Проф. др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) одржаће предавање „Речи које нестају“, поводом Међународног дана матерњег језика, који је Унеско установио 21. фебруара 1999, имајући у виду угрожавање језичке разноликости и мноштвености у савременом свету.
Из веома богате и значајне библиографије проф. др Рајне Драгићевић, пре свега из области лексикологије и лексикографије, издвајамо њено учествовање у изради матичиног Речника српског језика, Асоцијативног и Обратно асоцијативног речника српског језика, као и руковођење вишегодишњим пројектом израде терминолошких речника српског језика…
Поздравна реч директорке библиотеке Весне Тешовић;
Додела читалачких подстицаја корисницима библиотке, сарадницима у просвети и учесницима библиотечких програма;
Отварање изложбе фотографија Ђуре Коловратара и Драгољуба Митића из фонда Завичајног одељења под називом Једнак однос страна, коју ће представити Драган Стојменовић, аутор изложбе;
Представљање препорука за читање које су дали пратиоци библиотеке на друштвеним мрежама и разговор о њима уз коктел.
Обавештавамо вас да је Синдикална организација НБ Бор, на сатанку одржаном 22. 1. 2025, већином гласовла одлучила да подржи одлуку Републичког одбора Самосталног синдиката културе Србије те да у четвртак 23. 1. 2025. године обустави рад на један сат, од 13 до 14 часова и да у петак 24. 1. 2025. године спроведе тоталну обуставу рада.
ШТА СЕ ДЕШАВА Поводом стогодишњице надреализама Иван Гол: Манифест надреализма Хал Фостер: С оне стране принципа надреализма? Марк Полицоти: Да ли је надреализам битан? (приредила и превела Виолета Стојменовић) НА НАШОЈ СТАЗИ Милош Алексић: Селективна библиографија чланака о Бору у међуратној периодици + Ствари које су прошле. Освећење споменика изгинулим ратницима у Кривељу зБОРови: Ђура Рех Борска бележница Светог Димитрија Како се Ване одрекао Бора КЊИГЕ, КЊИЖЕВНОСТ Виолета Стојменовић: „Читање је рад и стваралаштво” (или ритуал пред спавање): поводом Времена библиоскопа Јулије Шчербињине ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ Ана Јанковић: Војвода Божидар Вуковић, изнад заборава: (Мирослав А. Лазић, Божидар Вуковић: између историје и имагинације. Београд: Народна библиотека Србије, 2022) Јелка Панић: Пролећни форум Библиотекарског друштва Србије у Сомбору Сања Томић: Поезија Ивана Гола: од мрачне сумње до млека тмине: (Иван Гол, Биље снова, прев. Јелена Радовановић. Београд: Трећи трг; Сребрно дрво, 2023) ЛЕТОПИС
Фотографије на корицама „Грађевине које је архитекта Андреја Клепињин пројектовао у Бору између два светска рата: Зграда француске касине (1928) и Болнице (1933).” Фото-документација Француског друштва Борских рудника. Завичајно одељење, Народна библиотека Бор.
Отварање изложбе „Хипи покрет као последња утопија о слободи и једнакости међу људима – 55 година од Вудстока” Вуке Јермић и Драгане Михаиловић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“)
На изложби, коју ће ауторке отворити 19. новембра, поред фотографија, временских ленти, текстова и других извора о настанку и најважнијим идејама и стремљењима омладинског хипи покрета те о музичком фестивалу Вудстоку, као најпознатијем догађају у вези с хипицима, моћи ћете да видите и релевантне фотографије из приватне архиве недавно преминулог Томислава Петернека, као и фотографије представе/мјузикла Коса, најпознатијег југословенског одјека хипи покрета.
Изложби и сами можете да допринесете тако што ћете донети предмете (фотографије, грамофонске плоче, књиге, рукописе, одевне предмете, накит и друге аксесоаре…) који вас подсећају на вашу хипи-фазу. Донети предмети ће бити изложени у застакљеним витринама, у сали за програме, и враћени по затварању изложбе, 5. децембра 2024.
Otvaranje 10. revije slovenačkog filma (12-16. 11. 2024) u organizaciji Slovenačkog kulturnog društva „Drago Čeh“.
U sklopu svečanog otvaranja manifestacije, publika će moći da pogleda tri kratkometražna slovenačka filma:
Ita Rina – diva iz Divače (dokumentarni film), reditelj: Vladimir Šojat, trajanje: 12 minuta (kako se jedna od najzapaženijih glumica u eri nemog filma odrekla holivudske karijere zbog i radi ljubavi);
Modern Kunst (igrani film; komedija), reditelj: Marko Šantić, trajanje: 18 minuta (kako će se član obezbeđenja muzeja savremene umetnosti izboriti s provokativnim umetničkim delom (džinovskim falusom) koje utiče na njegov bračni život);
Granica, dokumentarni film, reditelj: Damjan Kozole, trajanje: 10 minuta (kolona izbeglica i migranata koju policija i vojska sprovode do prihvatnog centra u Brežicama)
U nastavku manifestacije, od srede do subote, u biblioteci će se prikazivati savremeni dugometražni i kratkometražni igrani i dokumentarni filmovi slovenačkih reditelja različitih generacija i filmskih poetika. Svakog dana, na programu je po jedan kratki i jedan dugometražni film.
