Онлајн програм поводом 200 година од рођења француског песника Шарла Бодлера. Разговарамо о текстовима „Руља“ и „Било куда изван овог света“ из постхумно објављене збирке песама у прози Париски сплин или Мале песме у прози.
За учешће у програму није потребно да имате налог на Скајпу, а ако нам се придружите уз помоћ рачунара, а не телефона, не морате да скидате ни апликацију Скајп, довољно је да на линку изаберете опцију Join as guest и унесете своје (било које) име.
Боем, ексцентрик, декадентни денди или, можда, „емос“ (у данашњем омладинском жаргону), Шарл Бодлер (1821–1867) био је песник несавладивих тескоба, неподношљивости и чаролија пролазности и свакодневице, очајничке жеље за немогућим идеалом спокојне уравнотежености, песник чамотиње, усамљености, осећаја кривице, беспредметне носталгије, мучитељске љубави, пролазних сензација, моде и модерности, духовних и душевних растрзаности и контрадикција, хиперосетљивости и пренадражености, ужитака, укључујући и оне морбидне, али и сажаљења и сапатње, „сликар“ гротескних изобличења живота, света, тела, перцепције и емоција, „вештачких рајева“ које творе уметности, занати, заноси, опијати или алкохол, опседнут лепотом (Лепотом) – бизарном, мелахноличном, увек измичућом и не-природном; песник Париза као парадигматске – паклене – метрополе у којој се сјај и беда, преобиље и оскудица, узвишено и ужасно, величанствено и одвратно мешају до неразлучивости… и још много тога.
Иновативан и одважан ликовни критичар, „прекарни“ радник и фриленсер, распикућа, осуђен због увреде јавног морала поезијом (збирком песама Цвеће зла, 1857), накратко „опијен“ револуцијом 1848, али без политичких убеђења (хм!) јер је, по сопственом суду, без амбиције (сем да буде песник над песницима), Бодлер је презирао реалисте, натуралисте, позитивисте, социјалисте, јавно мњење, масовне покрете – све тадашње концепције прогреса, усавршавања и демократизације друштва, све оптимистичне визије родне и класне равноправности, искупљења човека и човечанства, збацивања духовних и моралних окова првобитног греха и урођеног зла (Зла) којима су црква и религија објашњавале људску патњу.
Живот му је, као и његова представа о животу, помешао ужас и екстазу („Још као мали, у срцу осетих два супротстављена осећаја: ужас живота и екстазу живота“, записао је у постхумно објављеном интимном дневнику Моје огољено срце тј. Моје срце на длану) – неуморно градско базало, трагалац за савршеном речју и савршеним ритмом, пред крај свог кратког и бурног, ексцентричног живота био је готово потпуно парализован, услед можданог удара, не само онемео већ и афазичан.
С обзиром на то да су превасходно намењени деци, те да су осмишљени као средство (и играчка) за савладавање основа кодирања односно програмирања уз помоћ визуелно атрактивних, разнобојних блокова команди, иако се њихове могућности и намене тиме не исцрпљују, ови уређаји налазе се на Дечјем одељењу библиотеке, али их могу позајмљивати сви чланови библиотеке, укључујући и просветне раднике, који их у настави (за подучавање или за тестове, квизове и друге облике игривих провера знања) могу користити на много различитих начина, као и родитеље који би да код своје деце подстакну интересовање за програмирање.
Оба комплета садрже кратка упутства, тако да се са њиховим коришћењем може почети и без икаквих предзнања, док су онима који су почетне кораке већ савладали доступни бројни ресурси, упутства, шаблони, пројекти и сл., на сајту произвођача, доступном и на нама разумљивом хрватском језику.
Ево и детаља с једне од радионица за коришћење микро бита и бозона које је библиотека организовала за своје чланове: један од полазника „натерао“ је траку са лед диодама да засветли као дуга.
Владимир Набоков, писац неоправдано чувен само због контроверзне, и дан-данас једнако као и пре скоро седамдесет година саблажњиве Лолите, виртуоз приповедања и завођења читалаца, које вешто мами у мисаоне и осећајне лавиринте и ћорсокаке својих колико истанчаних толико и ексцентричних јунака и јунакиња, волео је, као и многи (пост)модерни(стички) аутори, да се поиграва својим читаоцима, али и фигуром/ликом читаоца уопште: и сам страствени читалац изразито особеног укуса и смелог суда, читалац-детектив, луцидни тумач детаља који другима измичу, заносни предавач књижевности и есејиста, у есеју „Добри читаоци и добри писци“ спомиње духовит (измишљен?!) „квиз“ о добром читаоцу који је спровео међу својим студентима.
Како бисте му одговорили?
