовне технологије на Универзитету Небраска–Линколн (САД), где је завршио и специјалистичке студије у области онлајн учења. Поред осталог, бави се и могућностима примене и начинима укључивања нових технологија, од мултимедије, преко виртуелне и увећане реалности и сличних иновација, у образовање и наставу.
Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције
(трибина) у организацији Библиотеке плус уз подршку Министарства просвете и ОЕБС-а
Теме:
1. Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције
2. Вештачка интелигенција и њене примене у образовању
Учесници:
проф. др Виолета Кецман, Пета београдска гимназија – као наставница, ауторка и стручна консултанткиња у националним и међународним пројектима из области образовања и медија, више од две деценије бави се образовањем адолесцената и стручним усавршавањем наставника. Ауторка је већег броја уџбеника, приручника и монографија у областима методике наставе српског језика и књижевности, медијске педагогије и театрологије. Добитница је награде УНЕСКА за употребу ИКТ алата и иновативну методику наставе, као и Светосавске награде за допринос развоју образовања и васпитања у Србији.
доц. др Добринка Кузмановић, Филолошки факултет – дипломирала је и докторирала на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду. У својој докторској дисертацији бавила се операционализацијом и емпиријском провером конструкта дигиталне компетенције и анализом предиктора постигнућа ученика. На пољу научно-истраживачког рада бави се развојем и учењем у дигиталном окружењу, дигиталном писменошћу ученика и запослених у образовно-васпитним установама, безбедним понашањем деце и младих на интернету. Богато истраживачко искуство стекла је учешћем у међународним и домаћим пројектима (нпр. OECD/PISA, OECD/TALIS, Global Kids Online, EU Kids Online, Learning for the 21st Century, CORE итд).
проф. др Бојан Лазаревић, Универзитет Флориде, Гејнсвил, САД (видео-обраћање) – дипломирао је и магистраирао на Одељењу за андрагогију Филозофског факултета у Београду, а докторирао у области образовне технологије на Универзитету Небраска–Линколн (САД), где је завршио и специјалистичке студије у области онлајн учења. Поред осталог, бави се и могућностима примене и начинима укључивања нових технологија, од мултимедије, преко виртуелне и увећане реалности и сличних иновација, у образовање и наставу.
Од 18. до 20 октобра 2024. библиотека реализује програм OK/no: поглед у регионалну књижевност, с циљем да суграђанима и својим корисницима представи стваралаштво неколико ауторки чији су се гласови на иначе живој и динамичној регионалној књижевној сцени истакали, и не престају да се истичу, као изразито самосвојни и иновативни. Македонска списатељица Лидија Димковска, која живи и ради у Љубљани; Магдалена Блажевић, која нам стиже из Мостара; Тања Ступар Трифуновић, рођена у Задру, која живи и ради у Бањалуци; Лејла Каламујић из Сарајева, хрватска списатељица Оља Савичевић Иванчевић, Сплићанка која живи и ради у Загребу и на Корчули и Маријана Чанак из Суботице – реч је о ауторкама чија дела (романи, кратке приче, приповетке, збирке песама и песама у прози, драме) убиру најзначајније књижевне награде, било националне или регионалне, па и европске, чија се објављена дела преводе на европске језике, док се она још необјављена очекују и дочекују с великим интересовањем и неподељеном пажњом разноврсних читалаца.
Програм обухвата разговоре с ауторкама који ће се одвијати у вечерњим сатимa: у петак, 18. октобра, од 20 сати, а у суботу и недељу (19. и 20. октобра), од 19 сати, као и радионице креативног писања које ће наше гошће водити у суботу и недељу од 12 сати и јавна чiтиња – у суботу и недељу, од 17 сати.
За радионице се можете пријавити онлајн или у самој библиотеци.
Петак, 4. октобар, 18 часова отварање изложбе Марка Ђурице, Ројтерсовог фото-репортера, Брижности и бриге: Кривељ, 2024.
Изложба фотографија Марка Ђурице Брижности и бриге: Кривељ, 2024. биће постављена на платоу испред Народне библиотеке Бор, односно Дома културе.
Изложбу отварају Марко Ђурица, аутор фотографија, и Драган Стојменовић, библиотекар Завичајног одељења, селектор.
Марко Ђурица, као визуелни новинар Ројтерса, каријеру започиње током рата на Косову 1999. године. Након тога је наставља у ратним и кризним ситуацијама у Авганистану, Турској, Израелу, Палестини, Украјини, Ираку, Бангладешу, Сирији, Хонгконгу, избегличким кризама на Балкану. Поред тога, истиче се и као фотограф важних спортских догађаја као што су летње Олимпијске игре у Лондону 2012, Рију 2016, Токију 2020, Паризу 2024, зимске Олимпијске игре у Сочију 2014, Пекингу 2022, као и низа светских првенстава и спортских купова. Добитник је више домаћих и међународних признања за свој фотографски рад: осмоструки је победник на конкурсу Press Photo Србија; двоструки је добитник награде за фотографију године магазина Статус; добитник је награде за фотографију године коју додељује новинска агенција Бета, као и специјалне награде за хуманитарна питања коју додељује Медијска организација југоисточне Европе (SEEMO).
