Сви чланци од Виолета Стојменовић

Нови услови рада библиотеке с корисницима

Од понедељка 11. маја 2020. Народна библиотека Бор поново ради с корисницима, сваког радног дана (понедељак–петак), од 7 до 15 сати, али у складу са мерама заштите од ширења заразе коронавирусом, које су прописале установе надлежне за јавно здравље у Републици Србији.

Ради заштите корисника, запослених и грађе Народне библиотеке Бор, у наредном периоду:

  1. Грађа коју корисници враћају у библиотеку неће се давати на даље коришћење (биће у „карантину“) док истекне време потребно да се ти примерци могу сматрати безбедним за даљу употребу;
  2. Корисници неће имати директан приступ фондовима, тако да ће моћи да изнајме само грађу коју су претходног дана наручили телефоном (вид. списак бројева ниже) или имејлом (narucivanjegradje@gmail.com) или резервисали путем Кобиса (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/search);
  3. Читаонице до даљег неће радити, што значи да неће бити могуће користити ни рачунаре за кориснике, ни штампу;
  4. Корисници ће у библиотеку улазити један по један, под условом да носе маску и рукавице; улазак у библиотеку без прописане заштитне опреме неће бити могућ;
  5. Дезинфекциона баријера и средство за дезинфекцију постављени су на улазу у библиотеку и корисници су у обавези да их користе;
  6. Простор библиотеке се свакодневно дезинфикује, а површине на улазу у библиотеку – на свака два сата;

НАРУЧИВАЊЕ ГРАЂЕ – по наручену и/или резервисану грађу у библиотеку можете доћи наредног дана, у периоду од 8 до 15 сати, обавезно са чланском картом. Без чланске карте можете само да вратите већ задужену грађу, али не и да задужите нову. Можете позајмити до 3 књиге по чланској карти.

ВАЖНА НАПОМЕНА: С обзиром на ванредно стање уведено средином марта, НБ Бор није била у могућности да набави било шта из најактуелније продукције, тако да се у нашим фондовима могу наћи само наслови објављивани до краја 2019. године.

  1. ТЕЛЕФОНСКИ

ГРАЂА СЕ ТЕЛЕФОНСКИ МОЖЕ НАРУЧИВАТИ СВАКОГ РАДНОГ ДАНА (ПОНЕДЕЉАК–ПЕТАК) ОД 9 ДО 14 САТИ. ПОЖЕЉНО ЈЕ, УКОЛИКО СТЕ У МОГУЋНОСТИ, УНАПРЕД ПРОВЕРИТИ ДА ЛИ БИБЛИОТЕКА ПОСЕДУЈЕ КЊИГУ КОЈУ ЖЕЛИТЕ И ДА ЛИ ЈЕ ОНА СЛОБОДНА, А ТО МОЖЕТЕ УЧИНИТИ УЗ ПОМОЋ СЕРВИСА НА АДРЕСИ: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/search. (Кратко упутство: http://www.biblioteka-bor.org.rs/virtuelna-biblioteka/)

Бројеви телефона за наручивање грађе за кориснике позајмних одељења за одрасле:

458120

0659003311

0659003316

Бројеви телефона за наручивање грађе с Дечјег одељења НББ:

0659003312

Да бисте књиге наручили имејлом, неопходно је да Ваше писмо садржи следеће податке:

  • Ваше име и презиме, број чланске карте (број који почиње са 01 или 02) и број телефона
  • Пуно име и презиме аутора и наслов дела која наручујете

ПОЖЕЉНО ЈЕ, УКОЛИКО СТЕ У МОГУЋНОСТИ, УНАПРЕД ПРОВЕРИТИ ДА ЛИ БИБЛИОТЕКА ПОСЕДУЈЕ КЊИГУ КОЈУ ЖЕЛИТЕ И ДА ЛИ ЈЕ ОНА СЛОБОДНА, А ТО МОЖЕТЕ УЧИНИТИ УЗ ПОМОЋ СЕРВИСА НА АДРЕСИ: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/search. (Кратко упутство: http://www.biblioteka-bor.org.rs/virtuelna-biblioteka/)

Уколико имате свој профил, а самим тим и шифру, резервацију књига можете обавити користећи сервис „Моја библиотека“: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/user/login. Чланови који немају шифру, а желе да користе овај сервис, шифру могу затражити путем горе наведних телефона или имејл адресе. 