11:00 sati Šarlatan Manjifiko, dokumentarni film (biografsko-muzički film), reditelj: Maja Pavlin, 84 minuta; Kodeli, igrano-dokumentarni film (dokudrama), reditelj: Miha Čelar, 85 minuta
У оквиру трибине „Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције“, која је 4. новембра одржана у сали Народне библиотеке Бор, изазвавши велико интересовање наставника, педагога и других сарадника у настави, као и средњошколаца, присутнима се у форми кратких видео-предавања обратио и проф. др Бојан Лазаревић са Универзитета Грејнсвил у САД (Флорида).
С дозволом Библиотеке плус, иницијатора и организатора ове трибине, објављујемо снимке, који су нас увели у две главне теме трибине: вештачка интелигенција као нови фактор/актер у процесу разумевања и дефинисања медијске писмености и критичког мишљења и могућности и потребе за увођење вештачке интелигенције у наставу и образовање.
Шта вештачка интелигенција јесте, а шта није?
Вештачка интелигенција у контексту наставе
проф. др Бојан Лазаревић, Универзитет Флориде, Гејнсвил, САД – дипломирао је и магистраирао на Одељењу за андрагогију Филозофског факултета у Београду, а докторирао у области образовне технологије на Универзитету Небраска–Линколн (САД), где је завршио и специјалистичке студије у области онлајн учења. Поред осталог, бави се и могућностима примене и начинима укључивања нових технологија, од мултимедије, преко виртуелне и увећане реалности и сличних иновација, у образовање и наставу.
Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције
(трибина) у организацији Библиотеке плус уз подршку Министарства просвете и ОЕБС-а
Теме:
1. Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције
2. Вештачка интелигенција и њене примене у образовању
Учесници:
проф. др Виолета Кецман, Пета београдска гимназија – као наставница, ауторка и стручна консултанткиња у националним и међународним пројектима из области образовања и медија, више од две деценије бави се образовањем адолесцената и стручним усавршавањем наставника. Ауторка је већег броја уџбеника, приручника и монографија у областима методике наставе српског језика и књижевности, медијске педагогије и театрологије. Добитница је награде УНЕСКА за употребу ИКТ алата и иновативну методику наставе, као и Светосавске награде за допринос развоју образовања и васпитања у Србији.
доц. др Добринка Кузмановић, Филолошки факултет – дипломирала је и докторирала на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду. У својој докторској дисертацији бавила се операционализацијом и емпиријском провером конструкта дигиталне компетенције и анализом предиктора постигнућа ученика. На пољу научно-истраживачког рада бави се развојем и учењем у дигиталном окружењу, дигиталном писменошћу ученика и запослених у образовно-васпитним установама, безбедним понашањем деце и младих на интернету. Богато истраживачко искуство стекла је учешћем у међународним и домаћим пројектима (нпр. OECD/PISA, OECD/TALIS, Global Kids Online, EU Kids Online, Learning for the 21st Century, CORE итд).
проф. др Бојан Лазаревић, Универзитет Флориде, Гејнсвил, САД (видео-обраћање) – дипломирао је и магистраирао на Одељењу за андрагогију Филозофског факултета у Београду, а докторирао у области образовне технологије на Универзитету Небраска–Линколн (САД), где је завршио и специјалистичке студије у области онлајн учења. Поред осталог, бави се и могућностима примене и начинима укључивања нових технологија, од мултимедије, преко виртуелне и увећане реалности и сличних иновација, у образовање и наставу.
Од 18. до 20 октобра 2024. библиотека реализује програм OK/no: поглед у регионалну књижевност, с циљем да суграђанима и својим корисницима представи стваралаштво неколико ауторки чији су се гласови на иначе живој и динамичној регионалној књижевној сцени истакали, и не престају да се истичу, као изразито самосвојни и иновативни. Македонска списатељица Лидија Димковска, која живи и ради у Љубљани; Магдалена Блажевић, која нам стиже из Мостара; Тања Ступар Трифуновић, рођена у Задру, која живи и ради у Бањалуци; Лејла Каламујић из Сарајева, хрватска списатељица Оља Савичевић Иванчевић, Сплићанка која живи и ради у Загребу и на Корчули и Маријана Чанак из Суботице – реч је о ауторкама чија дела (романи, кратке приче, приповетке, збирке песама и песама у прози, драме) убиру најзначајније књижевне награде, било националне или регионалне, па и европске, чија се објављена дела преводе на европске језике, док се она још необјављена очекују и дочекују с великим интересовањем и неподељеном пажњом разноврсних читалаца.
Програм обухвата разговоре с ауторкама који ће се одвијати у вечерњим сатимa: у петак, 18. октобра, од 20 сати, а у суботу и недељу (19. и 20. октобра), од 19 сати, као и радионице креативног писања које ће наше гошће водити у суботу и недељу од 12 сати и јавна чiтиња – у суботу и недељу, од 17 сати.
За радионице се можете пријавити онлајн или у самој библиотеци.