default
О изложби
Током марта и априла 2024. године фото-репортер новинске агенције Ројетерс Марко Ђурица боравио је у Кривељу како би забележио блокаду пута и еколошки протест који су организовали мештани села у сарадњи са Саветом месне заједнице. Вишедеценијски проблеми и бриге мештана многоструко су се увећали, убрзали и нагомилали због екстензивне рударске и металуршке производње компаније која обавља своје делатности у атару њиховог села. У последњих пет година, угрожени су им безбедност, здравље, имовина, као и основни животни, хигијенски и комунални услови за опстанак заједнице на том подручју. Међутим, реткост и специфичност ове заједнице, разглог због којег мештани Кривеља привлаче пажњу, јесте њихова тежња да активно учествују у дуготрајним преговорима и административним процедурама како би се обезбедили равноправни и законити услови за пресељење читавог села. Наиме, због ширења производње и рудника, од краја седамдесетих година ХХ века, поједина домаћинства су се већ селила. Важно је напоменути – да би одржали своју сеоску заједницу живом, мештани су успели да организују и једно колективно пресељење у насеље Бањица, које је плански изграђено у атару села. У тренутку када Марко Ђурица долази у село, мештани су у јеку преговора око услова за колективно пресељење на локацију „Трујканов поток“. У сарадњи са Градском управом, ову локацију су мештани Кривеља сами одабрали, уз претходни договор да се на тим локацијама неће рударити. Ипак, у међувремену, компанија у нерегулисаним и нетранспарентним тржишним условима наставља процену и откуп појединачних имања мештана Кривеља, што најпре изазива подозрења, нарушава заједништво и подрива саму идеју колективног пресељења. Притом компанија несметано и свакодневно, све више продире у атар и пролази кроз сам центар села, загађујући целокупни животни простор мештана, угрожавајући њихову безбедност, животе, међусобну солидарност и опстанак на том месту.
Из Маркове обимне и свеобухватне серије фотографија снимљених у Кривељу и Бору, као кључне смо одабрали речите портрете жена, наизглед усамљених у својим домаћинствима, на радним местима и на барикадама, чији су погледи, преко фотографа, упућени нама и јавности. Вероватно су упућени и нашој, можда неискреној, заједничкој бризи о неизвесној будућности. Њихова брижност, нежност, снага, понекад и рањивост окружена је једнако речитим стањем у којем се село налази, о којем оне непрестано брину. Оваквим свеобухватним приступом визуелној анализи и вештим образложењем комплексне и вишеслојне проблематике, фотограф, најпре, као да даје својеврсни „неми гласʺ свима нама који смо на корак до њиховог стања али и на корак од њихових брига, са жељом да их упознамо и разумемо као заједницу, не само као личности. Приђимо слободно, обиђимо Кривељ и остала борска села са њима, тако ћемо најбоље запамтити како је њима сада.
Драган Стојменовић, Завичајно одељење Народне библиотеке Бор
Пројекција реконструисане верзије немог филма Рударева срећа (1929) Јосипа Новака из поклона Југословенске кинотеке.
У оквиру своје едиције „Пионири филма“, Југословенска кинотека објавила је низ ДВД-ја посвећених првим филмским ствараоцима у Србији/Југославији и њиховим остварењима, које је НБ Бор добила на поклон. Међу њима је и диск који садржи неколико дела Јосипа Новака, југословенског редитеља играних и документарних али и рекламних филмова.
Рударева срећа не само што је један од наших најстаријих играних филмова већ је и веома занимљив из више разлога: као први наручени играни филм, јер је настао тако што је редитељ прихватио наруџбину за рекламни филм о новооснованом руднику угља „Јерма“, определивши се да ипак напише сценарио за играни филм, у којем је искористио и мотиве из легенде о благу цара Радована; као филм у којем се први пут у нашој кинематографији појављују „љубавне сцене“ (загрљаји и пољупци); као филм чије је снимање пратила и стварна љубавна афера, веома драматична и сензационална, што је тадашњу публику додатно мотивисало да се за ово дело заинтересује. У сваком случају, Новак је успешно повезао и испреплетао документарне снимке рудника и железнице у изградњи, мелодарамски љубавни заплет и пропаганду индустријализације и модернизације. Све то овај филм чини и данас актуелним, па вас позивамо да га с нама погледате у сали за програме Народне библиотеке Бор и да о њему, уколико вас на то подстакне, након пројекције и поразговарамо.
Садржај диска можете и самостално погледати на рачунару за кориснике у читаоници библиотеке.
С циљем да побољша своју понуду бесплатних културних и едукативних програма, али и да испоштује жеље својих посетилаца, сарадника и редовних корисника, Народна библиотека Бор Вас позива да одговорите на неколико питања и да на тај начин допринесете нашем раду. Учествујете у осмишљавању наших програма! Анкета је анонимна.
Представљање стрипова / графичких новела Бориса Станића, сликара, илустратора и стрип-цртача из Панчева, аутора стрипова о деди Радосаву (Јутарња магла; Храстово лишће), историјског стрипа Атентат: с оне стране патње (с историчаром Гвидом ван Хенгелом),(квази)аутобиографског стрипа Ја, пацов, стрип-адаптација приповести Милете Јакшића (Анахорета и приче из старог Баната) и Борисава Станковића (Божји људи), један од аутора у стрип-зборницима као што су Мирослављево јеванђеље: апокрифна верзија (по тексту Боре Ћосића), Одбрана утопије или Уцртавање историје: приче о спасавању током Холокауста…
Представљање књиге Шта пије крава?: психологија рационалног мишљења. Гошћа библиотеке биће проф. др Каја Дамњановић. С ауторком ћемо разговарати о историји истраживања људске рационалности и савременим приступима вишим когнитивним процесима из психолошког угла и угла других когнитивних наука, о томе да ли смо и зашто „когнитивне штедише“, о когнитивним пристрасностима, намерном незнању и другим темама у вези с начином на који мислимо и, последично, одлучујемо односно (не) ризикујемо.
Каја Дамњановић је ванредна професорица на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где предаје психологију и истражује мишљење. Сарадница је Лабораторије за експерименталну психологију Одељења за психологију и добитница награде Друштва психолога Србије за популаризацију савремене психологије 2022. године.