  • Уколико нисте у могућности да користите телефон и/или интернет, списак жељених наслова, с Вашим именом и презименом, бројем телефона, бројем чланске карте, можете – Ви, лично или неко други – донети директно у библиотеку. И у овом случају се по саме књиге, с чланском картом наручиоца, долази наредног дана

СВИМ ЧЛАНОВИМА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ БОР КОЈИМА ДО 15. 3. 2020. НИЈЕ ИСТЕКЛА ЧЛАНАРИНА, ВАЖЕЊЕ ЧЛАНСТВА ЋЕ БИТИ ПРОДУЖЕНО ЗА ДВА МЕСЕЦА.

С ОБЗИРОМ НА ТО ДА ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ОСТАЈУ НА СНАЗИ И НАКОН УКИДАЊА ВАНРЕДНОГ СТАЊА, ШТО ОТЕЖАВА ИЛИ ОНЕМОГУЋАВА УОБИЧАЈЕНЕ НАЧИНЕ РАДА БИБЛИОТЕКЕ, МОЛИМО ВАС ЗА СТРПЉЕЊЕ И УНАПРЕД ЗАХВАЉУЈЕМО НА РАЗУМЕВАЊУ. ПОТРУДИЋЕМО СЕ ДА, КОЛИКО ЈЕ ГОД ТО МОГУЋЕ, ИСПУНИМО ВАШЕ ЗАХТЕВЕ И ПОМОГНЕМО ДА – ИАКО ЗА САДА БЕЗ ПРИСТУПА ФОНДУ – ДОЂЕТЕ ДО КЊИГЕ КОЈУ ЖЕЛИТЕ ДА ПРОЧИТАТЕ.

ШТА ЧИТАТИ

Чита Вам се нешто, не знате тачно шта бисте, а библиотечки фондови су Вам, привремено, недоступни за непосредно претраживање и прелиставање књига. Уколико не желите да се ослоните само на препоруку библиотекара, информације о насловима, с обзиром на жанрове или теме која Вас интересују, можете пронаћи на многим местима, на сајтовима онлајн књижара, на пример, где су наслови, са описима или сажецима, а често и одломцима из дела, разврстани по типичним интересовањима (https://www.knjizara.com/; https://www.knjizare-vulkan.rs/; https://www.korisnaknjiga.com/ итд.). Много је блогова и/или ФБ односно профила на Инстаграму специјализовано за приказе књига из перспективе тзв. обичних читалаца и читатељки, а не књижевних критичара, који, ипак, и даље имају своје колумне у културним рубрикама дневних и недељних новина, или у њиховим додацима. Поред тога, већина часописа за књижевност има и своје онлајн издање, а ту је и низ електронских часописа за књижевност и културу.

Да бисмо Вам олакшали припрему за наручивање књига из НББ, нудимо Вам линкове ка сајтовима неких од издавача чији се издања могу наћи у фондовима НБ Бор и ка другим релевантним веб местима.

ВАЖНА НАПОМЕНА: С обзиром на ванредно стање уведено средином марта, НБ Бор није била у могућности да набави било шта из најактуелније продукције, тако да се у нашим фондовима могу наћи само наслови објављивани до краја 2019. године.

Још једном Вас упућујемо на електронски каталог НБ Бор, у којем унапред можете проверити да ли библиотека уопште поседује наслов који Вас интересује: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/search (у поље „Библиотеке“ унесите акроним нбб; кратка упутства: http://www.biblioteka-bor.org.rs/virtuelna-biblioteka/ и http://www.biblioteka-bor.org.rs/elektronski-katalog/, а ево и нашег сажетог илустрованог водича за претраживање). Електронски каталог можете претраживати по областима, жанровима, ауторима, години издања и многим другим критеријумима.