Есеј „Добри читаоци и добри писци“ у преводу Иване Ђурић Пауновић можете читати у Пољима, бр. 412-414. Оригинални текст доступан је овде.
Приче између зидова је партиципативни дугорочни
пројекат којим се прикупљају приватнизаписи о искуству живота у „новој
нормалности” које сви делимо и од њих гради растућа архива која би се могла
репродуковати у различитим срединама. Добродошли
су прилози из целог света, без ограничења када је реч о језику и форми записа
или пребивалишту аутора. Као допринос изградњи колективног „скулптуралног
споменика”, сваки прилог који примимо периодично ће се додавати живој архиви
која ће бити отворена за јавност у Народној библиотеци Бор, где ће се моћи
погледати на безбедан начин.
Приче између зидова су први пут реализоване као
одговор на изолацију коју је донело избијање пандемије. Представљен у Центру за
савремену уметност у Китакјушију у Јапану (Center for Contemporary Art
Kitakyushu) као самостална изложба Џесфи Џенг, повремено затварана због карантина
и опет отварана, овај чин усмерен ка креирању скулптуралног споменика овом
периоду у току његовог одвијања замишљен је као мост који води с оне стране
концепција затварања и искључивања, истражујући капацитете учесника да
имагинативно превазиђу баријере.
На позив кустоса и оснивача WC/SCD Биљане Ћирић и Ларија Фрожијеа (Larys Frogier), директора Уметничког музеја Рокбанд (Шангај), Приче између зидова део су и дугорочног
истраживачког пројекта Новим путевима у
будућност и део пројекта Завеса (CURTAIN). Могу се сматрати проводником
различитих гласова анонимно окупљених у циљу дељења, превазилажења, давања
одушка, протезања, активирања, наглашавања, ослобађања, изражавања, прекидања,
разматрања и промишљања промена и нових процеса који утичу на наш колективни
живот и искуства током овог непредвидивог периода.
У сарадњи са Новим
путевима у нову будућност, Приче између зидова се имплементирају у
различитим локалним контекстима и ситуирају захваљујући раду са локалним
партнерским установама и појединцима: платформом Артком (Artcom) у Казахстану, Саром Бушра (Sarah Bushra) у Етиопији и Народном библиотеком Бор у Србији.
Посебан вид представљања развијен је у сарадњи са Музејом Таравара у Мелбурну (TarraWarra Museum of Art, Melbourne) током најстрожег карантина
који је овом граду икада у историји наметнут.
Џенг каже: „Кроз овај дугорочни пројекат, изнова размишљам о јазу између онлајн и офлајн светова као о новој територији која одређује, преиспитује и изазива дистанцу између друштвености и солидарности у временима попут овог. Кроз колективни чин, овај пројекат симулира физичко окупљање тако што збраја паралелне реалности учесника и излаже их у јавном простору. Негујемо изливе сопства у ово форму заједнице, без обзира на међусобне раздаљине.”
Заједно са Народном библиотеком Бор, позивамо вас
да са својим записима учествујете у стварању споменика нашем времену.
Да бисте учествовали у Причама између зидова:
Пишите како проводите дане, о
чему размишљате или шта осећате, без обзира на дужину записа и на било којем
језику;
Не заборавите да унесете име,
пребивалиште и датум;
Своје записе пошаљите на: priceizmedjuzidova@gmail.com
или поштом, на адресу: Народна
библиотека Бор, Моше Пијаде 19, 19210 Бор, са назнаком „За приче између
зидова”, или их донесите лично у Народну библиотеку Бор.
Сви пристигли записи ће се чувати као физичке копије у једној архиви,
а сваки учесник ће добити своју фасциклу у тој архиви, тако да су Ваши нови прилози
добродошли. Не заборавите да своје записе датирате и да упишете име и место. У
писма и записе, који ће бити изложени у Народној библиотеци
Бор, не уносите личне податке као
што су адреса, број телефона или имејл адреса. Наводи из ваших записа можда ће
се анонимно објављивати онлајн или користити у промотивне сврхе. Прилози се не
враћају пошиљаоцима, јер остају као део уметничког рада.
Прилози се примају стално – овај јавни позив не
подразумева рок за слање прилога.
Желите да ваша заједница буде укључена?
Прихватамо прилоге на било којем језику.
Сви прилози ће бити јавно изложени у Народној
библиотеци Бор од децембра 2020, као део дугорочна изложбе. Дигитална архива
записа остаће у трајном власништву библиотеке.
Џесфи Џенг, која живи и ради на релацији између САД и Кине, интердисциплинарна је уметница чији радови у последње време истражују неизбежан неуспех комуникације како на међуљудском, тако и на колективном нивоу. Користећи уметничке формате као што су инсталације, ненајављени перформанси, извајани предмети и уметничке књиге, Џенг конструише ситуације које представљају јавне интервенције зарад подизања свести о нашим друштвеним и културним окружењима, како у тако и изван контекста савремене уметности. Џенг је, иначе, завршила Школу дизајна Роуд Ајланд (Rhode Island School of Design).
Новим путевима у нову будућност је дугорочни истраживачки
пројекат који промишља иницијативу Појас и пут и како ће она променити естетику
и праксе свакодневног живота у различитим срединама. Пројекат је замислила и
2019. иницирала Биљана Ћирић, након што је извела кустоско истраживање у
источној Африци, централној Азији и у неколико балканских земаља где се
пројекат одвија.
Овај дугорочни истраживачки пројекат спроводи се
кроз истраживачке ћелије које чине организације, установе и појединци:
Уметнички музеј Рокбанд
(Шангај, Кина), Шта
кустосирање може/треба да буде (Београд), Модерна галерија (Љубљана), Музеј
Тајмс (Гуангџоу – Times Museum (Guangzhou), Кина), Артком (Астана, тј. Нур
Султан, од 2019, Казахстан), Робел Темесген (Robel Temesgen) и Синкне Есету (Sinkneh Eshetu) (Адис Абеба, Етиопија) и Народна библиотека Бор.
Прву фазу пројекта подржали су Фондација за
уметничке иницијативе (Foundation for Arts Initiatives), пројекат Завеса (CURTAIN – Rockbund Art Museum),
Аустријски културни форум, Кустоске праксе (Curatorial Practice) Факултета за уметност, дизајн
и архитектуру Универзитета Монаш у Аустралији – Monash University Art, Design and Architecture) и Влада Аустралије, кроз програм стипендија за истраживачку обуку
(Australian Government Research Training Program Scholarship).
Приче између зидова разрађене су кроз сарадњу у
пројекту Завеса Уметничког музеја Рокбанд. Основан 2010, овај музеј савремене
уметности налази се на кеју Банд у Шангају.
„С обзиром на репутацију коју имамо захваљујући
нашим иновативним кустоским приступима, тежимо осмишљавању различитих
уметничких пројеката, од оних истраживачких до алтенативних едукативних
програма, од излагачких до параизвођачких формата. Подржавамо смеле савремене
уметничке пројекте, а циљ нам је да континуирано прерађујемо локалне историје,
док истовремено одговарамо на глобалне уметничке изазове и друштвене промене.
Сматрамо да је размена суштински процес, неопходан за шири преображај кроз
мрежу мултирегионалних, међународних и мултидисциплинарних партнерстава. Циљ
нам је да кроз овај процес негујемо разнолике и укорењене везе са публикама,
заједницама, али и са различитим друштвеним и културним организацијама.”
Новим
путевима у нову будућност са Уметничким музејом Рокбанд сарађује
кроз пројекат Завеса, који су иницирали
директор музеја Ларис Фрожије и низ сарадника: Метју Копланд (Mathieu Copeland), Биљана Ћирић, Козмин
Костинас (Cosmin Costinas), Хсиех
Фенг Ронг (Hsieh Feng-Rong), Били Танг (Billy Tang).
Иницирана 2020, Завеса је дугорочни истраживачки
пројекат који ће се одвијати у виду серије изложби различитог формата,
платформи за дискусију и међуинституционалне сарадње током три године. Да би се
отишло даље од утврђене дефиниције изложбе, пројекат тежи да дијалог са
уметницима прошири окупљањем критичких мислилаца и практичара из других
друштвених и културних области.
Народна библиотека Бор
Народна библиотека Бор основана је 1962, спајањем више мањих месних библиотека и читаоница. Од 1972. смештена је у наменски грађеном простору у Дому културе у Бору и матична је за Борски округ. Делатност обавља кроз рад Завичајног, Дечјег, Стручног, Информативног, Одељења за језике и књижевност, Одељења посебних фондова и периодике, Одељења за набавку и обраду библиотечке грађе и Матичног одељења. Организује изложбе, наричито изложбе завичајне фотографске грађе и других дела завичајних аутора, књижевне вечери, промоције аутора, наслова, организација и установа с којима сарађује, предавања из свих научних и стручних области, акредитоване и друге семинаре за раднике у области културе и образовања, трибине везане за различита питања од јавног значаја или локалну заједницу, пројекције филмова и друге аудио-визуелне грађе, едукативне и креативне радионице за децу и младе, како у самој библиотеци, тако и у образовним установама и у јавном простору. У библиотеци и њеним сеоским огранцима (којих тренутно има четири) ради 18 библиотекара и књижничара, од којих многи учествују или сарађују у реализацији уметничких, научних, културних, едукативних пројеката у сарадњи са различитим локалним, регионалним и националним установама и организацијама или независним домаћим и иностраним истраживачима и уметницима. Издавачка делатност библиотеке, поред низа публикација које су настале као зборници научноистраживачких и уметничких радова или предавања у оквиру реализованих пројеката и књига завичајних књижевних стваралаца, обухвата и континуирано излажење часописа Бележница (1999– ) посвећеног библиотечко-информационој делатности и локалној култури и историји.