ИЗДАВАЧИ

https://agoraknjige.rs/ – савремена књижевност, претежно преводна

https://akademskaknjiga.com/ – савремена домаћа и преводна књижевност, друштвене науке, есејистика и публицистика

Албатрос плус, http://onlineprodavnicaknjiga.rs/ – савремена и класична домаћа и преводна књижевност, друштвене науке и хуманистика, енциклопедистика, публицистика

https://arete.rs/ – савремена књижевност и популарна психологија

http://www.arhipelag.rs/ – савремена домаћа и преводна књижевност, по који наслов из области хуманистике

https://babun.net/ – езотерија, популарна наука, популарна историја

https://www.booka.rs/ – савремена преводна књижевност

https://catenamundi.rs/ – национална историја, национално питање, есејистика, публицистика

http://clio.rs/ – савремена преводна књижевност и велики број наслова из свих друштвених наука и хуманистике

https://www.datastatus.rs/ – медицина, популарна медицина, спорт, економија, менаџмент

https://dereta.rs/ – домаћа, преводна, омладинска књижевност, класици, публицистика, историја

http://www.evoluta.rs/ – општа историја, културна историја, војна историја, историја уметности, популарна историја

https://evrobook.rs/ – књижевност, популарна психологија и медицина, књиге за децу и младе, публицистика

http://www.fabrikaknjiga.co.rs/ – ангажована књижевност, критичка теорија и педагогија, друштвене науке

http://filipvisnjic.co.rs/ – књижевност, историја, публицистика

http://www.geopoetika.com/ – преводна књижевност, есејистика, путописи, културна историја

http://www.heliks.rs/ – савремена преводна књижевност и популарна наука

Издавачка књижарница Зорана Стојановића http://www.ikzs.com/ – друштвене науке и хуманистика, класици српске и светске књижевности

http://www.ikjasen.com/ – лингвистика, журналистика, православна теологија, архитектура, филозофија

https://karposbooks.rs/ – хуманистика, друштвене науке, есејистика, античка књижевност, преводна књижевност

https://kontrastizdavastvo.rs/ – савремена и класична преводна и савремена регионална књижевност

https://www.laguna.rs/ – од свега помало, а највише популарне белетристике

http://lombooks.com/ – савремена и класична преводна и савремена регионална књижевност

http://orfelin.info/ – фантастика и хорор

https://www.orionart.rs/ – савремена критичка и теорија уметности, архитектура, филозофија

https://www.partizanskaknjiga.com/ – савремена домаћа и преводна књижевност

https://portalibris.rs/ – популарни књижевни жанрови, лектирна дела, заборављени српски писци

https://psihopolis.edu.rs/knjige-po-abecedi/ – популарна психологија и психотерапија

https://www.prometej.rs/ – књижевност, историја, лингвистика итд.

http://www.slglasnik.com/onlineknjizara – савремена и класична домаћа и преводна књижевност, историја, теорија књижевности и уметности, енциклопедистика, есејистика, историја уметности, друштвене науке…

http://strik.rs/ – књижевност, углавном женско писмо и углавном преводна

https://www.vulkani.rs/ популарна књижевност и популарне науке, дечје књиге, омладинска књижевност

И многи други…

О новијим издањима и књигама уопште можете се, у складу са својим интересовањима, информисати и на:

https://www.bookvar.rs/ – популарни портал о књигама, књижевности, стрипу, дешавањима у свету књижевности и издаваштва, са најавама, кратким приказима, рецензијама, интервјуима

http://bookvica.net/ – прикази књига из перспективе феминистичке и критичке теорије

http://www.casopiskus.rs/category/rubrike/prikaz-knjige/

http://www.glif.rs/blog/category/knjige/

http://komunalinks.com/home/category/K-UND-K – књижевнокритички осврти на дела из актуелне регионалне књижевности

http://kulturkokoska.rs/category/knjiznica/

http://www.stadacitam.rs/preporuke/ – заједнички портал с препорукама српских библиотекара-читалаца

и на много приватних блогова и профила (нпр. http://www.knjigoteka.rs/) односно Јутјуб канала (нпр. https://www.youtube.com/channel/UCJBftKRT9KpnRldI4QVLRbQ, ако Вас „мрзи“ да читате приказе и желите да послушате неки разговор о књизи)