У другој сезони програма Библиоток Културног центра Рекс, којим се подстичу групна односно заједничка читања и тумачења одабране литературе, предмет анализе биће романи Очеви и деца Ивана Тургењева и Шта да се ради? Николаја Чернишевског, до којих је довело претходно групно читање и коментарисање Злих дух(ов)а Достојевског.
Сусрети и дискусије у вези са овим делима у овој сезони Библиотока, под називом „Добар, лош з(н)ао“ одвијаће се претежно онлајн, у оквиру мањих читалачких група, па вас позивамо да се у овај програм укључите.
есеје „Како бити луђи од капетана Ахаба“ (о писању и читању и писању на основу читања) и „Федерико Фелини“ (о сјајном и чаробном италијанском редитељу, чија се стогодишњица обележава ове године) америчког писца Реда Бредберија (1920-2012), једног од оних који су својим причама, романима, есејима, интервјуима… градили култ књиге и библиотеке.
С обзиром на то да је од данас, 23. 10. 2020, на територији Града Бора, због повећаног броја оболелих од заразне болести Ковид-19, поново ванредна ситуација, која подразумева и пооштравање превентивних мера, обавештавамо вас да:
у библиотеку нећете моћи да уђете без маске која Вам покрива и нос и уста;
на улазу морате да дезинфикујете обућу и руке;
радник Информативног одељења ће Вам измерити температуру бесконтактним топломером, тако да, уколико имате повишену телесну температуру, нећете моћи да уђете у библиотеку;
на позајмна одељења можете ићи само појединачно, тако да ћете морати да сачекате ако је други корисник већ на позајмном одељењу које желите да користите;
нећете моћи да се задржавате у фондовима, тако да би било добро да дођете са списком наслова који Вас интересују или да их унапред наручите: телефоном (458-120, 065/9003311, 065/9003316 и 0659003312 за књиге са Дечјег одељења; имејлом (narucivanjegradje@gmail.com); резервацијом путем Кобиса, за коју Вам је потребно важеће чланство и шифра – уколико је немате, затражите је од библиотекара телефонски, имејлом или у самој библиотеци;
нећете моћи да користите читаонице до укидања ванредне ситуације;
библиотека до укидања ванредне ситуације неће радити суботом, док радно време радним данима остаје непромењено: од 7:30 до 19:30.
У очекивању да се епидемиолошка ситуација у земљи и граду побољша, захваљујемо вам на разумевању и стрпљењу
и желимо вам свима добро здравље.
Од 1. септембра 2020. чланови Народне библиотеке Бор могу да користе читаонице и рачунаре на Информативном и Одељењу посебних фондова и периодике (на трећем спрату библиотеке). Корисници читаоница и рачунара за кориснике треба да дезинфикују руке на улазу у библиотеку и да током боравка у библиотеци носе маску. Број корисника који истовремено могу да бораве у једној читаоници је четири.
Подсећамо на то да је читаоница на трећем спрату намењена коришћењу библиотечке грађе која се не издаје на коришћење ван библиотеке (референсна збирка, посебни фондови, часописи и друга периодична издања, завичајна грађа, аудио-књиге, грађа на дисковима итд.) али и за учење и рад без коришћења библиотечке грађе (корисници могу да унесу своје књиге, свеске, скрипте, рачунаре и сл., али не и храну).
Набавка дневне штампе још увек није обновљена, те ћемо вас о могућности коришћења дневних листова на Информативном одељењу библиотеке накнадно обавестити.
Подсећамо и на радно време: од 7:30 до 19:30 радним данима и од 7:30 до 14:30 суботом.
С обзиром на то да је ванредна ситуација у Бору данас укинута, корисници Народне библиотеке Бор опет могу да улазе на позајмна одељења за децу и одрасле и да самостално бирају књиге. Обавеза ношења маске за време боравка у библиотеци и дезинфекције на улазу у библиотеку и даље важи. Групни доласци се и даље не препоручују. Читаонице остају затворене.
Радно време библиотеке: од 7 до 15 сати (до 28. августа) односно од 7 до 19:30 (од понедељка 31. 8. 2020).