Поводом Светског дана књиге…

Гил Партингтон (Gill Partington)

Прљаве књиге

(Извор: https://www.lrb.co.uk/blog/2020/april/dirty-books)

Потражња за стручним књигама се срозала, али је зато приметан изразит раст продаје фикционалних дела од како је британска влада 23. марта објавила мере изолације. Потражња за Камијевом Кугом тренутно надмашује понуду, иако су недавно изашла два нова издања у оквиру „Пингвинових класика“ (Penguin Classics). У једном моменту, примерак романа Огледало и лампа Хилари Мантел продавао се на сваке 2,7 секунде. „Никада није било боље време него сада да се чита [Толстојев роман] Рат и мир“, прогласио је недељник Вик (The Week).

Међутим – као одјек заплета у Имену руже [Умберта Ека]  – додир књиге и додиривање књиге можда нису безбедни. Свака нова површина с којом долазимо у додир представља претњу, јер је могуће да је контаминирана новим коронавирусом. А књига се састоји од мноштва површина једних преко других, све танке и све чекају да их неко додирне и окрене. Девет стотина страница Огледала и лампе подразумевају поприличну површину (са корицама и предлистом, то је око 38м2; многи људи су изоловани у становима чија је површина мања од тога).

Једно су нове књиге, које вам се достављају на кућну адресу, али шта је са оним већ коришћеним, са примерцима који су кружили и прошли кроз много пари руку? Јавне библиотеке су нарочито непредвидив вектор заразе; места где се мешају они најрањивији (стари) и они који су најмање склони да се држе протокола социјалног дистанцирања и да телесне течности задржавају за себе (најмлађи). Па ипак су јавне библиотеке тек касније придодате списку јавних објеката које треба затворити, два дана након теретана, кафића и позоришта.

Остало је, притом, тешко питање поступања са књигама које ће корисници враћати. Колико дуго књиге представљају претњу? Водич који је 26. марта објавила владина организација за јавно здравље Енглеске (Public Health England), с препоруком да се библиотечке књиге држе 24 сата у карантину, мораће хитно да се исправи. Та је препорука заснована на налазима о времену преживљавања коронавируса на картону објављеним у медицинском часопису New England Journal of Medicine. Библиотекари су брзо указали на то да многе књиге за издавање имају заштитне корице од пластике, на којој вирус опстаје 72 сата.

Крајем 19. века, с развојем јавних библиотека, расла је и забринутост због тога што су оне претња јавном здрављу. Мислило се да се путем књига препуних микроба могу пренети шарлах, мале богиње и туберкулоза, па су се користиле различите методе дезинфекције, укључујући пару, раствор формалдехида и загрејани фенол (карболна киселина). (Ова је пракса, у једноставнијем виду, опет заживела ове године јер су библиотекари почели да дезинфикују књиге антибактеријским влажним марамицама.) Тадашњи захтеви да се библиотеке затворе нису наишли на одобравање, али је амандманом на Закон о јавном здрављу из 1907. године поприличном новчаном казном запрећено свакоме ко с инфективним обољењем позајмљује књиге из библиотеке.

Труизми о благотворним ефектима читања ових су дана толико свеприсутни и продорни; збуњујуће је видети романе као потенцијално опасне предмете. Ретко их уопште и уочавамо као предмете, барем док су у употреби, с обзиром на то да је својеврсна дематеријализација странице, наводно, један од ефеката читање фикције. Уколико заиста уроните у фикцију, ако се пренесете у свет дела, престајете да примећујете папирну ствар коју држите. (Понекад се, ипак, и то сматрало опасним: у 18. веку су претерано пријемчиве читатељке занете фикцијом изазивале моралну панику.) Романи су чудне ствари, чији се трик састоји у томе да себе учине невидљивим. Постоје, наравно, и изузеци: књиге с помичним деловима или неуобичајених формата захтевају да се читају рукама колико и очима. Рад са кртим или ретким књигама пажњу такође усредсређује на додир, пажљиво окретање страница и изузетну обазривост да се не оштете. И садашња ситуација, такође, мења значење интеракције с књигом, мада смо у овом случају ми изложени ризику и угрожени. Читање – као и све остало, како се показује – укључује контакт руку и тела са неким страним предметом. Какве несвесне гестове изводите док сте потпуно заокупљени књигом? Колико пута одсутно додирнете лице или лизнете прст да бисте окренули лист? А колико је времена до тада прошло откад сте опрали руке?

Светски дан поезије

Данас је, између осталог, и Светски дан поезије, који се већ двадесетак година (од 1999) обележава сваког 21. марта.

А шта песму чини песмом? Погледајте у овом кратком видеу, у којем је реч не само о поезији у уобичајеном, „класичном“ смислу речи, већ и о поезији савремених музичара.

Представљање романа „Југослав“ у Народној библиотеци Бор

субота 14. март 2020, 19 сати

О роману Југослав (Партизанска књига, 2019) говориће ауторка Ана Вучковић и Срђан Срдић, уредник Партизанске књиге

Ана Вучковић, Југослав (Партизанска књига)
Најужи избор за Нинову награду за роман 2019. године

Југослав је пета књига драматуршкиње и новинарке Другог програма Радио Београда Ане Вучковић, сараднице магазина Милица и City, ауторке романа Епоха липса јуче (2003), Lust’n’Dust (2004), Плишани солитер (2007) и Surfing Serbia (2012).

Постер
Најава представљања романа Југослав Ане Вучковић у Народној библиотеци Бор у суботу 14. 3. 2020, од 19 сати

Добро дошли!

Пас и контрабас у Народној библиотеци Бор

Народна библиотека Бор, 7. 2. 2020.

19 сати

Представљање романа Пас и контрабас (НИН-ова награда за најбољи роман 2019. године) Саше Илића

Саша Илић је ко-аутор (са Драганом Бошковићем) каталошке приче Одисеј, аутор романа Берлинско окно (стипендија фондације „Борислав Пекић“ за роман у настајању; ужи избор за НИН-ову награду за 2005. годину) и Пад Колумбије, збирки прича Предосећање грађанског рата, Душановац. Пошта: календарске приче и Лов на јежеве; један од оснивача и првих уредника подлиска односно „културно-пропагандног комплета“ Бетон (од 2006. до 2013), један је од уредника (са Јетоном Незирајем) антологије савремене косовске драме Лет изнад косовског позоришта, уредник и један од оснивача Радничке комуне Линкс, уредник издавачке делатности у Народној библиотеци Србије, један од аутора Пешчаника… Један је од уметничких директора (са Јетоном Незирајем и Алидом Бремер) међународног књижевног фестивала Полип, који се од од 2010. одржава у Приштини.

Штрикање

26. 12. 2019, 18 сати

ИК Штрик и Народна библиотека Бор представљају

Женски декамерон

Гошће библиотеке биће Љубица Пупезин и Славка Влалукин, уреднице Штрика.

Разговарамо о неконвенционалним, стилски разноликим али подједнако фасцинантним романима Ствари које падају с неба финске списатељице Сеље Ахаве, Дендрити грчке ауторке Каље Пападаки, Дисање у мермер украјинске ауторке Лауре Синтије Черњаускајте, о збиркама прича Двадесет степеника Португалкиње Елије Кореје и После ударца интригантне Данкиње Дорте Норс, о поезији Пољакиње Ане Свир и узнемирујућој драми Тата мора да једе Францускиње сенегалског порекла Мари Ндиај.

Премијерно представљамо романе Доле крај реке и Даљине класика Едне О’Брајен и Магде Сабо.

Добро дошли!

Посетиоци књижевне вечери моћи ће и да купе издања ИК Шрик.

Поводом јубилеја

Петак 15. 11. 2019, 18 сати

Завичајно одељење Народне библиотеке Бор поводом 110 година од оснивања Социјалистичке читаонице у Злоту, где је пре 150 година отворена и прва читаоница на простору матичности данашње Народне библиотеке Бор, организује предавање Милоша Баковића Јаџића

ССДП И ИДЕЈА ЈАВНОГ ДОБРА – Значај социјалистичких читаоница у Србији с почетка XX века

Милош Баковић Јаџић је социолог и политички активиста из Београда. Члан је Центра за политике еманципације и Левог самита Србије. Један је од покретача Студија социјализма и предавача на политичкој школи Форума Рома Србије. Дугогодишњи је предавач и на синдикалним форумима и семинарима. Аутор је кратке студије „Димитрије Туцовић и Српска социјалдемократија у време Балканских ратова и Првог светског рата“ (Rosa Luxemburg Stiftung SEE, Београд, 2014).

Сажетак излагања
Многе цивилизацијске тековине које данас узимамо здраво за готово – попут општег права гласа, радног законодавства, образовног и здравственог система – настале су понајпре дуготрајним борбама радничког покрета. Његов политички израз је у Србији с почетка XX века представљала Српска социјалдемократска партија (ССДП). Она је много улагала у образовање својих чланова и симпатизера, између осталог, покретањем радничких школа, агитационе библиотеке, разних часописа, али и социјалистичких читаоница. Колики је био њихов значај, посебно по селима, ако имамо у виду чињеницу даје ССДП годинама гајила скепсу спрам друштвеног потенцијала сељаштва? Како се тада, а како се данас схвата опсег јавних добара и где је њихово место у триптиху економије, културе и политике?

фотографије борских рудника и рудара и у Еуропеани

Део грађе Завичајног одељења Народне библиотеке Бор однедавно је доступан и путем Еуропеане, најбогатијег и најразноврснијег дигиталног репозиторијума европског културног наслеђа, библиотечке, музејске, архивске и друге грађе. У оквиру колекције посвећене индустријском наслеђу, која је део разуђеног пројекта под називом Европа на послу (Europe at Work), постављена је галерија под називом „Рудници и рудари“, у којој се налазе и фотографије настале у и око борских рудника.

Збирка изабраних фотографија доступна је и путем Дигиталне Народне библиотеке Србије, под називом „Борски рудници“.

Текст о рударству у Бору за блог Еуропеане написао је колега Саша Илић (Народна библиотека Србије).

Путем Еуропеане, која подстиче не само коришћење и упознавање најразличитијих наслеђа, већ и учешће у изградњи дигиталних објеката везаних за наслеђе, можете да поделите и своју причу тј. сопствена искуства везана за рад и посао, на српском или језику по вашем избору. Детаљније на: https://blog.europeana.eu/2019/09/europe-at-work-explore-industrial-heritage-and-share-your-story-of-working-life/

Семинар за школске библиотекаре

У суботу, 9.11.2019, у Народној библиотеци Бор одржан је акредитовани семинар ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР У САВРЕМЕНОМ ОБРАЗОВНОМ ОКРУЖЕЊУ.

Предавачи су били: Биљана Лукић, професор разредне наставе у ОШ „Милица Павловић“ Чачак и колеге библиотекари из Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку Дубравка Илић и Александар Вукајловић.

Циљеви семинара су да се ојачају компетенције школских библиотекара за стручно библиотечко пословање и да се школски библиотекари мотивишу за примену пројектног метода, тематског планирања и радионичарског рада.

Семинару је присуствовало 20 школских библиотекара из мреже матичности Народне библиотеке Бор.

Одржан семинар о отвореној науци

У четвртак 30. 10. 2019, у Народној библиотеци Бор, одржан је акредитовани семинар РЕСУРСИ ИНТЕРНЕТА ЗА БОЉЕ ДРУШТВО: ОТВОРЕНА НАУКА – ДОКУМЕНТИ И ИЗВОРИ.
Предавачи су биле Дејана Каваја Станишић и Александра Поповић (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
Циљ семинара био  је да се полазници упознају са идејом отворене науке и различитим аспектима доступности и примене докумената и извора у отвореном приступу. За
библиотекаре као посреднике у научно-истраживачком процесу значајна је примена ових знања у претраживању, публиковању радова, прављењу дигиталних репозиторијума, њихових регистара, коришћењу отворених архива, едукативних платформи…

Семинару су присуствовали библиотекари Народне библиотеке Бор, Народне библиотеке Мајданпек и библиотеке Техничког факултета Бор.

Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.